Četiri u jedan

Glav­na stru­na je u fi­de­ru jed­na­ko bit­na kao i u svim dru­gim teh­ni­ka­ma. Ali ni­je ne­va­žno ni šta će bi­ti iza nje, a šta is­pred. Sa­znaj­te ka­ko da ušte­di­te do­sta nov­ca a da pri tom ima­te pot­pu­no po­uz­dan si­stem do­bro iz­ba­lan­si­ra­ne sna­ge.

Fi­de­rom mo­že­mo, isto kao i bi­lo ko­jom dru­gom du­bin­ka­škom i plov­ka­ro­škom teh­ni­kom, pe­ca­ti ta­ko što će­mo špul­nu ma­ši­ni­ce na­pro­sto na­pu­ni­ti mo­no­fi­lom (naj­lo­nom) u preč­ni­ku po iz­bo­ru i za nje­ga pri­čvr­sti­ti pred­vez sa udi­com. Do­sta ri­bo­lo­va­ca ta­ko i po­stu­pa, ali su mno­gi, me­đu ko­ji­ma sam i ja, raz­ra­di­li ne­ke dru­ge va­ri­jan­te, pa im se stru­na sa­sto­ji od ne­ko­li­ko de­lo­va raz­li­či­tih de­blji­na i funk­ci­ja. Kon­kret­no, mo­ja glav­na stru­na sa­sta­vlje­na je od tri ili če­ti­ri seg­men­ta, a raz­lo­ga za ta­kvo »kom­pli­ko­va­nje« je vi­še. Osnov­ni je eko­nom­ski, jer in­ten­ziv­no ko­ri­stim vi­še ma­ši­ni­ca, pa zbog ha­ba­nja i ki­da­nja mo­ram da za­me­nim naj­lo­ne na svi­ma nji­ma bar jed­nom u se­zo­ni, a to za me­ne, kao i za ogrom­nu ve­ći­nu srp­skih pe­ca­ro­ša, odav­no ni­je ma­li iz­da­tak. Dru­gi raz­log je funk­ci­o­nal­ne pri­ro­de, jer »si­stem« tre­ba sa­sta­vi­ti ta­ko da bu­de što efi­ka­sni­ji, tj. da nam omo­gu­ći da »rad­ni« deo naj­lo­na (onaj ko­jim za­pra­vo pe­ca­mo) is­ko­ri­sti­mo do kraj­njih gra­ni­ca.

POD­LO­GA. Ide­al­no bi bi­lo da ima­mo ma­ši­ni­cu (ma­ši­ni­ce) sa plit­kim (tzv. meč) špul­na­ma, ka­pa­ci­te­ta oko 100m/0,18mm. Ta­kav ka­lem (ko­ji pri­ma ot­pri­li­ke du­plo ma­nje od stan­dard­nog za če­krk ve­li­či­ne 3.000 po Shi­ma­nu) mo­že­mo bez ve­ćeg uda­ra na bu­džet kom­plet­no na­pu­ni­ti naj­lo­nom na ko­ji pe­ca­mo. Osim to­ga, ma­ši­ni­com sa plit­kom špul­nom se lak­še za­ba­cu­je na ve­će da­lji­ne, bu­du­ći da je tre­nje stru­ne o rub ka­le­ma ma­nje.

Prem­da ne­ma­ju svi mo­de­li ma­ši­ni­ca plit­ke špul­ne, to ni­je ne­re­šiv pro­blem. Odav­no ri­bo­lov­ci kla­sič­ne (du­bo­ke) ka­le­me svo­jih če­kr­ka na ve­štač­ki na­čin pre­tva­ra­ju u plit­ke, na­mo­ta­va­ju­ći na njih do od­re­đe­ne gra­ni­ce ne­ki jef­ti­ni­ji naj­lon. Pod­lo­ga mo­že bi­ti raz­li­či­tih de­blji­na, ali je naj­bo­lje da bu­de preč­ni­ka slič­nog ili iden­tič­nog onom na ko­ji pe­ca­mo. Uko­li­ko je pre­vi­še tan­ka, tre­ba­će nam je mno­go, a ako je pre­de­be­la, mo­že se de­si­ti da do­bi­je­mo ne­rav­nu po­vr­ši­nu, na ko­ju se »rad­na« stru­na ne­će le­po slo­ži­ti, što za po­sle­di­cu če­sto ima skra­će­nje za­ba­ča­ja i po­ve­ća­nu mo­guć­nost mr­še­nja. U fi­de­ru se za pod­lo­gu naj­če­šće ko­ri­ste naj­lo­ni de­blji­ne od 0,18 do 0,30 mm. Ja sam du­go uzi­mao jef­tin, a s ob­zi­rom na ce­nu kva­li­te­tan Ene­rog­te­am Carp Hun­ter Fe­e­der... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 370-)