Daščica sa okruglom glavom

U ovom na­stav­ku felj­to­na o jed­noj od naj­e­fi­ka­sni­jih teh­ni­ka lo­va štu­ke, na re­du su uput­stva za la­ko, da­le­ko i pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, ana­li­za naj­bo­ljih pred­ve­za i pred­sta­vlja­nje ne­kih od naj­lov­ni­jih džer­ko­va svih vre­me­na.

Za­ba­ci­va­nje po­mo­ću mul­ti­pli­ka­to­ra i ka­sting šta­pa oni­ma ko­ji to ni­su pro­ba­li de­lu­je kao ve­o­ma kom­pli­ko­va­na ra­bo­ta. Za­pra­vo je sa­svim dru­ga­či­je – za sa­mo dva-tri sa­ta sva­ki pro­seč­no spre­tan ri­bo­lo­vac ovla­da­će tom ve­šti­nom bez ika­kvih pro­ble­ma i po­sle to­ga će mu osta­ti sa­mo da se to­kom vre­me­na po­ma­lo do­dat­no usa­vr­ša­va.

Na vo­di, ri­bo­lo­vač­kim saj­mo­vi­ma i u pro­dav­ni­ca­ma pri­bo­ra če­sto sre­ćem lju­de ko­ji mi se ža­le da ima­ju po­te­ško­ća pri za­ba­ci­va­nju sa mul­ti­jem. Ako za to po­sto­je uslo­vi, uvek ih za­mo­lim da pre­da mnom za­ba­ce ne bih li vi­deo šta ni­je ka­ko tre­ba i naj­če­šće se is­po­sta­vi da je uzrok pro­ble­mi­ma jed­na od dve ti­pič­ne gre­ške.

Pr­va od njih je su­vi­še ve­li­ki raz­mak iz­me­đu va­ra­li­ce i vr­šne ka­ri­ke. Stan­dard­na du­ži­na pred­ve­za za štu­ku je dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra. Na to mo­ra­mo do­da­ti još stru­ne, ali ni­ka­ko pre­vi­še – ne­ko­li­ko cen­ti­me­ta­ra je do­volj­no. Ako ri­bo­lo­vac ko­ri­sti pred­vez od 40 cm, što je če­sto slu­čaj, i pu­sti još to­li­ko stru­ne do pr­ve vo­đi­ce, va­ra­li­ca je za bez­ma­lo po­la du­ži­ne šta­pa uda­lje­na od vr­ha, što či­ni kon­tro­lu za­ba­ča­ja prak­tič­no ne­mo­gu­ćom, a o ne­koj pre­ci­zno­sti da i ne go­vo­ri­mo. Dru­ga gre­ška je­ste gu­blje­nje iz vi­da da je za­ba­ci­va­nje sa mul­ti­pli­ka­to­rom i svim te­žim va­ra­li­ca­ma (pa i džerk­bej­ti­ma) teh­nič­ki slič­no za­ba­ci­va­nju u mu­ši­ča­re­nju. Sta­ci­o­nar­ni če­krk zah­te­va mno­go br­ži po­kret pri za­ma­hu, ko­ji se u ve­li­koj me­ri iz­vo­di iz zglo­ba ša­ke. Ba­ca­nje sa mul­ti­jem je znat­no spo­ri­je (iz ra­me­na i lak­ta), a po­stu­pak je sle­de­ći:

a) Va­ra­li­cu spu­sti­mo to­li­ko da iz­me­đu gor­njeg kra­ja pred­ve­za i vr­ha šta­pa ima­mo 5-10 cen­ti­me­ta­ra stru­ne.

b) Pri­ti­skom pal­ca oslo­bo­di­mo špul­nu (što je isto kao otva­ra­nje pre­klop­ni­ka na sta­ci­o­nar­cu) i od­mah ga na nju po­lo­ži­mo ka­ko bi­smo spre­či­li oti­ca­nje stru­ne.

c) Upe­ri­mo štap pre­ma tač­ki u ko­ju že­li­mo da pla­si­ra­mo ma­mac, ta­ko da vrh bu­de u po­lo­ža­ju ma­le ka­zalj­ke ko­ja po­ka­zu­je 10 sa­ti na za­mi­šlje­nom ča­sov­ni­ku.

d) Po­kre­tom ko­ji se po­ste­pe­no ubr­za­va do­ve­de­mo štap iza gla­ve (ot­pri­li­ke u po­lo­žaj ka­zalj­ke ko­ja po­ka­zu­je dva sa­ta), pri če­mu će­mo ose­ti­ti ka­ko se te­ži­na va­ra­li­ce, pri kra­ju te pu­ta­nje, pre­no­si na štap (ce­la ak­ci­ja do ovog mo­men­ta tra­je ma­nje od se­kun­de!).

e) Ka­da ose­ti­mo te­ži­nu na šta­pu, na­sta­vlja­mo po­kret, ali sa­da una­pred, u sme­ru za­ba­ci­va­nja.

f) U mo­men­tu ka­da vrh šta­pa bu­de u po­lo­ža­ju ka­zalj­ke ko­ja po­ka­zu­je od 11 do 10 sa­ti, po­di­že­mo pa­lac, oslo­ba­đa­ju­ći stru­nu, ta­ko da va­ra­li­ca kre­će ka ci­lju, ali pa­lac sve vre­me... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 370-)