Uživanje u lakoći

Po­nu­da šta­po­va za la­ko va­ra­li­ča­re­nje na na­šem tr­ži­štu od­sko­ra je obo­ga­će­na se­ri­jom Vi­sa­ge Air do­ma­će rob­ne mar­ke For­max, u ko­joj je ukup­no šest mo­de­la raz­li­či­te du­ži­ne i sna­ge, od 1,98 m i te­ži­ne ba­ca­nja 2–7 g do 2,51 m i t.b. 10–30 g

Na­kon se­ri­je iz­u­zet­no br­zih i oštrih va­ra­li­ča­ra­ca Vi­sa­ge, pre sve­ga na­me­nje­nih lo­vu smu­đa dži­go­va­njem, For­max je pre ne­ko­li­ko me­se­ci na tr­ži­šte iz­ba­cio pa­le­tu dvo­de­la­ca na­zva­nu Vi­sa­ge Air, ko­ja je pret­hod­noj slič­na ali se od nje ipak u po­ne­če­mu zna­čaj­no raz­li­ku­je. Kao što reč »air« (eng. »va­zduh«) su­ge­ri­še, osnov­na oso­bi­na tih šta­po­va na­me­nje­nih pla­ne­tar­no pa i kod nas sve po­pu­lar­ni­jem la­kom i ul­tra­la­kom va­ra­li­ča­re­nju je­ste iz­u­zet­no ma­la te­ži­na; naj­kra­ći mo­del (1,98 m), ujed­no i naj­ma­nje te­ži­ne ba­ca­nja (2–7 g) te­ži sa­mo 90 g, a naj­du­ži i naj­ja­či (2,51 m, t.b. 10–30 g) me­ri 119 g.

Za pr­vo upo­zna­va­nje sa se­ri­jom oda­brao sam mo­del od 2,44 m, t.b. 7–28 g, ra­ču­na­ju­ći na to da je po du­ži­ni i sna­zi pri­lič­no ši­ro­ko pri­men­ljiv, a na osno­vu »dr­ma­nja na su­vo«, u pro­dav­ni­ci, uči­ni­lo mi se da je do­volj­no ose­tlji­vog vr­ha i ta­kve ak­ci­je da se nji­me mo­gu le­po ba­ca­ti i vo­di­ti ne sa­mo dži­go­vi već i va­ra­li­ce go­to­vo svih dru­gih ti­po­va, uklju­ču­ju­ći i ma­le vo­ble­re, te sred­nje ve­li­ke ka­ši­ke, lep­ti­re, pil­ke­re i gla­vi­nja­re od raz­li­či­tih ma­te­ri­ja­la.

U po­sled­nja tri me­se­ca pe­cao sam tim šta­pom (tran­sport­ne du­ži­ne 125 cm i te­ži­ne 114 g) sa oba­le te iz čam­ca i ka­ja­ka na Ta­mi­šu, Sa­vi, Du­na­vu, Vla­sin­skom je­ze­ru i šljun­ka­ra­ma u Be­loj Cr­kvi i istin­ski sam uži­vao ko­ri­ste­ći taj dvo­de­lac na­pra­vljen od ja­pan­skog vi­so­ko­mo­du­lar­nog kar­bo­na, a či­ja je ma­lo­pro­daj­na ce­na u od­no­su na kva­li­tet za­i­sta vi­še ne­go ko­rekt­nih 8.290 di­na­ra. Štap je brz i vr­lo ose­tlji­vog vr­ha, ta­ko da se nji­me mo­že le­po pe­ca­ti dži­go­vi­ma čak i ne­što ma­nje te­ži­ne od de­kla­ri­sa­nih 7 g, dok je gor­nja gra­ni­ca te­ži­ne va­ra­li­ca ko­je sam bez pro­ble­ma ko­ri­stio bi­la oko 20 g za gla­vi­nja­re i 22 g za ka­ši­ke. Od­lič­no je ba­lan­si­ran, i sa ma­ši­ni­ca­ma ve­li­či­ne 2.500-3000 po Shi­ma­nu ve­o­ma le­po le­ži u ru­ci, ta­ko da se nji­me mo­že pe­ca­ti sa­ti­ma bez na­po­ra, a de­tek­ci­ja tr­za­ja i kon­ta­ka­ta va­ra­li­ce sa dnom ili pre­pre­ka­ma su iz­u­zet­ne. I ak­ci­ja šta­pa je ap­so­lut­no pri­me­re­na nje­go­voj na­me­ni – pri ma­njim op­te­re­će­nji­ma ra­di sa­mo vr­hom, ali ka­da se na nje­mu na­đe je­din­ka od pet­sto­ti­nak gra­ma ili ve­ća, sa­vi­ja se ce­lim gor­njim de­lom (iz­me­đu tre­ći­ne i po­lo­vi­ne), uspe­šno amor­ti­zu­ju­ći... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 544-)