Gicine formule uspeha

Goran Radović Gica u svetskim okvirima važi za jednog od najboljih ribolovaca bolonjeze tehnikom, pogotovo na rekama. Ali, tokom leta, koje uglavnom provodi u svojoj vikendici na jezeru Kokin Brod, svestrani Gile često peca belu ribu na meč, a dokazao se kao pravi velemajstor u modernom šaranskom ribolovu, u kom primenjuje nešto što je verovatno samo njemu moglo pasti na pamet

Po­ziv ko­le­ge iz re­pre­zen­ta­ci­je Go­ra­na Ra­do­vi­ća Gi­ce da ko­ji dan za­jed­no pe­ca­mo na nje­mu omi­lje­nom Zla­tar­skom je­ze­ru (ši­re po­zna­tom po ime­nu Ko­kin Brod) du­go je bio otvo­ren, sve do pro­šle sed­mi­ce. Ta­da smo ko­nač­no us­pe­li da uskla­di­mo ter­mi­ne i na­đe­mo se na ovoj pre­le­poj aku­mu­la­ci­ji na za­pa­du Sr­bi­je. Gi­ca le­ti na njoj pro­vo­di sko­ro sve slo­bod­no vre­me, pa je to­kom go­di­na po­stao od­li­čan po­zna­va­lac te ri­bo­lov­ne vo­de.

IAKO JE PRE SVE­GA spe­ci­ja­li­sta za plo­vak, na Ko­ki­nom Bro­du tu teh­ni­ku uglav­nom ko­ri­sti sa­mo kad mu tre­ba­ju ke­de­ri za lov smu­đa, a ina­če je fo­ku­si­ran na pe­ca­nje ša­ra­na. Ipak, do­go­vo­ri­li smo se da pr­vo pe­ca­mo obo­ji­ci pri­mar­nom teh­ni­kom, pa je Gi­ca ras­pa­ko­vao meč štap, dok sam se ja opre­de­lio za bo­lo­njez. Bo­lo­nje­zom smo hte­li da pro­ba­mo da lo­vi­mo bli­že oba­li i  pri dnu, a me­čom na uda­lje­no­sti od tri­de­se­tak me­ta­ra, u sred­njem slo­ju vo­de. 

Na naj­lon na bo­lo­nje­zu od 6 m sta­vio sam 8 g te­žak še­ta­ju­ći plo­vak, po­što je du­bi­na na pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le iz­no­si­la osam me­ta­ra. Od­mah smo za­me­ša­li pri­ma­mu, i to me­ša­vi­nu tri sme­se iz Gi­ci­ne pro­iz­vod­nje – po 1 kg Gold Tur­bo Black, Pro Swe­et Corn i Royal plo­ti­ca, a po­tom do­da­li keks u bo­ji, eks­tru­di­ra­ne me­ša­ne ži­ta­ri­ce, še­će­rac i ma­lo cr­vi­ća. Gi­ca je su­ge­ri­sao da ku­gle bu­du tvr­đe, na­lik oni­ma ka­kve ba­ca­mo u te­ku­ćoj vo­di, ka­ko bi što br­že pro­pa­le do dna i ta­ko pri­vu­kle što ma­nje ke­de­ra, ko­ji su se, po nje­go­vim re­či­ma, u po­sled­njih ne­ko­li­ko da­na bi­li po­ja­vi­li u ve­li­kom bro­ju. Ta­ko smo i ura­di­li – od­mah smo ba­ci­li šest-se­dam ku­gli ve­li­či­ne po­mo­ran­dže oko po­la me­tra pre plov­ka, ali ipak ni­smo us­pe­li da iz­beg­ne­mo ke­de­re. Šta­vi­še, na po­čet­ku su bi­li ve­o­ma agre­siv­ni i uzi­ma­li su sva­ki ma­mac ko­ji bi­smo sta­vi­li na udi­cu. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 512-)