Dobra zemlja

Ze­mlja se kao sa­sto­jak pri­ma­ma­ za ci­pri­ni­de odav­no upo­treblja­va u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu, a tek od pre ne­ku go­di­nu ma­sov­ni­je i u re­kre­a­tiv­nom. Upo­zna­je­mo vas ovog pu­ta sa nje­nim osnov­nim odli­ka­ma kako bi­ste iz­vu­kli mak­si­mum iz te kom­po­nen­te i iz hra­ne ko­ju sa njom na­pra­vite

Do pre ne­ku go­di­nu, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca re­kre­a­ti­va­ca ni­je ni po­mi­šlja­la na to da se pri­hra­na­ma za ri­bu uop­šte mo­že do­da­va­ti ze­mlja, a ve­ći­na onih ko­ji­ma je to bi­lo po­zna­to sma­tra­la je da je ta­kav pri­stup re­zer­vi­san za tak­mi­če­nja. Ali stva­ri su se to­kom vre­me­na po­ste­pe­no me­nja­le, pa je sve vi­še ko­le­ga ko­je pe­ca­ju sa­mo za­do­volj­stva ra­di a ko­ri­ste ze­mlju kao jed­nu od bit­nih kom­po­nen­ti svo­jih pri­ma­ma i sve če­šće se mo­že ču­ti ka­ko pe­ca­ro­ši jed­ni dru­ge pi­ta­ju da li su sta­vi­li ze­mlju, ko­je vr­ste, u ko­joj ko­li­či­ni, ko­li­ko su ta­kvu sme­su na­kva­si­li itd. Za­to sam re­šio da ukrat­ko iz­ne­sem ne­ka svo­ja is­ku­stva u ve­zi s upo­tre­bom ze­mlje u ri­bo­lo­vu, te da pro­bam da ob­ja­snim ka­ko de­lu­je na pri­ma­mu, u ko­joj se raz­me­ri do­da­je, ka­ko se na­ba­vlja... Za pe­ca­nje se ina­če ko­ri­ste la­ka ze­mlja, te­ška ze­mlja i gli­na; na­me­ne su im raz­li­či­te, ali pra­vil­nim oda­bi­rom mo­že­mo umno­go­me po­bolj­ša­ti svoj re­zul­tat.

UPO­TRE­BA LA­KE ZE­MLJE je ve­ćim de­lom ogra­ni­če­na na plit­ke spo­ro­te­ku­će ili sta­ja­će vo­de – je­ze­ra, ka­na­le i ba­re. Mno­go se ko­ri­sti u tak­mi­čar­skom ri­bo­lo­vu, i to za »raz­bi­ja­nje« sit­ne lar­ve (»fu­ja«) ili ra­di po­ve­ća­nja za­pre­mi­ne sme­se u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je ko­li­či­na bra­šna­ste hra­ne ko­ja se sme upo­tre­bi­ti ogra­ni­če­na. Zbog »obla­ka« ko­ji pri­ma­ma sa la­kom ze­mljom pra­vi u vo­di, ta se kom­po­nen­ta ko­ri­sti u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se ne lo­vi na dnu, već u slo­ju iz­me­đu nje­ga i po­vr­ši­ne.

GLI­NA je vr­sta ze­mlje sa iz­u­zet­nim ve­ziv­nim svoj­stvi­ma ta­ko da se uglav­nom upo­tre­blja­va na te­ku­ćim vo­da­ma. Naj­če­šće se po­me­ša sa­mo sa cr­vi­ma ili kom­bi­nu­je sa nji­ma i ma­lim pro­cen­tom hra­ne, a po­tom se od nje na­pra­ve ku­gle, ko­je br­zo to­nu i iz­u­zet­no su po­sto­ja­ne, ta­ko da ih tok po­la­ko raz­bi­ja i oslo­ba­đa cr­ve. Da bi se ku­gle do­dat­no ote­ža­le, če­sto se u njih sta­vlja ka­me­nje.

TE­ŠKA ZE­MLJA se naj­če­šće ko­ri­sti i naj­lak­še na­ba­vlja, ne sa­mo za­to što je u po­nu­di ima­ju sko­ro sve bo­lje snab­de­ve­ne pro­dav­ni­ce ri­bo­lov­nog pri­bo­ra, već i za­to što je mo­že­mo la­ko na­ći u pri­ro­di. Upo­tre­blja­va se kao do­da­tak hra­na­ma pri pe­ca­nju na ve­ćim du­bi­na­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 397-)