Jedna hrana, mnogo mamaca

Na samom početku jesenjeg dela sezone Sava u donjem toku nije bila naročito izdašna prema lovcima na ciprinide. Bela riba koja se javljala bila je mahom sitna i uz to je radila krajnje sporadično, neretko menjajući jelovnik više puta za samo nekoliko sati. Zato je za iole bolji ulov trebalo pronaći ne samo dobro mesto, taktiku i prihranu, već i poneti sa sobom što veći asortiman mamaca i tokom ribolova biti spreman na mnogo rada i eksperimentisanja da bi se pronašla dobitna kombinacija

Pr­vog vi­ken­da u sep­tem­bru pr­vo­bit­no sam pla­ni­rao da u pe­tak odem na noć­no pe­ca­nje kod dru­ga­ra Jo­va­na, ko­ji ima splav u Za­brež­ju, ne­da­le­ko od Obre­nov­ca. Ali od tog ri­bo­lo­va smo obo­ji­ca od­u­sta­li ka­da smo vi­de­li da tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha na­glo pa­da i da su me­te­o­ro­lo­zi na­ja­vi­li ki­šu za tu noć. U ne­de­lju, me­đu­tim, ni­sam mo­gao da osta­nem kod ku­će, pa sam se ipak za­pu­tio na Sa­vu, ali kod Um­ke (dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od Be­o­gra­da a ne­kih 9 od Obre­nov­ca), iako ni­sam oče­ki­vao pre­vi­še i zbog pro­me­ne vre­me­na i zbog vo­do­sta­ja, ko­ji je­ste ma­lo ve­ći ne­go što je bio sre­di­nom le­ta, ali je još uvek ni­zak.

NA ME­STO SAM STI­GAO oko 6 sa­ti, a vre­me je bi­lo ma­lo oblač­no ali bez ve­tra, po mi­šlje­nju mno­gih zna­la­ca od­lič­no za pe­ca­nje de­ve­ri­ke. Sa­va je tih da­na bi­la u po­ra­stu, ali ve­o­ma bla­gom, ta­ko da sam od­lu­čio da za­ba­cu­jem na ma­lo ve­ću da­lji­nu ne­go ka­da je ni­vo nor­ma­lan – na 40 m od spla­va, tj. oko 50 m od oba­le.

A pre mon­ti­ra­nja opre­me, na­rav­no, tre­ba­lo je spre­mi­ti pri­ma­mu. Za taj dan sam re­šio da ko­ri­stim hra­ne Cham­pion Feed, i to Won­der He­avy i Bra­sem (Bre­me/Bras­sen), uz do­da­tak te­ške ze­mlje i ma­lo pra­ška­stog adi­ti­va Ca­ra­mel–Bra­sem (iste fir­me). Cham­pion Feed hra­ne pra­ve se u Bel­gi­ji i ve­ći­na ozbilj­nih tak­mi­ča­ra u pe­ca­nju na plo­vak odav­no zna ko­li­ko su kva­li­tet­ne, što po­tvr­đu­je i pro­ve­ren po­da­tak da su ih na po­sled­njem pr­ven­stvu ko­ri­sti­le tri če­tvr­ti­ne re­pre­zen­ta­ci­ja. Na na­še tr­ži­šte sti­gle su ne­dav­no, za­hva­lju­ju­ći be­o­grad­skoj fir­mi Pro Fis­hing, na­šeg vi­še­stru­kog re­pre­zen­ta­tiv­ca u pe­ca­nju na plo­vak Ne­ma­nje Dam­nja­no­vi­ća. Od­li­ku­ju se za ri­bu iz­u­zet­no pri­vlač­nim aro­ma­ma i kva­li­tet­nim kom­po­nen­ta­ma, me­đu ko­ji­ma je i ve­li­ka ko­li­či­na ra­znih mle­ve­nih ži­ta­ri­ca, a po ce­ni su u ran­gu pri­ma­ma Van den Eynde, tj. znat­no su jef­ti­ni­je od hra­na ko­je nu­de naj­sku­plji re­no­mi­ra­ni svet­ski pro­iz­vo­đa­či. Kod nas se tre­nut­no mo­že ku­pi­ti tri­de­se­tak ar­ti­ka­la iz Cham­pion Feed pro­gra­ma– uglav­nom hra­na i pra­ška­stih adi­ti­va, a ovog pu­ta za osno­vu sam oda­brao Won­der He­avy, sme­su ko­ja je po­seb­no pra­vlje­na za re­ke ja­čeg to­ka, pa je ta­kve le­plji­vo­sti da će sti­ći na dno bez us­put­nog ra­si­pa­nja, ali će tu br­zo po­če­ti da se otva­ra. Po­što mi je na­me­ra bi­la da pro­bam da pri­vu­čem de­ve­ri­ku, »ba­zi« sam do­dao toj ri­bi na­me­nje­nu pri­ma­mu Bra­sem, a po­tom i Ben­zar Mix pre­zlu u bo­ji, dok sam za ma­mac od­no­sno do­da­va­nje u hra­ni­li­cu spre­mio ži­ve cr­ve, mr­tve (da­vlje­ne) cr­ve, tan­ke gli­ste i »spod-miks« od še­ćer­ca, ku­va­nog ži­ta i ku­va­ne ko­no­plje.

DOK SAM ČE­KAO DA HRA­NA upi­je vo­du, na­mon­ti­rao sam štap Col­mic Next Adven­tu­re, du­ži­ne 3,6 m i te­ži­ne ba­ca­nja 90 g, na kop­ču oka­čio ka­ve­znu hra­ni­li­cu AS sa »kram­po­ni­ma« i ote­ža­njem od 60 g, a is­pod nje me­tar dug pred­vez od naj­lo­na preč­ni­ka 0,12 mm, na či­jem kra­ju je bi­la udi­ca ve­li­či­ne 16.

Oko se­dam sa­ti po­či­njem da pe­cam, i to na dva me­sna crvića... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 567-)