Jedan od naših vrhunskih smuđaroša ovoga puta objašnjava kakve su karakteristike mesta na kojima se može loviti tokom cele sezone i preko celog dana, a istovremeno otkriva i koje su prezentacije i mamci najlovniji u različitim periodima
Na nekim mestima moguće je loviti smuđa u toku celog dana, pa i godine, ako je konfiguracija dna i obale takva da on na njima može boraviti i kada je vrlo aktivan i kada to nije. Reč je pretežno o terenima sa većim strukturama, dubokim virovima i preprekama u vodi, na kojima ni porast ni opadanje vodostaja nemaju većeg uticaja na kretanje i zadržavanje riba. Nasuprot tome, u plićim zonama opadanje vode u znatnoj meri utiče na ribe, koje reaguju pomerajući se u dublje delove staništa (zato plitka mesta nisu produktivna u sušnom delu sezone, ali mogu biti najbolja za ribolov po visokom vodostaju).
U ZAVISNOSTI OD godišnjeg doba, odnosno od temperature vode, kao i od vodostaja i njegove tendencije, produktivnost ribolovnog mesta će rasti ili opadati. Promene uslova će manje ili više pogodovati smuđu i uticati na intenzitet njegovog hranjenja i na način na koji će utoljavati glad. Ova grabljivica u određenom stepenu može biti aktivna kraće ili duže – nekada za kratko vreme promeni više stanja, od mlakog do hiperaktivnog; nekada je opet po ceo dan neaktivna ili neutralna. Viši nivo ribolovačke veštine je prepoznati promenu u ponašanju smuđa i tome prilagoditi metod, mamac i tehniku prezentacije. Procena nivoa aktivnosti i prepoznavanje trenutka promene intenziteta aktivnosti smuđa sa nižeg nivoa na viši i obrnuto je »sveti gral« smuđologije. S ribolovačkim se instinktom rađaš – ili ga imaš ili ga nemaš, ali se sposobnost za procenu aktivnosti ribe stiče i unapređuje kroz iskustvo.
Nisu sva mesta pogodna smuđu za lov u različitim uslovima, niti su na njima primenljivi svi metodi varaličarenja. Zavisno od toga, delimo ih na letnja, zimska i jesenja, dnevna i noćna, te na ona koja su dobra samo po maloj vodi ili jedino po velikoj. Na nekim mestima je reka prebrza po srednjem (»normalnom«) vodostaju, pa su posećena samo onda kada voda generalno ekstremno uspori, odnosno dovoljno da na njima protok postane odgovarajući. Ima i obrnutih slučajeva – da je mesto potpuno ili skoro potpuno neproduktivno ako je voda mala i spora, te da se na njemu najbolje lovi kad je reka visoka i izuzetno brza. Smuđaroši pozicije dele i prema tipovima varalica koje na njima daju najbolje rezultate – na džigeraška i vobleraška, što upućuje i na metod koji je najproduktivniji na tim mestima. Prema pravcu rečnog toka i smeru vetra, bira se ona strana obale na kojoj je vazdušno strujanje jače ako je to u funkciji uspešnosti, i obrnuto – ako vetar ne pogoduje ribolovu, bira se obala koja je u zavetrini. Zajednički kriterijum za izbor mesta na kojem ćemo primeniti određeni metod i tehniku ribolova je uspešnost u prethodnom periodu ili pozitivno iskustvo na sličnim pozicijama. Svaka kombinacija faktora uticaja na uspešnost u ribolovu uslovljava i kombinaciju metoda, taktike i tehnike ribolova. Postoje tri vrste takvih kombinacija... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 386-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
