Crna hrana i mesni koktel

Naj­po­zna­ti­je i naj­ve­će be­o­grad­sko ve­štač­ko je­ze­ro je od svog na­stan­ka va­ži­lo za vo­du ko­ja da­je krup­ne de­ve­ri­ke. Po­sled­njih go­di­na, sa oma­so­vlje­njem fi­der teh­ni­ke, ta jed­no vre­me za­po­sta­vlje­na vr­sta po­no­vo je po­sta­la in­te­re­sant­na ri­bo­lov­ci­ma. A pe­ca­nje u je­sen ume da bu­de ve­o­ma za­bav­no, jer se uz lo­pa­ta­re če­sto ja­vlja­ju i krup­ni ban­da­ri

Ove je­se­ni, se­zo­na lo­va krup­nih de­ve­ri­ka na je­ze­ru Ada Ci­gan­li­ja je ma­lo ka­sni­la, ali je za­to bi­la ne­što iz­da­šni­ja od ne­ko­li­ko pret­hod­nih. Glav­ni raz­log za ka­šnje­nje bi­lo je nat­pro­seč­no to­plo i su­vo vre­me po­čet­kom je­se­ni, zbog kog je naj­pre ma­lo pro­du­že­na ku­pa­li­šna se­zo­na, a po­volj­ne uslo­ve za bo­ra­vak na otvo­re­nom mak­si­mal­no su, osim ku­pa­ča, ko­ri­sti­li i osta­li lju­bi­te­lji Sav­skog je­ze­ra i spor­ti­sti ko­ji na nje­mu i oko nje­ga tre­ni­ra­ju (ve­sla­či, ski­ja­ši na vo­di, ro­ni­o­ci, še­ta­či, bi­ci­kli­sti...). To­kom ok­to­bra je ulo­va bi­lo ma­lo i uglav­nom ni­su bi­li im­pre­siv­ni, a ni­je bo­lja bi­la ni pr­va de­ka­da no­vem­bra, ali se on­da od­jed­nom sve pro­me­ni­lo i usle­di­lo je ne­ko­li­ko iz­u­zet­no plod­nih da­na za sve one ko­ji su bi­li upor­ni i str­plji­vo če­ka­li da se »koc­ki­ce sklo­pe« i da ri­ba poč­ne da se ja­vlja ona­ko ka­ko se u ovom pe­ri­o­du oče­ku­je.

TO­KOM PR­VIH JE­SE­NJIH tak­mi­če­nja na ovoj vo­di, i u fi­de­ru i plov­ku ulo­vi su bi­li re­la­tiv­no sla­bi i ne­u­jed­na­če­ni. Dok su po­bed­ni­ci po­je­di­nih sek­to­ra ima­li 2-3 kg ri­be, u dru­gim je do­vo­ljan za tri­jumf bio i ki­lo­gram, mno­go tak­mi­ča­ra je ima­lo sve­ga po ne­ko­li­ko ri­ba (cver­gla­na, ban­da­ra, »pe­še­va«...), a ni­je ret­kost bi­la da se čak i is­ku­sni tak­mi­ča­ri »ne upi­šu«, tj. da ne ulo­ve ni­jed­nu ri­bu. Si­tu­a­ci­ja se znat­ni­je po­pra­vi­la po­sle dva ve­za­na tak­mi­čar­ska da­na (jed­nog vi­ken­da, ka­da su se tak­mi­či­li i plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši), što je još jed­nom po­tvr­di­lo du­go­go­di­šnje pra­vi­lo da obil­ni­je pri­hra­nji­va­nje po­kre­će ve­li­ke de­ve­ri­ke na ovoj vo­di, tj. pod­stak­ne ih da se in­ten­ziv­no hra­ne. Oni ri­bo­lov­ci ko­ji su ne­ko­li­ko da­na na­kon tih nad­me­ta­nja pe­ca­li na ovoj lo­ka­ci­ji ima­li su mno­go le­pih de­ve­ri­ka, ali i ve­o­ma krup­nih ban­da­ra, i to opet uz in­ten­ziv­no hra­nje­nje, tj. za­ba­cu­ju­ći si­stem sa pu­nom hra­ni­li­com bu­kval­no na mi­nut-dva.

Ri­bo­lov je, kao i to­kom naj­ve­ćeg de­la se­zo­ne na Sav­skom je­ze­ru, du­go ome­tao po­jas gu­ste tra­ve u vo­di, na po­je­di­nim de­lo­vi­ma ši­rok i pre­ko 10-15 m, kroz ko­ji je bi­lo sko­ro ne­mo­gu­će pro­vu­ći ulo­vlje­nu ri­bu i si­stem sa hra­ni­li­com (ne­što je lak­še u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji ko­le­ga­ma ko­je pe­ca­ju na plo­vak, ali i oni se pri­lič­no mu­če i iz­gu­be po­do­sta ri­ba). Ri­bo­lov­ci­ma je po­mo­glo znat­no oba­ra­nje vo­do­sta­ja, na­kon kog je va­đe­nje ri­ba po­sta­lo ipak jed­no­stav­ni­je, ali opet uz pri­me­nu svih re­še­nja ko­ja olak­ša­va­ju sa­vla­da­va­nje po­ja­sa ve­ge­ta­ci­je – i da­lje je po­želj­no ko­ri­sti­ti ne­što du­že šta­po­ve od kon­ven­ci­o­nal­nih 3,6 m (a va­lja ih i vi­so­ko po­di­za­ti), za­tim tak­mi­čar­ske sto­li­ce ko­je ima­ju po­sto­lje za no­ge (eng. »fo­ot­pla­te«) i te­le­skop­ske no­ži­ce (što omo­gu­ća­va ri­bo­lov­cu da bu­de što vi­še iz­nad vo­de i da pre­vu­če ri­bu pre­ko ra­sti­nja), me­re­do­ve sa du­gim dr­ška­ma (pre­ko 3,5 m) i, na­rav­no, ma­lo ja­če naj­lo­ne ne­go ina­če (osnov­ni de­blji­ne 0,20-0,22 mm i pred­vez preč­ni­ka 0,12–0,16 mm).

Me­đu oni­ma ko­ji su us­pe­li da se le­po na­pe­ca­ju na Sav­skom je­ze­ru to­kom, ka­ko će se po­ka­za­ti, pri­lič­no krat­kog cu­ga, bi­la je i tro­čla­na eki­pa fi­de­ra­ša... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 416-)