A na nas ribu dava

Ko god iole če­šće ide na ko­mer­ci­jal­ne re­vi­re zna da ulov ni na ta­kvim vo­da­ma ni­je za­ga­ran­to­van, ko­li­ko god da su bo­ga­te ri­bom. I ovaj ri­bo­lov, po­čet­kom ma­ja, bio je baš ta­kav. Naš sa­rad­nik ulo­žio je mno­go tru­da da pro­na­đe do­bit­nu tak­ti­ku, ma­mac i zo­nu u ko­joj se ri­ba ja­vlja­la, i to u okol­no­sti­ma u ko­ji­ma je ve­ći­na ko­le­ga od­u­sta­la i oti­šla ku­ći

Us­krs se ove go­di­ne po­klo­pio sa pr­vo­maj­skim pra­zni­ci­ma, što su mno­gi is­ko­ri­sti­li za po­ro­dič­ne iz­la­ske u pri­ro­du, a ne­ki i za od­la­zak na kra­ći od­mor van me­sta bo­rav­ka. Su­pu­ga i ja smo re­ši­li da za Us­krs obi­đe­mo od Ni­ša sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra uda­lje­ne ma­na­sti­re – Ra­va­ni­ca i Sve­ti Si­so­je, a da po­sle ruč­ka u Si­sev­cu po­pod­ne pro­ve­de­mo na obli­žnjem ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru. 

Po do­la­sku na vo­du, iz­ne­na­di­li smo se vi­dev­ši da ne­ma gu­žve, te što mo­gu da bi­ram gde ću pe­ca­ti. Ma­lo­broj­ni ri­bo­lov­ci po­red ko­jih sam pro­šao re­kli su mi da su uju­tru ima­li po par sit­ni­jih ša­ra­na, a da je po­tom, ka­ko su tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha i spa­ri­na ra­sle, ri­ba sa­svim pre­sta­la da se ja­vlja. Ko­le­ge ko­je su se već pa­ko­va­le po­nu­di­le su mi da ih i pre ne­go što odu od­me­nim na osun­ča­nom me­stu ko­je su hra­ni­li, ali sam im se za­hva­lio ob­ja­sniv­ši da mi zbog su­pru­ge, ko­ja ne pe­ca, vi­še od­go­va­ra ne­ka po­zi­ci­ja u hla­do­vi­ni.

Ka­da sam se sme­stio na jed­nu ta­kvu, pri­pre­mio sam dva fi­de­ra i po­čeo uče­sta­lo da za­ba­cu­jem hra­ni­li­ce ka­ko bih na br­zi­nu na­pra­vio dva ma­la hra­ni­li­šta, me­đu­tim, to ni­je da­lo ni­ka­kav re­zul­tat, bu­du­ći da u pr­vih 90 mi­nu­ta ni­sam imao ni pi­pa­nje. Ta či­nje­ni­ca me ni­je sa­svim obes­hra­bri­la, ali sam od­lu­čio da pro­me­nim me­sto, i kad sam već mo­gao da bi­ram, opre­de­lio sam se za jed­no na sre­di­šnjem de­lu je­zer­ce­ta, ta­ko da mi je sa le­ve stra­ne bio naj­du­blji deo, a de­sno (pre­ma re­sto­ra­nu) bi­lo je sve pli­će. Šta­po­ve sam za­ba­cio na raz­li­či­te stra­ne i re­šio da na jed­nom ko­ri­stim pri­ma­mu i mam­ce sa me­snim aro­ma­ma, a da na dru­gom for­si­ram voć­ne mi­ri­se, u na­di da će ta­ko bi­ti ne­kih de­ša­va­nja, tj. da će ri­ba bar za ne­što bi­ti za­in­te­re­so­va­na.

Le­vo sam imao si­stem sa AS Met­hod hra­ni­li­li­com, ko­ju sam pu­nio me­ka­nim pe­le­ti­ma Me­leg Ba­its Spe­cial M1 Soft Pel­lets sa me­snom aro­mom, a za ma­mac sam ko­ri­stio na trn na­vu­če­ne raz­ne ma­le pli­va­ju­će i to­nu­će boj­li­je, ta­ko­đe sa me­snim aro­ma­ma, dok sam hra­ni­li­cu istog ti­pa na de­snom šta­pu pu­nio pri­ma­mom Van den Eynde Su­per Carp Straw­be­rry (ko­ja ima jak mi­ris ja­go­de), a na udi­cu sam ka­čio raz­ne ma­le okru­gle boj­li­je i »dam­be­le« sa voć­nim aro­ma­ma. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 532-)