Što življe, to bolje

Ne­pi­sa­no pra­vi­lo me­đu štu­ka­ro­ši­ma ko­ji ko­ri­ste pred­ve­ze od flu­o­ro­kar­bo­na de­ce­ni­ja­ma je bi­lo da nji­ho­v prečnik mora biti bar 0,8 mm. Me­đu­tim, ne­dav­no je je­dan od naj­ve­ćih svet­skih eks­pe­ra­ta iz­ne­na­dio ko­le­ge ši­rom se­ver­ne he­mis­fe­re iz­no­se­ći pot­pu­no dru­ga­či­je sta­no­vi­šte i mno­ge na­veo na raz­mi­šlja­nje

Ot­ka­ko se flu­o­ro­kar­bon­ski mo­no­fil ko­ri­sti za iz­ra­du pred­ve­za za štu­ku, vo­de se me­đu ri­bo­lov­ci­ma ras­pra­ve o dva pi­ta­nja. Pr­vo je da li je flu­o­ro­kar­bon do­volj­no ot­po­ran na iz­u­zet­no oštre štu­ki­ne zu­be da bi pra­vlje­nje »saj­li« od nje­ga uop­šte ima­lo smi­sla, a dru­go (ko­je se na­me­će ako se na pr­vo od­go­vo­ri po­tvrd­no) je­ste ko­je su de­blji­ne u tu svr­hu naj­bo­lje, tj. ko­je tre­ba ko­ri­sti­ti.

KROZ PRAK­SU – TJ. GO­DI­NE ma­sov­ne upo­tre­be ši­rom sve­ta – po­ka­za­lo se da se pred­ve­zi od flu­o­ro­kar­bo­na mo­gu ko­ri­sti­ti za lov štu­ke, iako će oni ko­ji re­al­no sa­gle­da­va­ju re­zul­ta­te ta­kve pri­me­ne pri­zna­ti da taj ma­te­ri­jal u kon­tak­tu sa štu­ki­nim oštrim zu­bi­ma ipak lak­še stra­da ne­go če­lič­ne, ti­ta­ni­jum­ske ili vol­fram­ske saj­li­ce. No uko­li­ko je flu­o­ro­kar­bon kva­li­te­tan (a pre sve­ga uko­li­ko je za­i­sta to što se tvr­di, a ne obi­čan pro­vid­ni naj­lon, tek pre­svu­čen po­vr­šin­skim slo­jem flu­o­ro­kar­bo­na ili na­pro­sto la­žno de­kla­ri­san), a uz to ni­je pre­ta­nak ni­ti ošte­ćen, ri­zik da će ga štu­ka pri udar­cu ili to­kom bor­be pre­gri­sti i ot­pli­va­ti sa va­ra­li­com u usti­ma ni­je ve­ći od onog da će pod op­te­re­će­njem po­pu­sti­ti lo­še ve­zan čvor ili pu­ći ra­ni­je ošte­će­na glav­na stru­na.

TO NAS, NA­RAV­NO, DO­VO­DI DO pi­ta­nja ko­ji se preč­nik flu­o­ro­kar­bo­na mo­že sma­tra­ti do­volj­nim od­no­sno op­ti­mal­nim za upo­tre­bu u ovu svr­hu. Ko­li­ko pra­tim pri­lo­ge na tu te­mu, u po­sled­nje dve de­ce­ni­je, tj. ot­ka­ko je ovaj ma­te­ri­jal uop­šte po­čeo da se ko­ri­sti za pra­vlje­nje »saj­li«, ve­ći­na auto­ri­te­ta za lov štu­ke (tj. svet­ski po­zna­tih i pri­zna­tih ri­bo­lo­va­ca) pre­po­ru­či­va­la je upo­tre­bu flu­o­ro­kar­bo­na preč­ni­ka od bar 0,8 mm pa do oko 1,2 mm. Za to po­sto­ji ne­ko­li­ko lo­gič­nih, tj. ra­zum­nih raz­lo­ga:

