Borbe za pamćenje

Do pre ne­ku go­di­nu sma­tran ne­mo­gu­ćim, ci­lja­ni sport­ski lov tol­sto­lo­bi­ka pri­vla­či sve vi­še pe­ca­ro­ša, ko­ji raz­ra­đu­ju sve efi­ka­sni­je na­či­ne pri­hra­ne i si­ste­me za hva­ta­nje te krup­ne i iz­u­zet­no bor­be­ne vr­ste ci­pri­ni­da, ko­ja se pre­vas­hod­no hra­ni plank­to­nom. Ti­sa je pu­na ove ri­be i na njoj po­sto­je re­al­ne šan­se za fan­ta­stič­na pe­ca­nja i ulo­ve

Dva­de­se­tak da­na na­kon pri­lič­no uspe­šnog iz­la­ska na Ti­su kod Ti­te­la, po­no­vo sam od­lu­čio da se opro­bam na toj re­ci, ko­ja mi je po­sled­njih se­zo­na i za plo­vak i za fi­der mno­go za­ni­mlji­vi­ja od Sa­ve i Du­na­va, bu­du­ći da da­je vi­še ri­be, a da uz to na njoj pe­ca­nje na pri­rod­ne mam­ce ne ome­ta­ju do­sad­ni gla­vo­či (»pe­še­vi«). Na­dao sam se da je ram­pa na be­de­mu kod se­la Kni­ća­nin ovo­ga pu­ta po­dig­nu­ta i da ću sti­ći do že­lje­nog me­sta, i ta­ko je i bi­lo, na mo­ju sre­ću.

NA LO­KA­LI­TE­TU KA­MEN tog ju­tra ni­je bi­lo ni­ko­ga, pa sam se autom sa be­de­ma spu­stio do sa­me vo­de. Znao sam da ću pe­ca­ti na plo­vak, jer zbog ve­li­ke ko­li­či­ne ka­me­nja u njoj na ovom me­stu fi­der teh­ni­ka uop­šte ni­je pri­men­lji­va. Po ras­pa­ki­va­nju pri­bo­ra, bo­lo­nje­zom Tu­ber­ti­ni Le­vel Te­am 5306 EX od šest me­ta­ra, te­ži­ne ba­ca­nja 0–15 g, iz­me­rio sam du­bi­nu i po­ku­šao da na­đem pu­ta­nju na ko­joj ima naj­ma­nje pre­pre­ka u vo­di. Na de­se­tak me­ta­ra od oba­le je tog da­na, ka­da je vo­do­staj kod Ti­te­la iz­no­sio 300 cm, du­bi­na bi­la 5,5 m, a Ti­sa je te­kla br­že ne­go obič­no, pa sam se od­lu­čio za plo­vak Pro­fis­hing no­si­vo­sti 7 g, pro­ce­nju­ju­ći da će u da­tim okol­no­sti­ma na­mam­če­na udi­ca sa ote­ža­njem od 7 g do­volj­no br­zo sti­za­ti do dna. Osnov­ni naj­lon na ma­ši­ni­ci Tra­buc­co Black Arow 2000 bio je preč­ni­ka 0,18 mm, a na pred­vez Mar­shall Stri­ker od 0,16 mm ve­zao sam udi­cu VMC Mystic Carp 7016 Pel­let/Fe­e­der ve­li­či­ne 14. Pri­ma­ma se sa­sto­ja­la od bra­šna­ste hra­ne i te­ške ze­mlje u od­no­su 2:1, teč­nog za­sla­đi­va­ča na­me­nje­nog lo­vu de­ve­ri­ke i po­la li­tra me­snih cr­va.

SA PRI­HRA­NJI­VA­NJEM PO­ZI­CI­JE sam po­čeo ba­civ­ši če­ti­ri ku­gle preč­ni­ka 7-8 cm. Na­me­ra mi je bi­la da pe­cam be­lu ri­bu, ali sam se isto­vre­me­no na­dao da će in­ten­ziv­no pri­hra­nji­va­nje pri­vu­ći i ja­to tol­sto­lo­bi­ka, ko­ji su iz­u­zet­ni bor­ci i pe­ca­ro­šu pru­ža­ju za­do­volj­stvo ko­je se ne za­bo­ra­vlja, a na ovom te­re­nu ni­su ret­ki. Me­đu­tim, u pr­vim sa­ti­ma ome­ta­li su me bro­do­vi, pra­ve­ći ve­li­ke ta­la­se zbog ko­jih sam če­sto mo­rao da pre­ki­dam pe­ca­nje i po­me­ram opre­mu. Ka­da je »gu­žva u sa­o­bra­ća­ju« ko­nač­no mi­nu­la, be­la ri­ba po­če­la je da se ja­vlja; ra­di­le su špi­cer­ka i kru­pa­ti­ca, me­đu ko­je se ume­šao i je­dan lep sa­bljar.

Oko 11 č, po­sle po­ta­pa­nja plov­ka, kon­tri­rao sam i imao uti­sak da je ri­ba ko­ja je na udi­ci krup­na, ali ka­ko ni­je pru­ži­la ne­ki na­ro­či­to jak ot­por, već se po­la­ko pri­bli­ža­va­la oba­li i po­vr­ši­ni, po­mi­slio sam da bi to mo­gla bi­ti pri­stoj­na de­ve­ri­ka (ko­ja se naj­če­šće baš ta­ko po­na­ša to­kom va­đe­nja). Ali baš ka­da mi je to pro­šlo kroz gla­vu, ri­ba je ose­ti­la bli­zi­nu oba­le i »do­da­la gas«, be­že­ći ka du­bi­ni, a ja sam po­la­ko po­pu­stio koč­ni­cu jer sam istog ča­sa shva­tio da mi je na udi­ci ipak tol­sto­lo­bik, sa ko­jim zbog ose­tlji­vog pri­bo­ra mo­ram bi­ti mak­si­mal­no pa­žljiv ka­ko ne bih ostao bez ulo­va, a mo­gu­će i bez si­ste­ma. Pro­tiv­nik sa dru­ge stra­ne naj­lo­na se ni­je pre­da­vao i be­žao je čas uz­vod­no čas niz­vod­no, a ja sam uži­vao u bor­bi ko­ju sam pri­želj­ki­vao i zbog ko­je sam ovog pu­ta naj­vi­še i do­šao na Ti­su. Ka­da je ušla u de­se­ti mi­nut, ri­ba se ma­lo pri­mi­ri­la, a ja sam je po­di­gao na po­vr­ši­nu, pru­žio me­re­dov pre­ma njoj i vi­deo ka­ko udi­ca, do ta­da za­bo­de­na u sam rub usne, iz­le­će kao iz ka­ta­pul­ta i za­vr­ša­va u kro­šnji dr­ve­ta iz­nad mo­je gla­ve! Ka­kvo raz­o­ča­ra­nje – bar da se od­mah ot­ka­čio, ne bi mi bi­lo ni iz­bli­za to­li­ko žao! Ipak, na­sta­vio sam sa hra­nje­njem me­sta... no to mi ne do­no­si že­lje­ni re­zul­tat, jer u na­red­na tri sa­ta do­bi­jam sa­mo be­lu ri­bu.

NE­GDE OKO 14 Č TOL­STO­LO­BIK ko­nač­no po­či­nje da se iz­ba­cu­je is­pred me­ne, baš u zo­ni hra­nje­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 404-)