Zimska idila između mostova

Kao i sva­ke go­di­ne, u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du ri­bo­lov­ci iz Va­lje­va, La­za­rev­ca ali i mno­go uda­lje­ni­jih me­sta uži­va­ju u pe­ca­nju be­le ri­be na po­zna­tim zi­mov­ni­ci­ma na Ko­lu­ba­ri. Po­sled­njih ne­de­lja po­seb­no se ak­tu­el­ni oni u Pe­pe­ljev­cu i u Će­li­ja­ma, na kom je i bio naš sa­rad­nik sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma

Ove zi­me se­zo­na pe­ca­nja na Ko­lu­ba­ri za­huk­ta­la se već po­čet­kom de­cem­bra, ali se ni­je svu­da jed­na­ko do­bro pro­la­zi­lo. U Lu­kav­cu, kod ču­ve­nog Pla­vog mo­sta, na­do­mak Va­lje­va, ulo­vi su po­sled­njih ne­de­lja bi­li ne­što sla­bi­ji ne­go što se od tog kult­nog od­re­di­šta oče­ku­je, u Slov­cu na­kon iz­grad­nje obi­la­zni­ce auto-pu­ta ne­ma vi­še zi­mov­ni­ka, pa se tu ni­šta ne pe­ca, a naj­i­zda­šni­jim su se po­ka­za­li te­re­ni u Će­li­ja­ma i u Pe­pe­ljev­cu.

JA­NU­AR JE DO­NEO DO­STA sne­ga i hlad­no vre­me, što je pro­u­zro­ko­va­lo da se sko­balj gru­pi­še u po­me­nu­tim zi­mov­ni­ci­ma, zbog če­ga su oni i bi­li do­sta po­se­će­ni, bu­du­ći da su na njih do­la­zi­li i lo­kal­ni ri­bo­lov­ci, ali i mno­gi iz uda­lje­ni­jih kra­je­va, pa se de­ša­va­lo da me­sto bu­de i prak­tič­no ne­mo­gu­će na­ći. U Pe­pe­ljev­cu se sko­balj naj­vi­še pe­cao fi­der teh­ni­kom, u če­mu su na­ro­či­to uspe­šne ko­le­ge iz Va­lje­va, a u Će­li­ja­ma se do­bro pro­la­zi­lo i na fi­der i na plo­vak. Isti­na, naj­če­šće se ni­je do­bi­ja­lo na­ro­či­to mno­go ri­be, ali su je­din­ke bi­le krup­ne za Ko­lu­ba­ru. Po­ne­kad je sko­balj ra­dio do pre­li­va is­pod Put­nič­kog mo­sta, pa bi već su­tra­dan taj deo op­se­da­li broj­ni ri­bo­lov­ci, ali se on­da ri­ba naj­če­šće po­me­ra­la i bo­lje bi je­la na ne­kom dru­gom po­te­su.

Ulov od ne­ko­li­ko ko­ma­da po pe­ca­nju za mno­ge ko­le­ge sa stra­ne bio je sla­bi­ji od oče­ki­va­nog, ali se upr­kos to­me do­sta njih vra­ća na Ko­lu­ba­ru jer su obil­ni­ji ulo­vi be­le ri­be ove zi­me bi­li ret­kost i na dru­gim ve­ćim re­ka­ma (bar do pre de­se­tak da­na). Ve­ći­ni nas, lo­kal­nih ri­bo­lo­va­ca (iz Va­lje­va, La­za­rev­ca, Laj­kov­ca itd.) i ne­ko­li­ko upe­ca­nih sko­ba­lja za par sa­ti bi­lo je do­volj­no jer je zi­mov­nik u Će­li­ja­ma, ko­ji je svi­ma na­ma bli­zu, u pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na (sa iz­u­zet­kom pro­šle i ove) sla­bo da­vao ri­bu, pa ni­smo bi­li ne­za­do­volj­ni ulo­vom, tim pre što je bi­lo da­na ka­da se hva­ta­lo i pre­ko de­set ko­ma­da u me­ri (ko­li­ko je, ina­če, do­zvo­lje­no dnev­no po­ne­ti). 

U PO­SLED­NJE VRE­ME VO­DO­STAJ Ko­lu­ba­re je če­sto va­ri­rao jer je bi­lo do­sta pa­da­vi­na (i sne­ga i ki­še), a to­plje­nje sne­ga (po­go­to­vo na Div­či­ba­ra­ma) do­vo­di uvek do po­ra­sta. I po ne­što vi­šem vo­do­sta­ju mo­gao se sko­balj i da­lje uspe­šno lo­vi­ti na ne­kim po­zi­ci­ja­ma, po­go­to­vo iz­me­đu tzv. Put­nič­kog mo­sta i Sta­rog (dr­ve­nog) mo­sta u Će­li­ja­ma, ali se po pra­vi­lu vi­ken­dom pro­la­zi­lo sla­bi­je ne­go rad­nim da­ni­ma, jer Ko­lu­ba­ra ni­je ve­li­ka, pa se ri­ba uz­ne­mi­ri ka­da je pre­vi­še lju­di na oba­la­ma i ka­da se na sve stra­ne ba­ca pri­ma­ma. 

Zna­ju­ći to, sa ko­le­ga­ma Zo­ra­nom Je­re­mi­ćem zva­nim Fa­na i De­ja­nom Đur­đe­vi­ćem De­ki­jem do­go­vo­rio sam se da na Ko­lu­ba­ru u Će­li­ja­ma iza­đe­mo 23. ja­nu­a­ra (u po­ne­de­ljak). Opre­de­li­li smo se za deo iz­me­đu go­re­po­me­nu­tih mo­sto­va, gde se pe­ca u naj­hlad­ni­jim da­ni­ma, dok se na po­zna­tom pre­li­vu lo­vi ka­da iz­gre­je sun­ce. 

NA VO­DU SMO DO­ŠLI oko šest sa­ti, a s ob­zi­rom na to da je tih da­na baš za­hlad­ne­lo, od­lu­či­li smo da pe­ca­mo tač­no na sre­di­ni po­te­sa iz­me­đu dva mo­sta. Čim smo za­u­ze­li me­sta, na­lo­ži­li smo va­tru jer je bi­lo pet ste­pe­ni is­pod nu­le, pa nam je i te ka­ko pri­ja­lo da se ma­lo ogre­je­mo, što smo i ka­sni­je ra­di­li, to­kom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 551-)