1. Flu­o­ro­kar­bon­ski mo­no­fil te de­blji­ne vr­lo ve­ro­vat­no će iz­dr­ža­ti bor­bu sa štu­kom od me­tra čak i ako pri tom bu­de ma­lo ošte­ćen, tj. ako ga »reč­na aj­ku­la« nač­ne svo­jim zu­bi­ma;
2. Pred­vez tog preč­ni­ka pod­ne­će bez pro­ble­ma i ve­li­ka op­te­re­će­nja do ko­jih do­la­zi pri sva­kom da­le­kom za­ba­ča­ju te­ških va­ra­li­ca (džer­ko­va od pre­ko 15 cm i si­li­ko­na­ca du­gih iz­me­đu 20 i 30 cm, ka­kvi se če­sto ko­ri­ste u ve­li­kom de­lu se­ver­ne ze­mlji­ne he­mis­fe­re, pre sve­ga na se­ve­ro­za­pa­du Evro­pe, u SAD i Ka­na­di...), a od ko­jih bi ta­nja stru­na na spo­je­vi­ma la­ko mo­gla po­pu­sti­ti;
3. Kru­tost iz­ra­zi­to de­be­log flu­o­ro­kar­bo­na je po­želj­na ka­rak­te­ri­sti­ka pri lo­vu džer­ko­vi­ma ko­ji se pri na­glim tr­za­ji­ma ta­ko kre­ću da se mo­gu pre­ba­ci­ti pre­ko me­ka­nog pred­ve­za, za­ka­či­ti udi­ca­ma za nje­ga i ta­ko nam upro­pa­sti­ti za­ba­čaj.

ME­ĐU­TIM, PO­VRE­ME­NO SE PO­NE­KO od ri­bo­lo­va­ca sa ne­spor­nim kre­di­bi­li­te­tom u sve­tu va­ra­li­ča­re­nja ja­vi i sa dru­ga­či­jim sta­vom; ne­dav­no je to u jed­noj ob­ja­vi na po­pu­lar­noj dru­štve­noj mre­ži ura­dio i le­gen­dar­ni ho­land­ski va­ra­li­čar Ber­tus Ro­ze­ma­jer, autor broj­nih tek­sto­va o lo­vu ra­znih gra­blji­vi­ca (a pre sve­ga štu­ke) ve­štač­kim mam­ci­ma (od ko­jih ste ne­ke ima­li pri­li­ke da či­ta­te i u Ri­bo­lo­vu), test-ri­bo­lo­vac vi­še ve­li­kih fir­mi, go­di­na­ma je­dan od naj­tra­že­ni­jih vo­di­ča u Evro­pi i čo­vek ko­ji je ve­ro­vat­no uhva­tio vi­še štu­ka du­žih od me­tra ne­go što ih je ve­ći­na nas vi­de­la na fo­to­gra­fi­ja­ma. Uz sjaj­nu sli­ku štu­ke uhva­će­ne na si­li­kon­sku va­ra­li­cu, Ro­ze­ma­jer je na­pi­sao da na­kon što je pr­vi put za po­sled­njih 20 go­di­na par da­na va­ra­li­ča­rio štu­ku sa flu­o­ro­kar­bon­skim pred­ve­zom de­blji­ne 0,6 mm – ne na­me­ra­va vi­še da se vra­ća na one od 0,8 mm ili 1 mm! To su hi­lja­de lju­di ko­je pra­te nje­go­ve ob­ja­ve od­mah za­pa­zi­le, te su usle­di­le broj­ne di­sku­si­je na in­ter­ne­tu u ko­ji­ma su ri­bo­lov­ci iz­no­si­li raz­ne ar­gu­men­te za i pro­tiv ta­kvog sta­va.

U NAJ­KRA­ĆEM, ONI KO­JI SE sla­žu sa Ro­ze­ma­je­rom mi­šlje­nja su da do­bar flu­o­ro­kar­bon­ski pred­vez preč­ni­ka 0,6 mm (ili ne­što de­blji) čak i ve­li­ka štu­ka te­ško mo­že pre­ki­nu­ti zu­bi­ma to­kom jed­ne bor­be, pa se ta­kva »saj­la« mo­že ko­ri­sti­ti u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da nam do­no­si pred­nost u od­no­su na dru­ge pred­ve­ze, na­rav­no uz če­sto i pa­žlji­vo pre­gle­da­nje (vi­zu­el­no i pro­vla­če­njem kroz pr­ste) na­kon sva­kog do­ga­đa­ja ko­ji no­si ri­zik od ošte­će­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 551-)