49 kg bele na jedan štap!?

Na Sa­vi kod Be­o­gra­da se be­la ri­ba ve­o­ma uspe­šno hva­ta u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne i ra­znim va­ri­jan­ta­ma du­bin­skom me­to­da i na plo­vak. Ali, ni ri­bo­lov­ci sa naj­du­žim is­ku­stvom ne se­ća­ju se da je ne­ko us­peo da na je­dan štap za sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti ostva­ri ulov po­put ovog

U su­bo­tu, de­ve­tog no­vem­bra, dva da­na na­kon što sam vr­lo le­po pro­šao pe­ca­ju­ći u ve­čer­njim sa­ti­ma na Sa­vi u Be­o­gra­du, od­lu­čio sam da po­no­vo pro­bam da lo­vim u isto vre­me i na istom me­stu. Na vo­du sam sti­gao oko 18 č, vo­de­ći se is­ku­stvom od pret­hod­nog pu­ta. Ta­da je ri­ba po­če­la da ra­di oko 20,30 č, pa sam pro­ce­nio da će mi oko sat i po bi­ti sa­svim do­volj­no da spre­mim pri­bor i pri­ma­mu i da na vre­me poč­nem sa pri­hra­nji­va­njem.

HRA­NA ZA KO­JU SAM se od­lu­čio bi­la je pro­ve­re­na kom­bi­na­ci­ja za lov be­le ri­be na Sa­vi kod Be­o­gra­da u ovom pe­ri­o­du, sa­sta­vlje­na od po 1 kg Van den Eynde pri­ma­ma Gold Pro i Sec­ret, 250 g adi­ti­va Van den Eynde Ven­kel i 2 kg la­ke ze­mlje (opre­de­lio sam se za la­ku ze­mlju, a ne za te­šku, po­što je tih da­na Sa­va još bi­la ni­ska za ovo do­ba go­di­ne i tok ni­je bio na­ro­či­to jak). Dok se pri­hra­na na­ta­pa­la, pri­stu­pio sam mon­ti­ra­nju pri­bo­ra i si­ste­ma. Po­neo sam fi­der štap Shi­ma­no Ca­ta­na, du­ži­ne 3,6 m i te­ži­ne ba­ca­nja do 100 g, na ko­ji sam sta­vio ma­ši­ni­cu Spro Pas­sion 730, sa na­mo­ta­nim naj­lo­nom Tra­buc­co XPS Sin­king Li­ne od 0,22 mm. Ko­ri­stio sam uz to pred­vez de­blji­ne 0,14 mm, udi­cu Tra­buc­co XPS 623XK, ve­li­či­ne 16, te ka­ve­znu hra­ni­li­cu Man­ce, sa ote­ža­njem od 60 g, vr­lo zgod­nu za pla­si­ra­nje ži­vih cr­va bu­du­ći da ima sit­na ok­ca.

Re­šio sam da se od star­ta oku­šam na is­toj da­lji­ni kao dva da­na ra­ni­je – na oko 30 me­ta­ra od spla­va sa kog sam lo­vio. Na­dao sam se da će pe­ca­nje bi­ti bar upo­la do­bro kao pret­hod­no, a sa pri­hra­nji­va­njem sam po­čeo oko 19 č, uba­cu­ju­ći ži­ve cr­ve u hra­ni­li­cu, ali sam od po­čet­ka imao i udi­cu na si­ste­mu, i to na­mam­če­nu sa tri be­la cr­va. Već u pr­vom za­ba­ča­ju, sa­mo de­se­tak se­kun­di na­kon što je si­stem pao na dno, usle­dio je uda­rac, ko­ji ni­sam oče­ki­vao, i na udi­ci se na­šla ma­nja mre­na, ko­ju sam od­mah vra­tio.

Br­zo sam po­no­vo za­ba­cio i ta­da je po­če­lo ono pra­vo – po­sle ja­kog udar­ca, iz­va­dio sam šlji­va­ra od ne­kih 800-900 gra­ma, a u sva­kom na­red­nom za­ba­ča­ju sam na šta­pu imao šlji­va­re za­vid­ne ve­li­či­ne. Ri­ba je kon­stant­no uda­ra­la, a spa­da­nja su bi­la ret­ka... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 494-)