Riblja žurka u uskom kanalu

Zbog vi­še­me­seč­ne su­še, ri­bo­lov na Za­pad­noj Mo­ra­vi uz­vod­no od ušća Ibra ove je­se­nje-zim­ske se­zo­ne mno­go je ma­nje us­pe­šan ne­go pre­thod­nih. Zbog to­ga je ve­li­ka na­va­la ri­bo­lo­va­ca iz cen­tral­ne, ju­go­za­pad­ne i ju­žne Sr­bi­je na te­re­ne oko Tr­ste­ni­ka, na ko­ji­ma se mo­že ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti be­la ri­ba, a pre sve­ga sko­balj i mre­na

Zi­ma je do­ba kad ve­ći­na mo­jih ko­le­ga mu­ši­ča­ra vre­me uglav­nom pro­vo­di ve­zu­ju­ći mu­ši­ce, gle­da­ju­ći fil­mo­ve o ri­bo­lo­vu i pri­se­ća­ju­ći se le­pih tre­nu­ta­ka iz mi­nu­le se­zo­ne. Ali kao sve­stra­ni ri­bo­lo­vac, ja i ovaj deo go­di­ne pro­vo­dim na vo­di, i to pe­ca­ju­ći be­lu ri­bu. Plo­vak mi je pr­va lju­bav, me­đu­tim, od­sko­ra sam po­čeo ozbilj­ni­je da se za­ni­mam i za fi­der. Iskre­no go­vo­re­ći, bu­du­ći da me sta­ci­o­nar­ni ri­bo­lov ko­ji uklju­ču­je se­de­nje ne pri­vla­či pre­vi­še, iz­be­ga­vao sam do­sta du­go da se opro­bam u mo­der­nom pe­ca­nju sa hra­ni­li­com, ali kad sam pre ne­ko­li­ko go­di­na to ipak uči­nio,  od­mah sam za­vo­leo tu teh­ni­ku. Br­zo sam ovla­dao osno­va­ma i za­hva­lju­ju­ći is­ku­stvi­ma iz dru­gih di­sci­pli­na shva­tio šta je u fi­de­ru bit­no da bi se uspe­šno lo­vi­lo. Ni se­de­nje mi u ovom slu­ča­ju ne pa­da te­ško, jer je sa­ma teh­ni­ka vr­lo ak­tiv­na i di­na­mič­na, po­što se če­sto za­ba­cu­je i mo­ra se in­ten­ziv­no ra­di­ti od pr­vog do po­sled­njeg mi­nu­ta, a ka­da je ri­ba pri ape­ti­tu, ni kon­tri i za­ma­ra­nja ulo­va ne manj­ka.

S ob­zi­rom na to da je kod me­ne za fi­der re­zer­vi­san naj­hlad­ni­ji deo se­zo­ne, naj­če­šće lo­vim sko­ba­lje, mre­ne, plo­ti­ce i kle­no­ve, i to na ti­pič­nim zim­skim me­sti­ma ši­rom Sr­bi­je, a naj­vi­še vo­lim Za­pad­nu Mo­ra­vu, Dri­nu u Vi­še­gra­du i niz­vod­ni­je, na de­lu to­ka kroz Sr­bi­ju, kao i Lim. Ove sam zi­me, pri tom, imao ne­što vi­še slo­bod­nog vre­me­na ne­go obič­no, pa i do­sta pri­li­ka za pe­ca­nje na fi­der, a jed­no od za­ni­mlji­vi­jih is­ku­sta­va bio je iz­la­zak na po­zna­ti zi­mov­nik na Za­pad­noj Mo­ra­vi u Tr­ste­ni­ku, za ko­ji smo se opre­de­li­li ka­da su nam pri­ja­te­lji ja­vi­li da je pret­hod­nih da­na ve­o­ma do­bro ra­di­la mre­na. Zi­ma je sa pri­lič­nim za­ka­šnje­njem po­če­la da po­ka­zu­je zu­be tih da­na, ta­ko da su ju­tar­nje tem­pe­ra­tu­re bi­le is­pod nu­le, da bi pre­ko da­na je­dva pre­šle u plus, pa su vre­men­ske pri­li­ke za ri­bo­lov bi­le ve­o­ma do­bre. A uz to je ne­ko­li­ko da­na pre na­šeg od­la­ska, na sa­mom kra­ju de­cem­bra, po­sle du­gog su­šnog pe­ri­o­da bi­lo pa­da­vi­na, ko­je su uči­ni­le da ni­vo Mo­ra­ve, to­kom ce­le je­se­ni re­kord­no ni­zak, ko­nač­no do­ne­kle po­ra­ste, či­me je još je­dan uslov za uspe­šno pe­ca­nje is­pu­njen.

ZI­MOV­NIK U TR­STE­NI­KU je po­znat i po­pu­la­ran me­đu fi­de­ra­ši­ma, jer u zim­skom pe­ri­o­du ko­ri­snik na tom de­lu Za­pad­ne Mo­ra­ve do­zvo­lja­va sa­mo fi­der teh­ni­ku i du­bin­sko pe­ca­nje sa kli­ze­ćim olo­vom, pa tu do­la­zi po­ve­li­ki broj lju­bi­te­lja tih vi­do­va ri­bo­lo­va. Ali zbog ve­li­ke po­se­će­no­sti, po­go­to­vo u da­ne vi­ken­da, do naj­bo­ljih me­sta se mo­že do­ći sa­mo ako se baš do­bro po­ra­ni. Za­to smo mo­ji dru­ga­ri Mi­loš Jo­lo­vić i Mar­ko Da­mlja­no­vić i ja, na­kon što smo se od­mo­ri­li od no­vo­go­di­šnjeg je­de­nja i pi­je­nja, tre­ćeg ja­nu­a­ra mno­go pre svi­ta­nja kre­nu­li na rav­no 100 km dug put od Iva­nji­ce do Tr­ste­ni­ka, pre­ko Gu­če i Ka­o­ne. Vo­ze­ći pa­žlji­vo po vr­lo kli­za­vom ko­lo­vo­zu, kroz Ma­ta­ru­šku ba­nju smo pro­šli ne­što po­sle pet sa­ti uju­tru. Tem­pe­ra­tu­ra je bi­la pri­lič­no ni­ska, va­ri­ra­la je od -12º C do -5º C, ko­li­ko je bi­lo u Kra­lje­vu. Ma­lo po­tom sti­gli smo na jed­nu ben­zin­sku pum­pu, na ko­joj oba­ve­zno pi­je­mo ju­tar­nju ka­fu ka­da ide­mo na ovu stra­nu, a ne­što pre šest sa­ti sti­gli smo na vo­du, tj. na de­snu oba­lu Za­pad­ne Mo­ra­ve kod Tr­ste­ni­ka.

BI­LI SMO ME­ĐU PR­VI­MA, ali ni­smo do­volj­no po­ra­ni­li da za­u­zme­mo udar­na me­sta. Glav­ni si­laz do vo­de je ne­gde na sre­di­ni vi­ra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 498-)