Daleko, dole i polako

Po­ne­ki bu­cov ume da iz­ne­na­di va­ra­li­ča­re sa rav­ni­čar­skih vo­do­to­ka to­kom zi­me, uda­ra­ju­ći na spo­ro vo­đen ve­štač­ki ma­mac, na­me­njen dru­gim pre­da­to­ri­ma (smu­đu, štu­ki, ban­da­ru...). Ali po­če­tak 2014. do­neo je na ne­kim te­re­ni­ma, za­hva­lju­ju­ći neo­če­ki­va­no to­ploj vo­di, neo­če­ki­va­no do­bre ulo­ve je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma.

Iako se to­kom zi­me sko­ro ni­ka­da ne ja­vlja ka­rak­te­ri­stič­nim ra­u­bo­va­njem na po­vr­ši­ni, bu­cov je ak­ti­van i to­kom ovog go­di­šnjeg do­ba, tim vi­še što je vo­da to­pli­ja, tj. što je nje­na tem­pe­ra­tu­ra bli­ža de­se­tom po­de­o­ku Cel­zi­ju­so­ve ska­le. To­kom mi­nu­log de­cem­bra i ve­li­kog de­la ja­nu­a­ra, pri­rod­ni uslo­vi za pe­ca­nje ovog atrak­tiv­nog gra­bljiv­ca bi­li su ve­o­ma do­bri, pa je le­pih ulo­va bi­lo na mno­gim vo­da­ma (Ta­mi­šu, Sa­vi, Du­na­vu, To­ploj Mla­vi, Be­ge­ju, po­je­di­nim ka­na­li­ma...), i to ne oba­ve­zno na me­sti­ma ko­ja su tra­di­ci­o­nal­no iz­da­šna pre­ko zi­me, ne­go i na ne­ki­ma na ko­ji­ma bi se pre mo­gli oče­ki­va­ti u pro­le­će, le­to ili je­sen.

Osim oko uli­va to­pli­je vo­de (iz in­du­strij­skih po­stro­je­nja, ma­njih vo­do­to­ka, grad­skih ka­na­li­za­ci­ja i sl.), bu­cov se do­bi­jao na mno­gim ne­što du­bljim me­sti­ma sa re­la­tiv­no spo­rim to­kom, po­seb­no na oni­ma na ko­ji­ma se oku­plja­la sit­na be­la ri­ba, oči­gled­no po­re­me­će­na sko­ro pro­leć­nim vre­me­nom i tem­pe­ra­tu­ra­ma, a do­bre re­zul­ta­te su po­je­di­ni va­ra­li­ča­ri po­sti­za­li i bli­zu zi­mov­ni­ka.

Naj­vi­še uda­ra­ca do­no­si­lo je pri­lič­no spo­ro vo­đe­nje, ka­ko rav­no­mer­no, ta­ko i sko­ko­vi­to, a naj­va­žni­je je bi­lo do­bro oda­bra­ti me­sto i vu­ći ve­štač­ki ma­mac kroz sloj vo­de u kom se bu­cov u da­tom tre­nut­ku hra­nio (što je če­sto bi­lo pri dnu, ali ne­ka­da i znat­no iz­nad nje­ga, u sred­njem slo­ju). Ne­ko­li­ko spe­ci­ja­li­sta sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li pri­me­ti­lo je da je ri­ba naj­če­šće uda­ra­la na va­ra­li­cu ko­ja bi se na­šla sa­svim bli­zu dna ili ma­lo iz­nad nje­ga, pa se de­ša­va­lo da na stri­mer ili ma­log si­li­kon­ca re­a­gu­je znat­no sla­bi­je kad je po­dig­nut če­tr­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra iz­nad glav­nog mam­ca ne­go kad mu je 10-20 cm bli­ži.

Bu­du­ći da je zbog od­su­stva pa­da­vi­na ve­ći­na vo­da ci­pri­nid­nog re­gi­o­na bi­la iz­ra­zi­to bi­stra u do­sa­da­šnjem de­lu zi­me, pa je oštro­o­ki gra­blji­vac mo­gao do­bro da vi­di po­ten­ci­jal­ni plen, ko­ri­šće­nje pred­ve­za od ne­u­pa­dlji­vog i ne pre­de­be­log naj­lo­na ili flu­o­ro­kar­bo­na po pra­vi­lu je do­no­si­lo bo­lje re­zul­ta­te ne­go ve­zi­va­nje ma­ma­ca di­rekt­no za plet­ni­cu ili osnov­ni naj­lon dre­ča­ve bo­je i ve­ćeg preč­ni­ka... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 342-)