8 odlučujućih nijansi

Lov be­le ri­be vo­žnjom plov­ka iz­u­zet­no je po­pu­la­ran na na­šim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na, a po­go­to­vo na Dri­ni, či­ji je sred­nji tok po­znat po ulo­vi­ma ka­pi­tal­nih sko­ba­lja i plo­ti­ca. Mo­že se, me­đu­tim, le­po pe­ca­ti i u do­njem to­ku, na­ro­či­to ako se vo­di ra­ču­na o ne­kim na­o­ko sit­nim ali vr­lo bit­nim stva­ri­ma pri iz­bo­ru me­sta, pri­bo­ra, pre­zen­ta­ci­je i na­či­na hra­nje­nja

Kra­jem ovog le­ta pro­veo sam ne­ko­li­ko da­na pe­ca­ju­ći na de­lu Dri­ne iz­me­đu Lo­zni­ce i Ba­do­vi­na­ca, tač­ni­je iz­me­đu Še­pač­kog mo­sta i Pa­vlo­vi­ća mo­sta. Ovaj deo to­ka Dri­ne se od gor­njeg (tzv. pla­nin­skog) pre sve­ga raz­li­ku­je po znat­no ma­njoj du­bi­ni i mno­štvu pre­li­va i ka­ska­da, zbog če­ga br­ze i ve­li­ke pro­me­ne vo­do­sta­ja če­sto re­zul­ti­ra­ju ti­me da na me­stu na ko­me smo na­pra­vi­li hra­ni­li­šte na­kon sat ili dva mo­že­mo da pre­ga­zi­mo re­ku, a u ta­kvim uslo­vi­ma ozbilj­nog pe­ca­nja ne­ma. Uče­ći se to­kom go­di­na, u ve­li­koj me­ri na vla­sti­tim gre­ška­ma, do­šao sam do ne­kih spo­zna­ja ko­je ću pro­ba­ti da pre­to­čim u kon­kret­ne i jed­no­stav­ne sa­ve­te, či­me ću vam, na­dam se, olak­ša­ti let­nji lov be­le ri­be, a pre sve­ga sko­ba­lja, u do­njem to­ku Dri­ne.

1. IZ­BOR ME­STA klju­čan je za ri­bo­lov na ova­kvim te­re­ni­ma. Tre­ba tra­ži­ti po­zi­ci­je na ko­ji­ma se re­ka ši­ri, a tok ni­je ce­lom ši­ri­nom jed­na­ko jak već je bli­že oba­li ne­što spo­ri­ji, što se pri­me­ću­je po po­sto­ja­nju li­ni­je »lo­mlje­nja« stru­je na po­vr­ši­ni. Ri­ba se ra­do za­dr­ža­va na ta­kvim me­sti­ma, i to ta­ko što na­sto­ji da »leb­di« u spo­ri­jem de­lu, iz kog se po po­tre­bi u tre­nu mo­že po­me­ri­ti u br­ži ka­ko bi po­ku­pi­la hra­nu ko­ja joj se pri­bli­ža­va no­še­na glav­nom stru­jom.

Ako ne us­pe­te da na­đe­te ta­kav te­ren, obra­ti­te pa­žnju na ve­li­ke kri­vi­ne. Njih ima do­sta u do­njem to­ku, jer re­ka iz­ra­zi­to kri­vu­da, pri če­mu sna­ga vo­de­ne stru­je pod­lo­ka­va i od­no­si oba­lu, pra­ve­ći u njoj kon­vek­sne (is­pup­če­ne) i kon­kav­ne (udu­blje­ne) de­o­ni­ce – ove pr­ve su plit­ke (zbog ta­lo­že­nja šljun­ka), a dru­ge su du­bo­ke, jer ma­ti­ca uda­ra u oba­lu i pro­du­blju­je dno uz nju.

Iz­gled­ni su i iz­la­zi iz br­za­ka ili sa ka­ska­da. Ako ima do­volj­nu du­bi­nu, deo iza br­za­ka ili ka­ska­de je ta­ko­đe po­ten­ci­jal­no vr­lo pro­duk­ti­van, jer tu ima mno­go ki­se­o­ni­ka u vo­di, kao i raz­ne hra­ne – pre sve­ga ma­ju­šnih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma, ko­je sva be­la ri­ba ra­do je­de.

2. TRE­BA TRA­ŽI­TI DU­BI­NU od naj­ma­nje 1 m. Ni­je spor­no da ri­ba ne­ka­da mo­že bi­ti i u pli­ćim zo­na­ma, ali ako poč­ne na­glo opa­da­nje vo­de, što u do­njem to­ku Dri­ne mo­že da se de­si mal­te­ne sva­kog ča­sa, ve­li­ke su šan­se da će se ona po­me­ri­ti jer se u iz­ra­zi­tim pli­ća­ci­ma jed­no­stav­no ne ose­ća si­gur­no i po­vla­či se u du­blje de­lo­ve.
3. IZ­BOR TAČ­KE U KO­JU će ri­bo­lo­vac sta­ti mo­že ta­ko­đe bi­ti ve­o­ma zna­ča­jan (kao i mno­go to­ga dru­gog u bi­stroj i plit­koj vo­di). U go­re­po­me­nu­tim kri­vi­na­ma ga­že­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 515-)