Presudnih pola metra

Uspe­šne ri­bo­lov­ce od onih dru­gih raz­li­ku­je pre sve­ga to što uvek na­sto­je da što bo­lje pro­a­na­li­zi­ra­ju kon­kret­ne uslo­ve na vo­di i oda­be­ru naj­bo­lji pri­stup za njih, pri če­mu vo­de ra­ču­na o sva­koj sit­ni­ci. A ko­li­ko i ne­ka na­o­ko be­zna­čaj­na stvar mo­že uti­ca­ti na ko­nač­ni is­hod ri­bo­lo­va, od­lič­no se vi­di iz ovog pri­lo­ga

Sa na­glim pa­dom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de, ka­rak­te­ri­stič­nim za po­če­tak zi­me, po­sta­je na mno­gim me­sti­ma te­ško upe­ca­ti iole ve­ću ko­li­či­nu ri­be, ali je još te­že na­ći ne­ki te­ren na kom je ima do­sta a da ni­je pod op­sa­dom ri­bo­lo­va­ca po ceo dan (po­ne­gde čak i noć). U po­tra­gu za ne­kom ta­kvom lo­ka­ci­jom da­li smo se ne­dav­no moj klup­ski drug i pri­ja­telj Sa­ša Ar­sić i ja i u su­bo­tu 12. de­cem­bra oba­vi­li bar de­se­tak te­le­fon­skih raz­go­vo­ra sa ko­le­ga­ma iz svih kra­je­va Sr­bi­je ne bi­smo li od ne­kog do­bi­li in­for­ma­ci­ju o do­brom ra­du ri­be. Je­di­no što je tog mo­men­ta de­lo­va­lo ma­lo iz­gled­ni­je, a da nam ni­je bi­lo pre­da­le­ko, bio je DTD ka­nal kod No­vog Sa­da, gde se mo­glo, ka­ko su nam pri­ja­te­lji re­kli, ulo­vi­ti ne­što be­le ri­be, pa smo se vr­lo la­ko i br­zo do­go­vo­ri­li da se već u ne­de­lju uju­tru za­pu­ti­mo ta­mo.

Kre­nu­li smo iz Be­o­gra­da oko 6 č i pri­bli­žno sat ka­sni­je bi­li na pre­po­ru­če­nom me­stu, br­zo se ra­spre­mi­li i po­če­li da pe­ca­mo čim se sa­svim raz­da­ni­lo. Ote­ža­va­ju­ća okol­nost bi­lo je to što je ka­nal pre­pun tra­ve, pa smo mo­ra­li ve­o­ma pre­ci­zno da son­di­ra­mo dno ka­ko bi­smo na­šli ne­ku ma­lu ru­pu u toj gu­stoj ve­ge­ta­ci­ji, pri tom sa do­volj­no ve­li­kom du­bi­nom da bi se tu mo­glo oče­ki­va­ti pri­su­stvo ri­be.

OD­MAH NA­KON SON­DI­RA­NJA i raz­me­ra­va­nja naj­lo­na ra­di »kli­po­va­nja«, pri­stu­pi­li smo po­čet­nom pri­hra­nji­va­nju, i to vr­lo do­zi­ra­nom, bu­du­ći da ni­smo uop­šte bi­li si­gur­ni ko­li­ko je ri­ba za­i­sta pri ape­ti­tu i ka­ko će re­a­go­va­ti, pa smo za po­če­tak ba­ci­li sa­mo po pet ma­lih hra­ni­li­ca, sa vr­lo ma­lo ma­ma­ca. Obo­ji­ca smo re­ši­li da pe­ca­mo na oko 27 m, ja ne­što da­lje od Sa­še, u zo­ni u ko­joj je du­bi­na bi­la iz­me­đu 2,7 i 3 m.

Od­lu­či­li smo se za jed­no­stav­nu a mno­go pu­ta pro­ve­re­nu kom­bi­na­ci­ju pri­hra­ne Gol­den Fish Gol­den Bre­am i la­ke ze­mlje, u raz­me­ri 1:1, a na pr­vi uda­rac če­ka­li smo tri mi­nu­ta. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 522/3-)