Sejana prekrupa i bojeni šećerac

Me­đu ša­ran­dži­ja­ma već vi­še od tri de­ce­ni­je po­sto­ji oštra po­de­la na tra­di­ci­o­na­li­ste i one ko­ji pe­ca­ju jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih slat­ko­vod­nih ri­ba na mo­der­ni na­čin. Ma­li je broj spe­ci­ja­li­sta za ovu ri­bu ko­ji uop­šte po­mi­šlja­ju na kom­bi­no­va­nje ta dva pri­stu­pa, a tekst ko­ji je pred va­ma po­ka­zu­je ka­ko baš to mo­že bi­ti re­cept za uspeh

O na­či­nu na ko­ji pe­cam du­nav­skog ša­ra­na fi­der teh­ni­kom već sam u ne­ko­li­ko na­vra­ta pi­sao u Ri­bo­lo­vu, a na dru­štve­nim mre­ža­ma i če­šće. U tim tek­sto­vi­ma de­talj­no sam ob­ja­snio ka­ko pri­pre­mam pri­ma­mu, pre sve­ga onu ko­ja se za moj pri­stup i na mom me­stu naj­bo­lje po­ka­za­la za ša­ra­na ali i za krup­nu ba­bu­šku, a to je kla­sič­na ku­va­na pre­kru­pa do­ra­đe­na pro­se­ja­va­njem i po­tom po­me­ša­na sa ma­njom ko­li­či­nom ne­ke aro­ma­tič­ne ku­pov­ne pri­ma­me krup­ne gra­nu­la­ci­je, pre sve­ga iz asor­ti­ma­na rob­ne mar­ke Se­rie Wal­ter Ra­cer – Fe­e­der Big, Swe­et­corn, Pan­ne­to­ne Carp i sl. U na­di da ću us­pe­ti da pri­vu­čem i za­dr­žim i ve­će ša­ra­ne na svo­joj po­zi­ci­ji, u ka­ve­zne hra­ni­li­ce, u »sen­dvič« iz­me­đu »če­po­va« od te pri­ma­me, uba­cu­jem i »spod« na­pra­vljen od me­ša­vi­ne ra­znog zr­ne­vlja (sta­rog ku­ku­ru­za, ku­ku­ru­za še­ćer­ca, ku­va­nog ži­ta, ti­gro­vog ora­ha, le­ble­bi­ja...), te ku­pov­nih pe­le­ta, i u po­sled­nje vre­me, lo­mlje­nih boj­li­ja.

NE­DAV­NO SAM PRO­ČI­TAO JE­DAN za­ni­mljiv tekst ko­le­ge ko­ji sma­tra da na me­sti­ma na ko­ji­ma ša­ran la­ko do­la­zi do školj­ki, pu­že­va i slič­ne pri­rod­ne hra­ne ži­vo­tinj­skog po­re­kla tre­ba iz­be­ga­va­ti me­sne aro­me mam­ca, a for­si­ra­ti voć­ne. Ne mo­gu da tvr­dim da je to ap­so­lut­no tač­no i da svu­da va­ži, ali iz lič­nog is­ku­stva i od ove go­di­ne i od pret­hod­nih mo­gu da po­tvr­dim da na mo­joj po­zi­ci­ji, na ko­joj ima do­sta ra­ko­va, školj­ki itd. ša­ran za­i­sta naj­bo­lje re­a­gu­je na mam­ce sa aro­ma­ma me­da (na ko­je sam u pr­vom de­lu ove se­zo­ne imao do­sta uspe­ha), me­ša­nog vo­ća (tu­ti-fru­ti), va­ni­le i ja­go­de, dok go­to­vo da ne­će ni da po­gle­da one sa mi­ri­si­ma ra­ka, školj­ke, ho­bot­ni­ce, lig­nje...

ME­ĐU­TIM, ZA­SAD NAJ­VE­ĆE OT­KRO­VE­NJE se­zo­ne 2022. za me­ne je u cr­ve­no obo­je­ni ku­ku­ruz še­će­rac sa aro­mom ja­go­de, ko­ji sam spra­vljam u kuć­noj va­ri­jan­ti, na naj­jed­no­stav­ni­ji i naj­jef­ti­ni­ji mo­gu­ći na­čin. Po­treb­no je pre sve­ga iza­bra­ti do­bar ku­ku­ruz da bi bio pri­vla­čan za ri­bu; ja iz­be­ga­vam onaj iz za­mr­zi­va­ča jer ka­da se ot­kra­vi osta­ju nam pre­vi­še me­ka­na zr­na, do­bra sa­mo za spod-miks, a prak­tič­no ne­u­po­tre­blji­va za ka­če­nje na udi­cu. Jed­no vre­me sam ko­ri­stio še­će­rac iz kon­zer­ve rob­ne mar­ke Bon­du­el­le, ali je on­da nje­gov kva­li­tet opao, pa sam pre­šao na Pod­rav­kin i za­sad sam nji­me sa­svim za­do­vo­ljan.

Osim še­ćer­ca, po­treb­ni su nam još sa­mo po jed­na bo­či­ca cr­ve­ne pre­hram­be­ne bo­je i teč­ne aro­me ja­go­de iz ne­ke od pro­dav­ni­ca »zdra­ve hra­ne«. Te dve bo­či­ce za­jed­no ko­šta­ju oko 80 di­na­ra, a po­što obo­je­na i na­mi­ri­sa­na zr­na ko­ri­stim sa­mo za ma­mac, me­ni su do­volj­ne za 3-4 pe­ca­nja.

PO­STU­PAK PRI­PRE­ME VI­ŠE JE NE­GO jed­no­sta­van... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 562-)