Prosejana prekrupa i 4 arome

Šta je to što lju­de na­te­ra da sa­mi eks­pe­ri­men­ti­šu sa mam­ci­ma i pri­ma­mom za ri­bu? Na­sto­ja­nje da se ušte­di? Že­lja za lič­nim pe­ča­tom? Za­do­volj­stvo ka­da ostva­ri­mo ulov na ne­što što smo sa­mi smi­sli­li i na­pra­vi­li? Pr­o­ve­ra­va­nje ne­ke na­še ide­je o to­me ka­ko za­mi­šlja­mo da tre­ba da iz­gle­da i da se po­na­ša hra­na za ri­bu ko­ju po­ku­ša­va­mo da upe­ca­mo? U mom slu­ča­ju – od sve­ga po­ma­lo

Oni ko­ji me du­že po­zna­ju ili pra­te mo­je pri­lo­ge na dru­štve­nim mre­ža­ma i u Ri­bo­lo­vu zna­ju da če­sto do­đem na ne­ku na pr­vi po­gled ne baš nor­mal­nu ide­ju, tj. da sva­ko ma­lo ne­što u ve­zi s ri­bo­lo­vom iz­mi­šljam i is­pro­ba­vam... ne­što od to­ga je do­ži­ve­lo ap­so­lut­ni de­bakl, ne­što je da­lo od­re­đe­ni re­zul­tat u ne­kom tre­nut­ku, a ne­što se po­ka­za­lo kao pun po­go­dak, pa sam to uveo u re­dov­nu upo­tre­bu. U toj po­sled­njoj gru­pi je ko­ri­šće­nje pr­o­se­ja­ne ku­va­ne pre­kru­pe za pri­ma­mlji­va­nje ri­ba ko­je fi­der teh­ni­kom pe­cam na Du­na­vu.

ZBOG KO­LE­GA KO­JE SE PR­VI put su­sre­ću sa tom mo­jom ide­jom ili su za­bo­ra­vi­le o če­mu se ra­di, ukrat­ko ću ob­ja­sni­ti. Sku­va­nu pre­kru­pu ja pr­o­vu­čem kr­oz si­to za pr­o­se­ja­va­nje pri­ma­me i on­da u nju do­da­jem sa­svim ma­lu ko­li­či­nu pra­ška­ste hra­ne. To ra­dim za­to što mi ni­je cilj da pe­ca­ju­ći fi­der teh­ni­kom na Du­na­vu ne­kom pri­hra­nom sa­svim sit­ne gra­nu­la­ci­je, ko­ja se uz to na dnu br­zo »otva­ra«, pri­vla­čim sit­nu ri­bu, već mi je že­lja bi­la da na­đem ta­kvu pri­ma­mu ko­ja će bi­ti upo­tre­blji­va za pu­nje­nje hra­ni­li­ce, ali će ra­di­ti spo­ri­je i se­lek­to­va­ti krup­ni­ju ri­bu, i to pre sve­ga ša­ra­na, ko­ji me naj­vi­še za­ni­ma. I prem­da na tr­ži­štu ima do­sta ku­pov­nih sme­sa na­me­nje­nih lo­vu naj­po­pu­lar­ni­jeg ci­pri­ni­da, od ko­jih su mi se ne­ke i so­lid­no po­ka­za­le, ni­jed­na od onih ko­je sam do sa­da pr­o­bao ni­je po mo­joj oce­ni to­li­ko do­bra da bih se oslo­nio sa­mo na nju i za­ne­ma­rio sve osta­le.

S DRU­GE STRA­NE, KU­VA­NA PRE­KRU­PA je glav­na pri­ma­ma za ci­pri­ni­de na Du­na­vu ot­ka­ko po­sto­ji sport­ski tj. re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov šta­pom i udi­com. Sva ša­ran­ska ri­ba je vo­li, gra­nu­la­ci­ja joj je ta­kva da se­lek­tiv­no pri­vla­či krup­ni­je je­din­ke, a uz to je do­volj­no le­plji­va da se spo­ri­je ras­tva­ra od ve­ći­ne bra­šna­stih pri­ma­ma.

