Dno i preliv

Sva­ki iole is­ku­sni­ji va­ra­li­čar sa ve­li­kih te­ku­ći­ca zna ko­li­ko gor­nji kraj reč­ne ade mo­že da bu­de pro­duk­ti­van, po­go­to­vo u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. Ali ne­ma mno­go onih ko­ji su do de­ta­lja pro­u­či­li ta­kve po­zi­ci­je, a još je ma­nje blin­ke­ra­ša sprem­nih da to zna­nje po­de­le sa dru­gi­ma, kao što je autor knji­ga »Va­ra­li­ča­re­nje na re­ka­ma i je­ze­ri­ma« i »Lov smu­đa va­ra­li­com« uči­nio u ovom sjaj­nom tek­stu.

Uz­vod­ni špi­ce­vi reč­nih ada su u let­njem pe­ri­o­du iz­u­zet­no pro­duk­tiv­na me­sta za ri­bo­lov smu­đa. Na uda­ru su reč­ne stru­je i uz njih ima kr­ša neo­p­hod­nog za oku­plja­nje ri­ba, če­mu po­go­du­je i kon­fi­gu­ra­ci­ja te­re­na, for­mi­ra­na pod uti­ca­jem to­ka. Ada ni­kad ni­je na sre­di­ni re­ke i udar vo­de pri­ma s bo­ka: glav­ni tok pod­ri­va nje­mu iz­lo­že­nu stra­nu, uz ko­ju je du­bi­na za­to ve­ća. Tok se tu raz­dva­ja na deo ko­ji na­sta­vlja duž ade i deo ko­ji pre­li­va špic i stva­ra vr­tlo­že­nja sa su­prot­ne stra­ne.

USLO­VI SU NAJ­BO­LJI za lov smu­đa na uz­vod­nom špi­cu ade ka­da je vo­do­staj ni­zak, a tok uspo­ren, jer se ta­da ri­ba gru­pi­še na me­sti­ma sa sna­žni­jim pro­to­kom vo­de i iz­ra­že­ni­jom struk­tu­rom oba­le i dna. Uz­vod­ni špic je u ne­kim slu­ča­je­vi­ma za­šti­ćen ka­me­nom, ne­ka­da je gli­no­vit, sa na­ne­tim gra­njem i obo­re­nim sta­bli­ma, a če­sto je pli­tak i pe­sko­vit, pa slu­ži kao pla­ža u let­njem pe­ri­o­du. U sva­kom slu­ča­ju, po­se­du­je za lov smu­đa iz­ra­zi­to po­god­ne struk­tu­re, kao što su pre­liv, od­sek sa na­glim pre­la­zom sa ma­nje du­bi­ne na ve­ću, du­ži deo oba­le iz­lo­žen uda­ru vo­de, zo­na ubr­za­nja to­ka i ma­nji li­man sa po­vrat­nom stu­jom (na stra­ni spo­red­nog to­ka).

Ako je vo­da bi­stra, ni­ska, pre­gre­ja­na i spo­ra, ide­al­no je pe­ca­ti po ve­tro­vi­tom ili ki­šnom da­nu i u pe­ri­o­du pre­la­za da­na u noć i obr­nu­to. Na ski­ci 1 pri­ka­zan je na­čin si­dre­nja čam­ca. On tre­ba da bu­de po­sta­vljen uz­vod­no, na do­volj­nu uda­lje­nost od ade i u po­lo­ža­ju ko­ji omo­gu­ća­va pri­me­nu dve teh­ni­ke va­ra­li­ča­re­nja ko­ji­ma se pre­zen­tu­je va­ra­li­ca na dva atrak­tiv­na me­sta. Pr­vo me­sto je­ste uda­ru vo­de iz­lo­že­ni bok ade, sa du­gim od­se­kom i na­glim pre­la­zom sa ma­nje du­bi­ne na ve­ću, te sa du­žim pla­to­i­ma na du­bi­ni od 3 do 6 me­ta­ra. Po­lo­žaj čam­ca tre­ba da omo­gu­ći ri­bo­lov­cu ozna­če­nom slo­vom A da kon­tro­li­še pri­o­ba­lje u ši­ri­ni od de­se­tak me­ta­ra i u du­ži­ni od 30 m... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 383-)