Od sprudaša do kilaša

Sko­balj se već uve­li­ko pri­pre­ma za mre­snu mi­gra­ci­ju i pa­re­nje, ali se i da­lje mo­že le­po lo­vi­ti na me­sti­ma na ko­ji­ma se u ve­li­kom bro­ju gru­pi­sao ra­di pre­zi­mlja­va­nja, pa ni­je ni čud­no to što je po­treb­no do­bro po­ra­ni­ti da bi se na naj­po­pu­lar­ni­jim lo­ka­ci­ja­ma na­šlo do­bro me­sto

Pro­leć­ne tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha ko­je su obe­le­ži­le po­če­tak naj­kra­ćeg me­se­ca u go­di­ni ot­kra­vi­le su i jed­no vre­me za­le­đe­ne oba­le Za­pad­ne Mo­ra­ve i Ibra i ri­bo­lov­ce ko­ji su do­sko­ra po­red njih cup­ka­li, cvo­ko­ta­li i du­va­li u pro­mr­zle pr­ste dok su če­ka­li da se raz­da­ni ka­ko bi po­če­li da pe­ca­ju sko­ba­lja – omi­lje­nu vr­stu ve­ći­ne kra­lje­vač­kih plov­ka­ro­ša i fi­de­ra­ša. Bu­di­li su se i ove zi­me oni naj­za­gri­že­ni­ji ko­ji sat iza po­no­ći, iska­ka­li iz to­plih kre­ve­ta kao pod uz­bu­nom, ga­zi­li i raz­gr­ta­li du­bok sneg po de­be­lom mi­nu­su, te žu­ri­li na vo­du u na­sto­ja­nju da za­u­zmu što bo­lje me­sto, jer iz­gled­nih po­zi­ci­ja oko Kra­lje­va i u naj­go­rim vre­men­skim uslo­vi­ma go­to­vo uvek ima ma­nje ne­go ri­bo­lo­va­ca ko­ji­ma ni­šta ni­je te­ško ka­da je o pe­ca­nju reč. A osim o pri­bo­ru, mno­gi vo­de ra­ču­na o to­me da im na oba­li ne po­ne­sta­ne su­vih dr­va, neo­p­hod­nih da bi se za­lo­ži­la va­tra i sku­va­la ka­fa, obi­čan ili šu­ma­dij­ski čaj (ku­va­na ra­ki­ja), a ka­sni­je i na ža­ru is­pe­kle ko­ba­si­ce, sla­ni­na ili ne­ki dru­gi spe­ci­ja­li­tet.

ČI­NI SE DA JE PE­RIOD NAJ­VE­ĆIH hlad­no­ća sa­da za­vr­šen, ali ne i zim­ska se­zo­na pe­ca­nja sko­ba­lja, ko­ji sa do­la­skom ne­što to­pli­jeg vre­me­na na­pu­šta svo­ja zim­ska pre­bi­va­li­šta i kre­će u po­tra­gu za hra­nom ne bi li uve­ćao ma­su i na­ku­pio ener­gi­ju za pred­sto­je­ću mre­snu mi­gra­ci­ju u pri­to­ke Ibra i Za­pad­ne Mo­ra­ve, te za sam mrest, ko­ji pred­sto­ji po­čet­kom pro­le­ća. Sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de do ta­da u zi­mov­ni­ci­ma na­bi­je­na ve­li­ka ja­ta sko­ba­lja raz­bi­ja­ju se u ma­nje for­ma­ci­je i ras­po­re­đu­ju bez­ma­lo po či­ta­vom to­ku re­ke, pa ih je i te­že na­ve­sti da se ma­sov­no hra­ne, zbog če­ga se vi­še ne mo­že sa si­gur­no­šću ra­ču­na­ti na ve­li­ke ulo­ve, ma­da se dnev­na kvo­ta i da­lje mo­že is­pu­ni­ti. To­plje­nje sne­ga sa okol­nih br­da i pla­ni­na, do kog je do­šlo na­kon iz­la­ska pro­šlog bro­ja Ri­bo­lo­va, na sre­ću ri­bo­lo­va­ca ni­je do­ne­lo iole zna­čaj­ni­je po­ve­ća­nje vo­do­sta­ja Ibra i Za­pad­ne Mo­ra­ve, jer je do­sta vo­de upi­la kao sun­đer su­va ze­mlja, pa ni pri­to­ke obe­ju re­ka ni­su znat­ni­je na­do­šle – šta­vi­še, vo­do­sta­ji Mo­ra­ve i Ibra uglav­nom su bi­li sta­bil­ni ili čak u bla­gom opa­da­nju.

PO­ČET­KOM FE­BRU­A­RA, OD SVIH re­vi­ra na ši­rem pod­ruč­ju Kra­lje­va naj­po­se­će­ni­ji je bio onaj na Za­pad­noj Mo­ra­vi u se­lu Sir­ča kod vi­se­ćeg (Mag­no­hrom­skog) mo­sta. To ni­je bi­lo neo­če­ki­va­no, bu­du­ći da je je­di­no tu ri­ba i da­lje bi­la gru­pi­sa­na u to­li­kom bro­ju da se sa ve­li­kom iz­ve­sno­šću mo­glo ra­ču­na­ti na is­pu­nja­va­nje dnev­ne kvo­te (10 je­din­ki za­šti­će­nih vr­sta u me­ri, od­no­sno 5 kg be­le ri­be ukup­no, za­vi­sno od to­ga šta se pre ostva­ri), pa su ri­bo­lov­ci pri­sti­za­li ma­lo iza po­no­ći, a osim Kra­ljev­ča­na u ve­ćem bro­ju do­la­zi­le su i ko­le­ge iz Čač­ka.

In­te­re­sant­no je da su bo­lji re­zul­ta­ti po­sti­za­ni fi­der teh­ni­kom, ko­jom su po­sled­njih go­di­na ovla­da­li mno­gi kra­lje­vač­ki ri­bo­lov­ci, ma­da je, na­rav­no, bi­lo i onih ko­ji su for­si­ra­li pe­ca­nje »vo­žnjom« plov­ka. Fi­de­ra­ši su ko­ri­sti­li ka­ve­zne hra­ni­li­ce, ko­je su pu­ni­li bra­šna­stom pri­ma­mom sa aro­mom si­ra ili ne­kom dru­gom od onih pri­ma­mlji­vih sko­ba­lju, ali i mre­ni i osta­lim vr­sta­ma ri­ba ko­je s njim de­le sta­ni­šte. U hra­ni­li­cu se sko­ro oba­ve­zno do­da­ju mr­tvi cr­vi­ći (uda­vlje­ni u vo­di), a naj­e­fi­ka­sni­ji ma­mac za pe­ca­nje si­ste­mi­ma sa hra­ni­li­com – po­tvr­di­lo nam je to vi­še ko­le­ga – bi­la su dva ži­vah­na me­sna cr­va, oka­če­na de­bljim kra­jem na udi­cu ve­li­či­ne 18 na tan­kom pred­ve­zu du­ži­ne oko 50 cm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 552-)