Gađanje »babinih« rauba

Fi­der ri­bo­lov iz­u­zet­no je efi­ka­san pre sve­ga zbog to­ga što pod­ra­zu­me­va ve­o­ma pre­ci­zno pla­si­ra­nje pri­ma­me, či­me se ve­li­ka ko­li­či­na ri­be pri­vla­či na ma­li pro­stor, a ta ve­li­ka kon­ku­ren­ci­ja pod­sti­če je da se in­ten­ziv­no hra­ni. Me­đu­tim, ne­ka­da že­lje­ni re­zul­tat do­ne­se i to­me sa­svim su­pro­tan pri­stup, pri­me­re­ni­ji va­ra­li­ča­re­nju ne­go sta­ci­o­nar­nom pe­ca­nju mir­nih ri­ba uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce

Sva­ke go­di­ne sa ne­str­plje­njem oče­ku­jem kraj apri­la i po­če­tak ma­ja, ka­da se na tzv. di­vljim vo­da­ma lo­ve naj­krup­ni­je ba­bu­ške. Ovo pro­le­će do­ne­lo nam je po­volj­ni­je vre­men­ske uslo­ve ne­go pro­šlo, ali je na ža­lost bi­lo ma­nje iz­da­šno. Sa­da je tre­ba­lo ulo­ži­ti mno­go vi­še tru­da i str­plje­nja da bi se do­šlo do pri­stoj­ni­jeg ulo­va, ali ka­da sve sa­be­rem, mo­gu re­ći da se to ipak is­pla­ti­lo, jer na­gra­da u vi­du vr­hun­skog za­do­volj­stva ni­je iz­o­sta­la.

U od­no­su na 2019, vo­do­staj na ve­ći­ni te­re­na bio je znat­no ni­ži, tj. mno­go is­pod vi­še­go­di­šnjeg pro­se­ka. Uz to je vo­da sko­ro svu­da bi­la iz­ra­zi­to bi­stra, a kom­bi­na­ci­ja ta dva fak­to­ra di­rekt­no  je uti­ca­la na to da ri­ba sko­ro uop­šte ne bu­de ta­mo gde bi bi­lo naj­lo­gič­ni­je da se u ovo do­ba za­dr­ža­va – bli­zu oba­le, u po­to­plje­nom gra­nju. Sa­da su udar­ne zo­ne bi­li po­ja­se­vi pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je, ko­ji mo­gu bi­ti i znat­ni­je od­mak­nu­ti od oba­le, što je ote­ža­va­lo pro­na­la­zak iz­gled­nih me­sta. No uz is­ku­stvo i ne­što vi­še ra­da i to se mo­glo na­do­me­sti­ti.

RI­BO­LOV U TAN­DE­MU u mno­gim si­tu­a­ci­ja­ma da­je bo­lje re­zul­ta­te ne­go in­di­vi­du­al­ni, po­go­to­vo on­da ka­da ni­smo si­gur­ni šta bi tre­ba­lo da ra­di­mo, jer se du­plo br­že mo­gu is­pro­ba­ti raz­ne mo­guć­no­sti. Ovo­ga pu­ta me­ni je dru­štvo pra­vio is­ku­sni ri­bo­lo­vac Bo­jan Jev­to­vić, ta­ko da ni­sam sum­njao da će ak­ci­ja bi­ti uspe­šna. Sa »sta­rim vu­ko­vi­ma«, kao što je on, za­do­volj­stvo je iz­la­zi­ti na vo­du, jer su lju­di ta­kvog ko­va i is­ku­stva ti­hi, pre­ci­zni i ko­o­pe­ra­tiv­ni, pa mo­gu da pe­ca­ju u dru­štvu i na ve­o­ma ma­lom pro­sto­ru, što je ne­ka­da ne­mi­nov­no, a ne osta­je u le­poj uspo­me­ni ni­ti bu­de uspe­šno ako lju­di ni­su na­vik­nu­ti na ta­kve uslo­ve, tj. ako ne ume­ju da im se pri­la­go­de.

Dok sam ja, kao i uvek na po­čet­ku ri­bo­lo­va, bio za­u­zet mon­ti­ra­njem sve­ga što sam re­šio da una­pred pri­pre­mim, a po­tom i fo­to­gra­fi­sa­njem pri­bo­ra i oko­li­ne, Bo­ki se ru­tin­ski ras­pa­ko­vao  i već je po­čeo da pe­ca. Od­lu­či­li smo da iz­o­sta­vi­mo start­no hra­nje­nje, jer je tih da­na do­šlo do znat­nog po­gor­ša­nja vre­me­na – bi­lo je ki­šo­vi­to, a tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha je pa­la za ne­ko­li­ko ste­pe­ni, što ni­je na­go­ve­šta­va­lo da će ri­ba bi­ti po­seb­no ras­po­lo­že­na za je­lo; uz to je vo­da je­ze­ra na ko­je smo do­šli bi­la iz­ra­zi­to ni­ska i vr­lo pro­vid­na, što su do­dat­ni ote­ža­va­ju­ći fak­to­ri, ni­ma­lo sti­mu­la­tiv­ni za ri­blji ape­tit.

BO­JAN JE OD­LU­ČIO DA LO­VI na dva šta­pa, od ko­jih je je­dan bio sa stan­dard­nim fi­der si­ste­mom sa ka­ve­znom hra­ni­li­com, a dru­gi sa me­tod mon­ta­žom. Ona mi ni­je uli­va­la po­ve­re­nje, jer mi­slim da me­tod hra­ni­li­ca i pri­stup ni­su do­bri na vo­di sa mu­lje­vi­tim dnom, u ko­joj ima cver­gla­na, a uz to se ne pe­ca pu­no, pa sva­ki iole upa­dljiv stra­ni pred­met mo­že da od­bi­je ri­bu. Ipak, ni­sam hteo da se me­šam, već sam mu osta­vio da sam vi­di ka­ko će ri­ba re­a­go­va­ti.

Ja sam za to vre­me pri­pre­mio sa­mo je­dan štap, na ko­ji sam na­mon­ti­rao kla­sič­nu ka­ve­znu hra­ni­li­cu. Re­šio sam da for­si­ram zo­nu uda­lje­nu pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le, re­la­tiv­no bli­zu po­to­plje­nom gra­nju, a iz­me­đu dva po­ja­sa pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je. Po­zi­ci­ja je de­lo­va­la do­sta do­bro, ali su me bri­nu­li bi­stra i do ta­da na­iz­gled be­ži­vot­na vo­da, kao i pro­hlad­ni ve­trić.

BI­LO JE SA­SVIM JA­SNO da pri­stup mo­ra da bu­de fi­ni i dis­kre­tan... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 506-)