Nedavni poziv jednog od naših korisnika ribarskih područja ribolovcima zainteresovanim da postanu ribočuvari volonteri – da se prijave za polaganje ispita koje organizuje resorno ministarstvo – izazvao je dosta interesovanja ali i iznenađujuće mnogo rasprava, pa i sučeljavanja oštro suprotstavljenih mišljenja o toj temi koja nije nova, ali u moru na prvi pogled urgentnijih problema i pitanja po pravilu prolazi »ispod radara«
Za početak, a zbog onih kojima to nije poznato, treba reći da nisu korisnici izmislili ribočuvare volontere, već je njihovo postojanje i angažovanje već skoro deceniju i po regulisano članom 11 Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kojim je između ostalog propisano da »...Pored ribočuvara, korisnik ribarskog područja može da angažuje i lica volontere koji poslove čuvanja ribarskog područja obavljaju kao pratnja ribočuvaru... Volonter za poslove čuvanja ribarskog područja, koje obavlja kao pratnja ribočuvaru, mora imati značku ribočuvar-volonter i ribočuvarsku legitimaciju koje izdaje korisnik, a u kojoj je naznačen njegov volonterski status...«.
PROTIVNICI ANGAŽOVANJA ribočuvara volontera uglavnom obrazlažu svoj stav sledećim tvrdnjama: a) da se korisnici na taj korak odlučuju da bi manje trošili na plate profesionalnih ribočuvara i da bi isti manje radili, tj. da bi ribolovci em plaćali za čuvanje vode, em još posle i to besplatno radili; b) da niko ko radi za džabe ne radi svoj posao dobro; c) da niko normalan ne radi za džabe posao za koji su drugi plaćeni, pa se za volontere prijavljuju oni kojima će to služiti kao paravan za krivolov ili neke druge nelegalne aktivnosti.
Nije sporno da volonteri mogu imati razne motive za prijavljivanje, baš kao što i korisnici mogu imati različite motive za angažovanje dobrovoljaca na poslu podrške profesionalnim ribočuvarima (jer se uloga volontera zbog zakonskih ograničenja svodi zapravo na to), te da može biti i zloupotreba te funkcije. Ali analizirajući reakcije na društvenim mrežama, nisam naišao ni na jedan ubedljiv principijelan stav, zasnovan na nekim argumentima ili iole ozbiljnijoj analizi rada ma koje ribočuvarske službe koja angažuje (i) volontere, već samo na apriorno odbacivanje celog koncepta, bazirano eventualno na saznanju o nekim pojedinačnim zloupotrebama statusa volonterskog ribočuvara, ali znatno češće samo na predrasudama i zlovolji.
SAMA IDEJA ANGAŽOVANJA ribočuvara volontera pokazuje se kao problematična pre svega za: a) ljude sklone krivolovu, pecanju bez dozvole (bilo da pri tom uzimaju ribu ili ne) i drugim vidovima kršenja propisa, dakle onima kojima ne odgovara nijedna aktivnost koju vide kao smetnju (makar i potencijalnu) svom ponašanju na vodi; b) dežurna »zakerala«, koja su protiv bilo čega što bilo ko radi ili ne radi, podržava ili osporava; c) one koji smatraju da je materijalni interes jedini efikasan pokretač produktivnog delovanja i koji ne veruju da je bilo ko spreman da bilo šta radi za opšte dobro a bez lične koristi – među tim oponentima ideji volontiranja u čuvanju ribolovnih voda ima i onih koji svoj hobi (ili hobije) biraju prevashodno vodeći računa o tome da li od toga mogu nešto i da prihoduju ili da makar posredno ućare.
KADA SE, MEĐUTIM, OVO PITANJE sagleda iz aspekta koristi koju može po više osnova doneti, mislim da je teško argumentovano osporavati smisao postojanja volontera, tj. njihovog angažovanja. Ono je posebno dobro za javna preduzeća, koja zbog međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela imaju veoma ograničene mogućnosti za zapošljavanje, što se već godinama manifestuje, između ostalog, nedovoljnim brojem profesionalno angažovanih ribočuvara u takvim firmama. Postavlja se, dakako, s razlogom pitanje opravdanosti dodeljivanja ribarskih područja korisnicima koji imaju taj problem, ali bi, uzgred budi rečeno, bilo zanimljivo saznati i da li svi koji se u Srbiji vode kao ribočuvari (ne samo u javnim preduzećima) zaista i rade posao ribočuvara ili su neki to samo formalno, a zapravo su raspoređeni na sasvim druge poslove. No to već izlazi iz okvira ovog teksta.
Mogućnost angažovanja volontera nije, međutim, dobra samo za korisnike koji imaju gore pomenuti problem otežanog ili onemogućenog angažovanja profesionalaca, već i za sve ostale firme koje gazduju ribolovnim vodama, jer je uvek dobrodošla pomoć profesionalnim kontrolorima, budući da npr. dva čuvara sa po jednim volonterom mogu da pokriju istovremeno mnogo veći teren nego da idu zajedno u akcije, a ozbiljan volonter može biti od gotovo iste koristi u većini problematičnih situacija.
Volonter je, opet, dobar i za ribolovačku zajednicu, jer predstavlja svojevrsnu »superkontrolu« rada korisnika... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 554-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
