Približavanje idealnom

Va­ra­li­ča­re­nje so­ma iz čam­ca te­škim si­li­kon­skim gla­vi­nja­ra­ma i dži­go­vi­ma spu­šte­nim di­rekt­no is­pod vr­ha šta­pa iz­u­zet­no je efi­ka­sna teh­ni­ka, po­go­to­vo u ovom de­lu se­zo­ne. U ta­kvom ri­bo­lo­vu sva­ki deo pri­bo­ra je bi­tan, ali je naj­va­žni­je da oda­be­re­mo po­uz­dan štap, kod kog će bi­ti do­bro uskla­đe­ne sna­ga, ose­tlji­vost i sa­vi­tlji­vost

Pri­či o šta­po­vi­ma za va­ra­li­čar­ski ri­bo­lov ni­kad kra­ja. Za­u­vek ne­do­vr­še­nom či­ne je kon­stan­tan raz­voj no­vih ma­te­ri­ja­la i kon­struk­ci­ja, ali i broj­ni na­iz­gled neo­p­hod­ni kom­pro­mi­si i ne­do­u­mi­ce u ve­zi sa naj­e­fi­ka­sni­jim na­či­nom pri­me­ne sva­kog va­ra­li­čar­ca. Sa­svim nor­mal­na (tj. ra­ci­o­nal­na) že­lja ri­bo­lov­ca da štap bu­de upo­tre­bljiv za vi­še teh­ni­ka ri­bo­lo­va i za ba­ca­nje ve­štač­kih ma­ma­ca raz­li­či­tih te­ži­na, te da se nji­me mo­že po­kri­ti ve­ći broj raz­li­či­tih si­tu­a­ci­ja u ri­bo­lo­vu, do­vo­di do to­ga da ni­jed­nim šta­pom ni­ka­da ni­smo u pot­pu­no­sti za­do­volj­ni. Na­rav­no, bi­li bi­smo pri­vre­me­no za­do­volj­ni ako bi­smo oda­bra­li sa­vr­šen štap sa­mo za jed­nu si­tu­a­ci­ju, ali ve­o­ma če­sto je do­volj­no da se po­me­ri­mo sa­mo de­se­tak me­ta­ra duž oba­le ili usi­dri­mo ma­lo uz­vod­ni­je od me­sta na ko­jem ina­če pe­ca­mo, pa da se na­đe­mo na me­stu sa dru­ga­či­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, na ko­me je pri­sut­na dru­ga vr­sta gra­blji­vi­ce ume­sto one ko­ju smo pret­hod­no lo­vi­li, što zah­te­va upo­tre­bu raz­li­či­tih va­ra­li­ca i teh­ni­ka, od­no­sno štap sa dru­ga­či­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma od pret­hod­no iza­bra­nog.

ZBOG RAZ­LI­ČI­TIH CI­LJE­VA, sti­lo­va i is­ku­sta­va, go­to­vo je ne­mo­gu­će sa­či­ni­ti  uni­ver­zal­nu for­mu­lu za iz­bor va­ra­li­čar­ca, ali po­sto­ji vi­še gru­bih po­de­la šta­po­va (npr. pre­ma te­ži­ni ri­bo­lo­va, pre­ma teh­ni­ka­ma, pa i pre­ma vr­sti gra­blji­vi­ce za ko­ju su na­me­nje­ni), na osno­vu ko­jih sva­ko mo­že, shod­no lič­nom is­ku­stvu, tj. u skla­du s tim ka­ko pe­ca, da oda­be­re od­go­va­ra­ju­ći mo­del, sa ka­kvim bi mo­gao da po­kri­je ve­ći broj si­tu­a­ci­ja s ko­ji­ma se naj­če­šće sre­će na vo­di. S dru­ge stra­ne, ima i ko­le­ga ko­je sve va­ra­li­ča­re istim šta­pom i za­do­volj­ni su, a ta­kvi­ma ne­ma raz­lo­ga kva­ri­ti uži­va­nje ni­ka­kvim su­ge­sti­ja­ma do­kle god je nji­ma do­bro. Obra­sci, ne­do­u­mi­ce i kom­pro­mi­si su za nas ko­ji na kra­ju ko­men­ta­ra o ne­kom šta­pu uvek do­da­je­mo ono »ali«.(-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 509-)