Bombe i pahulja »francuza«

Ve­šti plov­ka­ro­ši iz Ju­žne Sr­bi­je u ovom de­lu se­zo­ne na te­ku­ći­ca­ma ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ju i krup­ne mre­ne i sko­ba­lje, bo­lo­nje­ze šta­po­vi­ma i vo­žnjom plov­ka, jed­no­stav­nim si­ste­mom i jef­ti­nom pri­hra­nom, ali uz ve­li­ko ume­će u pre­zen­to­va­nju mam­ca i ma­lo tru­da ulo­že­nog u iz­bor pra­vog me­sta

Kao i mno­gi dru­gi ri­bo­lov­ci, i ja to­kom se­zo­ne sva­šta­rim, pa za­vi­sno od ra­da ri­be i uslo­va na vo­di pe­cam onu vr­stu ko­ja u da­tom mo­men­tu naj­bo­lje ra­di ili se oče­ku­je da poč­ne in­ten­ziv­no da je­de – so­ma, štu­ku, bu­co­va, kle­na, ba­bu­šku... i to na raz­ne na­či­ne. Za­to i ni­je ne­lo­gič­no što sam se u po­sled­nje dve sed­mi­ce, kao i obič­no u ovom pe­ri­o­du, po­sve­tio pe­ca­nju mre­ne i sko­ba­lja na plo­vak, na Ju­žnoj Mo­ra­vi, jer se te dve vr­ste sa­da spre­ma­ju za ula­zak u zi­mov­ni­ke, pa se in­ten­ziv­no hra­ne, a i pre­pu­ne su sna­ge i ve­li­ko je za­do­volj­stvo lo­vi­ti ih.

Od kra­ja ok­to­bra, pa to­kom zi­me, do lo­vo­sta­ja, sko­ba­lja i mre­nu pre­te­žno lo­vim na fran­cu­ski hleb, bo­lo­nje­ze šta­pom i teh­ni­kom vo­žnje plov­ka, ali ako do­đe do zna­čaj­ni­jeg po­ra­sta i po­mu­te, pre­la­zim na pe­ca­nje uz oba­lu, uz ko­ju se sko­balj gru­pi­še u ta­kvim uslo­vi­ma, i to na la­ku du­bin­ku ili fi­der, na gli­ste.

TE­REN NA KOM SAM u mi­nu­le dve sed­mi­ce u ne­ko­li­ko na­vra­ta lo­vio je u tzv. kli­sur­skom de­lu Ju­žne Mo­ra­ve,  kod me­sta Mo­min ka­men, ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od Vla­di­či­nog Ha­na, gde ima vr­lo iz­gled­nih po­zi­ci­ja za sve vr­ste ri­bo­lo­va. Me­ni po­seb­no omi­lje­na je jed­na gde se ti­ši i ši­ri deo re­ke po­ste­pe­no su­ža­va, a tok ubr­za­va, da bi pre­šao u jak br­zak sa mno­go ste­na u vo­di. Pe­cam na tom pre­la­zu iz du­bo­kog i spo­rog to­ka, gde je na po­je­di­nim me­sti­ma du­bi­na i 4 m, u pli­ći i br­ži, u kom je du­bi­na oko 130 cm (pri sred­njem vo­do­sta­ju).

To je pra­vo me­sto za mre­nu i krup­nog sko­ba­lja, ali ri­bo­lov tu ni­je jed­no­sta­van, na­ro­či­to u pe­ri­o­di­ma ka­da, kao što je po­sled­njih da­na bio slu­čaj, vo­do­staj do­sta va­ri­ra, usled če­stog is­pu­šta­nja vo­de iz hi­dro­e­lek­tra­ne Vr­la. Uju­tru, u vre­me ka­da sti­žem na pe­ca­nje, vo­da je za oko po­la me­tra vi­še ne­go oko po­dne­va, ka­da ne­kih sat vre­me­na stag­ni­ra, da bi po­tom kre­nuo pri­me­tan po­rast, a sve­mu to­me se mo­ra­mo pri­la­go­đa­va­ti, pre sve­ga me­nja­njem du­bi­ne na ko­joj tra­ži­mo ri­bu i te­ži­ne plov­ka, ali i zo­ne u ko­ju za­ba­cu­je­mo.

Ka­ko se si­stem ne pla­si­ra da­le­ko, sa­svim je do­vo­ljan pet me­ta­ra dug bo­lo­njez (ja ko­ri­stim Ener­go­te­am Black Spi­der) sa ma­lom ma­ši­ni­com (Shi­ma­no Ali­vio 1.000). No­si­vost plov­ka za­vi­si, kao što sam već po­me­nuo, od br­zi­ne to­ka i ni­voa. U ju­tar­njim sa­ti­ma, ka­da je vo­da naj­vi­ša i naj­br­ža, uglav­nom pe­cam na plo­vak no­si­vo­sti od 5 do 7 g, okru­glog ob­li­ka, ko­ji naj­bo­lje pod­no­si ja­ku vo­du, i na ma­lo du­ži pred­vez od stan­dard­nog (dug 30-40 cm), sa ko­jim se ma­mac bo­lje po­na­ša pri ko­če­nju u ta­ko br­zoj vo­di. Ka­sni­je, ka­da kre­ne opa­da­nje, sta­vljam ma­nji plo­vak, ta­ko­đe okru­glog ob­li­ka, ali no­si­vo­sti 2-2,5 g i ne­što kra­ći pred­vez. U ovom pe­ri­o­du, po mom is­ku­stvu, ne­ma raz­lo­ga za ko­ri­šće­nje pre­vi­še tan­kog naj­lo­na, jer ni ma­lo de­blji ri­bi ne sme­ta, a ka­ko su i sko­ba­lji i mre­ne pri­lič­no krup­ni i bor­be­ni ne­ma ni svr­he pe­ca­ti na »pa­u­či­nu« – moj osnov­ni naj­lon u ovom pe­ri­o­du je preč­ni­ka 0,16 mm, a pred­vez je pro­me­ra 0,14 mm.

ZA MA­MAC KO­RI­STIM ko­ma­dić ri­bo­lov­nog hle­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 415-)