100 kila za prepodne

Ko­li­ko god do­bro da se spre­mi­mo i po­tru­di­mo, oče­ki­va­ni re­zul­tat ne­ka­da iz­o­sta­ne, bi­lo da ri­ba ne ra­di, bilo da ra­di lo­ši­je ne­go što smo se na­da­li ili da se ja­vlja ne­ka dru­ga vr­sta, a ne ona ko­ju smo že­le­li da pe­ca­mo. Ali ima i si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma nam se sve ulo­že­no vi­še­stru­ko vra­ti i ka­da sve ide baš ona­ko ka­ko smo hte­li, a te ri­bo­lo­ve po­sle du­go pam­ti­mo i pre­pri­ča­va­mo. Ovaj je bio je­dan od ta­kvih

Na­kon obil­nih ki­ša i mno­gih osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja, još jed­nom smo se ovog lje­ta za­pu­ti­li na Sa­vu, ovo­ga pu­ta če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Za­gre­ba, na te­ren na ko­me ra­ni­je ni­smo bi­li. Po­če­lo je du­gim i mu­ko­trp­nim pro­bi­ja­njem kroz gu­stu ši­ka­ru i bla­to, na što sam i ra­ču­nao, pa sam una­pri­jed pri­bor i opre­mu sveo na mi­ni­mum, no ni ta­ko ni­je bi­lo ni­ma­lo la­ko sti­ći do vo­de. A bla­ta je bi­lo i na sa­mo­me mje­stu, na ko­me se či­stog pro­sto­ra na­šlo tek to­li­ko da se go­to­vo ni­smo mo­gli ni mrd­nu­ti. No deč­ki ko­ji su ovu po­zi­ci­ju sa du­bi­nom od oko 3 m, mir­nim to­kom i po­do­sta gra­nja i dru­gih pre­pre­ka pre­po­ru­či­li re­kli su nam da ima ve­li­kih de­ve­ri­ka, a ta­ko se i me­ni či­ni­lo. Od­mah po do­la­sku sam pre­pi­pao dno i od­lu­čio lo­vi­ti na oko 30 m, te sam na tu da­lji­nu od­mah za­kli­pao naj­lon na ro­li i dao se na spre­ma­nje hra­ne.

KA­KO MI JE CILJ BIO lo­vi­ti is­klju­či­vo de­ve­ri­ku, po­mi­je­šao sam naj­pri­je jed­na­ke dje­lo­ve kla­sič­nog Sen­sas 3000 Su­per Ri­vi­e­re Bre­mes (ko­ji mi je ba­zna hra­na za ve­ći­nu ri­ječ­nih ri­bo­lo­va, jer je od­li­čan za mno­ge ri­be, ali ipak naj­bo­lji za de­ve­ri­ku) i Sen­sas 3000 Ex­plo­si­ve Bre­mes, po­tom uba­cio i ne­ko­li­ko sto­ti­na gra­ma naj­o­bič­ni­je pre­zle, da po­ve­ćam ma­su, te sve do­bro na su­ho pro­mi­je­šao (je­dan dio kru­šnih mr­vi­ca osta­vio sam sa stra­ne, da mo­gu po­pra­vi­ti hra­nu za slu­čaj da je pre­vla­žim). Ma­su ko­ja je već ima­la pri­jat­nu slat­ka­stu aro­mu do­dat­no sam za­mi­ri­sao sa oko 2,5 dl teč­nog adi­ti­va Sen­sas Aro­mix Gross Po­is­sons (Big Fish, tj. Ve­li­ka ri­ba), pret­hod­no raz­bla­že­nog u ma­lo vo­de, a po­tom sam ulio još oko 1 l vo­de, sve na­no­vo te­me­lji­to iz­mi­je­šao i osta­vio da od­sto­ji pet­na­e­stak mi­nu­ta pri­je pro­si­ja­va­nja, ko­je je oba­ve­zno da bi smje­ša do­bi­la zra­ka, da bi se sve če­sti­ce rav­no­mjer­no na­vla­ži­le i da bi se raz­bi­le krup­ni­je gru­dvi­ce. Do­bi­li smo ta­ko jed­nu slat­ku kom­bi­na­ci­ju hra­na, do­sta lje­plji­vu i te­šku. Dok sam sla­gao si­stem, za­mam­ni voć­ni mi­ris ši­rio se šu­mom kraj Sa­ve, a ja sam se na­dao da će krup­ne de­ve­ri­ke do­bro re­a­gi­ra­ti na nje­ga.

NA­PRA­VIO SAM SI­STEM SA fi­der gu­mom. Ona amor­ti­zi­ra sna­žne udar­ce ri­be, ko­ji pod oba­lom ili pred pod­me­ta­čem mo­gu bi­ti fa­tal­ni za pred­vez, a do­bro se po­ka­za­la i ako hra­ni­li­ca zap­ne za ne­ki za­djev u vo­di, jer ova­ko ri­ba ni­je na tvr­doj ve­zi, pa ne mo­že la­ko po­ki­da­ti tan­ki naj­lon, već ne­ka­da mo­že­mo hra­ni­li­cu iš­ču­pa­ti pri­je ne­go pred­vez puk­ne. Si­stem sam na­pra­vio ta­ko što sam naj­pri­je na osnov­ni naj­lon sta­vio ro­ling vir­blu Pir­co­ni, na ko­ju sam mon­ti­rao va­ra­li­čar­sku »br­zu« kop­ču, a po­tom sam na nje­ga na­vu­kao gu­me­nu per­li­cu. Za fi­der gu­mu Dren­nan Po­wer Gum od 0,65 mm, za ko­ju ve­le da no­si 6,3 kg (a sva­ka­ko mno­go vi­še ne­go tan­ki pred­ve­zi), naj­jed­no­stav­ni­jim om­ča­ma sa gor­nje stra­ne sam ve­zao obič­nu vir­blu, a sa do­nje kop­ču za br­zu iz­mje­nu pred­ve­za. Vir­blu sam za osnov­ni naj­lon fik­si­rao svo­jim omi­lje­nim »raš­ču­pa­nim čvo­rom« (za­pra­vo du­plim obič­nim klin­čom), ko­ji se ve­zu­je ta­ko što po­du­pla­mo naj­lon, pro­ve­de­mo ga kroz ok­ce vir­ble, okre­ne­mo 4-5 pu­ta bu­du­ći slo­bod­ni kraj oko no­se­ćeg i vra­ti­mo ga kroz tim na­mo­ta­va­njem for­mi­ra­nu po­čet­nu om­ču, za­tim sve to do­bro na­vla­ži­mo, po­rav­na­mo i za­teg­ne­mo, pa od­re­že­mo vi­ško­ve na sa­mo par mi­li­me­ta­ra; ti­me smo do­bi­li je­dan od naj­po­u­zda­ni­jih čvo­ro­va ko­je znam... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 514-)