U po­čet­ku sam se pre­kru­pom slu­žio na isti na­čin kao ogrom­na ve­ći­na ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca. Ko­ri­stio sam kla­sič­ne ži­ča­ne hra­ni­li­ce »lu­be­ni­čar­ke«, oko ko­jih bih za­le­pio ku­glu pre­kru­pe;  po­tom bih na­mam­čio udi­ce i se­deo i če­kao. Ali iako je ta­kvo po­stu­pa­nje da­va­lo re­zul­ta­te (i ve­ru­jem da će ih uvek da­va­ti), ipak to ne­ka­ko ni­je bi­lo ono što me­ne za­ni­ma i tre­ba­lo mi je ne­što dru­ga­či­je. Ova­kav pri­stup je »spor« uto­li­ko što je ta­ko pla­si­ra­na hra­na sta­tič­na, tj. pri­vla­či is­klju­či­vo ri­bu ko­ja se mo­ta u bli­zi­ni hra­ni­li­ce, te ne do­no­si onu di­na­mi­ku ka­kva se po­sti­že kla­sič­nim fi­de­ri­sa­njem, u kom se na sva­kih ne­ko­li­ko mi­nu­ta za­ba­cu­je si­stem sa hra­ni­li­com pu­nom ras­tre­si­te hra­ne, ko­ja ota­pa­ju­ći se stva­ra vi­zu­el­ni i mi­ri­sni »trag« po kom ri­ba do­la­zi do mam­ca.

Na ne­kom do­sad­nom pe­ca­nju pr­o­šle go­di­ne do­šao sam na ide­ju da sku­va­nu pre­kru­pu iz­mr­vim pr­sti­ma i ta­kvu uba­cim u ka­ve­znu hra­ni­li­cu. Pr­vo što sam pri­me­tio i što mi se svi­de­lo je što sam na­kon br­zog va­đe­nja si­ste­ma iz vo­de vi­deo da mi je hra­ni­li­ca pra­zna. To ni­je slu­čaj sa hra­nom za­le­plje­nom oko »lu­be­ni­čar­ke«, ko­ja če­sto osta­je na njoj i po sat-dva. Ta­ko sam utvr­dio da se pre­kru­pa pla­si­ra­na ka­ve­znom hra­ni­li­com mno­go br­že »otva­ra«, tj. da je znat­no ak­tiv­ni­ja.

Ni­je tre­ba­lo mno­go da od ovog slu­čaj­nog za­pa­ža­nja do­đem do pri­ma­me ko­ja mi se od­lič­no po­ka­za­la, pre sve­ga u lo­vu ša­ra­na, ali uz­gred­no i ba­bu­ške. Nju sam na­pra­vio ta­ko što sam jed­no­stav­nim pr­o­te­ri­va­njem ku­va­ne pre­kru­pe kr­oz si­to sa ok­ci­ma di­men­zi­ja 6 x 6 mm do­bio od­lič­nu ba­zu, ko­ja je bi­la va­zdu­ša­sta, što je obe­ća­va­lo br­zo otva­ra­nje hra­ne, ali pri­tom ni­je bi­la pre­vi­še sit­na tj. »pra­ška­sta«. Osta­le su bi­le sa­mo fi­ne­se: pr­o­na­la­že­nje od­go­va­ra­ju­će ku­pov­ne hra­ne za ša­ra­na, ko­ja će da­ti ma­lo aro­me ovoj sme­si, i od­re­đi­va­nje op­ti­mal­nog ste­pe­na le­plji­vo­sti, ka­ko bi se ta­kva hra­na otva­ra­la do­volj­no br­zo da pri­vu­če ri­bu to­kom pe­ca­nja, ali opet ne pre­br­zo, ka­ko je reč­ni tok ne bi od­neo. Le­plji­vost sam po­sle ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja po­čeo da re­gu­li­šem do­da­va­njem ma­le ko­li­či­ne su­ve pre­kru­pe dok ne pr­o­ce­nim da sam do­bio kon­zi­sten­ci­ju i traj­nost ma­se ka­kva mi od­go­va­ra.

Ova­kav pri­stup je bio pun po­go­dak, tj. do­neo mi je upra­vo ono što mi je tre­ba­lo –  hra­nu ko­ja mo­že da se ko­ri­sti u ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma, a otva­ra se spo­ri­je od pra­ška­ste fi­der hra­ne, ali opet do­volj­no br­zo da ne osta­je pre­du­go u hra­ni­li­ci, i ko­ja je do­volj­no ak­tiv­na da mo­že da pri­vu­če ri­bu i sa »pe­ri­fe­ri­je« mog hra­ni­li­šta, pri če­mu je uz sve to ta­kve gra­nu­la­ci­je da se­lek­tu­je ri­bu, pri­vla­če­ći onu krup­ni­ju. O re­zul­ta­ti­ma pe­ca­nja na ta­kvu pre­kru­pu... (-Ceo tekst mo­že­te pr­o­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 570-)