Optimalna vlažnost i lepljivost

Lov krup­nih ci­pri­ni­da (ša­ra­na i ve­li­kih ba­bu­ški) me­tod fi­der pri­stu­pom na sta­ja­ćim vo­da­ma sve je po­pu­lar­ni­ji jer če­sto do­no­si mno­go ak­ci­je i pu­ne ču­var­ke, po­go­to­vo na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, na ko­je lju­bi­te­lji ova­kvog na­či­na pe­ca­nja na­ro­či­to če­sto idu. Sve vi­še fir­mi u svo­joj po­nu­di ima spe­ci­jal­ne hra­ne i teč­ne do­dat­ke za me­tod pe­ca­nje, ko­ji mo­gu do­dat­no po­bolj­ša­ti na­še re­zul­ta­te ako ih upo­tre­bi­mo na pra­vi na­čin

Me­tod fi­der mo­že bi­ti ve­o­ma efi­ka­san, ali je po­treb­no mno­go zna­nja i is­ku­stva ka­ko bi­smo pe­ca­ju­ći na taj na­čin kon­ti­nu­i­ra­no do­bro lo­vi­li, po­seb­no na tak­mi­če­nji­ma, ka­da smo okru­že­ni ko­le­ga­ma ko­je ta­ko­đe da­ju sve od se­be da bi pri­vu­kle ri­bu i ulo­vi­le što vi­še to­kom za­da­tog vre­me­na. Kraj­nji re­zul­tat u ri­bo­lo­vu za­vi­si od ni­za fak­to­ra, od ko­jih na jed­ne mo­že­mo uti­ca­ti, a na dru­ge ne, ali je od pre­sud­nog zna­ča­ja to da mak­si­mal­no is­ko­ri­sti­mo sve ono što za­vi­si od nas, tj. o če­mu mi od­lu­ču­je­mo, po­put iz­bo­ra vr­ste hra­ne i na­či­na nje­ne pri­pre­me, od­re­đi­va­nja da­lji­ne i du­bi­ne na ko­ji­ma će­mo lo­vi­ti itd.

JED­NA OD NAJ­VA­ŽNI­JIH STVA­RI, ko­ja mo­že da do­ne­se raz­li­ku iz­me­đu ve­o­ma uspe­šnog ri­bo­lo­va do pot­pu­no ne­u­spe­šnog, a ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca je za­ne­ma­ru­je, je­ste pre­zen­ta­ci­ja hra­ne i mam­ca. Ako do­bro oda­be­re­mo tač­ku u ko­joj će­mo lo­vi­ti, pra­vil­no hra­ni­mo pre pe­ca­nja (ili is­prav­no od­lu­či­mo da iz­o­sta­vi­mo po­čet­no hra­nje­nje, po­što se če­sto de­ša­va da ri­ba jed­no­stav­no ne re­a­gu­je na ve­ću ko­li­či­nu hra­ne, pa ju je bo­lje pri­vla­či­ti i pod­sti­ca­ti na je­lo če­šćim ba­ca­njem ma­lih ko­li­či­na pri­ma­me), je­di­no što nas od po­ten­ci­jal­no uspe­šnog ri­bo­lo­va de­li još je sa­mo pra­vi­lan iz­bor pri­ma­me i nje­na efi­ka­sna pre­zen­ta­ci­ja na hra­ni­li­ci.

ZA ME­TOD RI­BO­LOV KO­RI­STIM sa­mo dve vr­ste pri­ma­ma – pra­ška­stu ili mi­kro­pe­le­te ra­znih vr­sta, ko­je ne­ka­da na­iz­me­nič­no ko­ri­stim, dok ne utvr­dim ko­ji su naj­lov­ni­ji u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji, ali ne­ka­da i po­me­šam i on­da sta­vljam u (tj. na) hra­ni­li­cu.

Ve­o­ma je va­žno u ve­zi s bra­šna­stom pri­ma­mom za me­tod pe­ca­nje, a to mno­gi ri­bo­lov­ci ne zna­ju, da sme­sa ne bu­de ni pre­te­ra­no na­vla­že­na ni­ti pre­vi­še le­plji­va, iako će­te če­sto ču­ti pot­pu­no obr­nu­tu pre­po­ru­ku. Za­pra­vo, pri­ma­ma ne tre­ba da bu­de ni­šta vla­žni­ja ne­go ona ko­ju ko­ri­sti­mo za pe­ca­nje kla­sič­nim ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma i pred­ve­zi­ma stan­dard­ne du­ži­ne, naj­če­šće znat­no ve­će od one ko­ja se ko­ri­sti u me­tod fi­de­ru, gde je ma­mac sko­ro uvek na sa­moj hra­ni(li­ci). Kon­kret­ni­je re­če­no, pri­ma­ma za me­tod mo­ra bi­ti to­li­ko na­vla­že­na da se otvo­ri sve­ga 20-30 se­kun­di po­sle pa­da hra­ni­li­ce na dno, či­me da­je­mo šan­su ri­bi da već ta­da po­ku­pi po­nu­đe­ni ma­mac. U slu­ča­ju da iz ne­kog raz­lo­ga že­li­mo da nam se hra­na spo­ri­je otva­ra, jed­no­stav­no će­mo ja­če uti­snu­ti hra­ni­li­cu u ka­lup i ta­ko ja­če na­bi­ti hra­nu, što će za po­sle­di­cu ima­ti nje­no čak dva do tri pu­ta spo­ri­je otva­ra­nje. Mno­go na­vla­že­na i pre­vi­še le­plji­va sme­sa ne­će se na dnu otvo­ri­ti ni za du­plo du­že vre­me od one pra­vil­no na­kva­še­ne i ja­ko sti­snu­te, tj. mo­že se ota­pa­ti i po ne­ko­li­ko mi­nu­ta, a to na tak­mi­če­nju zna bi­ti pre­sud­no, jer će­mo znat­no du­že če­ka­ti da ma­mac po­sta­ne do­stu­pan ri­bi. Slič­na lo­gi­ka va­ži i za mi­kro­pe­le­te, ko­ji tre­ba da bu­du ta­ko na­vla­že­ni da se u vo­di otva­ra­ju već dva­de­se­tak se­kun­di na­kon pa­da hra­ni­li­ce na dno... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 507-)