Živahno titranje gumene gliste

Va­ra­li­ča­ri sred­nje i sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je kle­na uglav­nom love na kru­ška­ste vo­ble­re ili na lep­ti­re, u po­sled­nje vre­me tu i ta­mo i na ma­le si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, a znat­no re­đe na ka­ši­ke i ve­štač­ke mam­ce dru­gih ti­po­va. Oni mla­đi i sklo­ni­ji eks­pe­ri­men­ti­sa­nju, me­đu­tim, sve vi­še i ve­ma uspe­šno ko­ri­ste raz­ne si­li­kon­ce

Du­ga­čak niz le­pih da­na u do­sa­da­šnjem de­lu je­se­ni omo­gu­ćio nam je da znat­no du­že uži­va­mo u ča­ri­ma mi­holj­skog le­ta i va­ra­li­ča­re­nju kle­na na ma­lim re­ka­ma. Kon­stant­no vi­so­ka tem­pe­ra­tu­ra za ovo do­ba go­di­ne, uz če­ste sun­ča­ne pe­ri­o­de i mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu pa­da­vi­na, do­pri­ne­li su da klen i da­lje ak­tiv­no tra­ži hra­nu ka­ko bi se što bo­lje pri­pre­mio za zi­mu. Me­đu­tim, upr­kos dnev­nim tem­pe­ra­tu­ra­ma iz­nad pro­se­ka za ovaj pe­riod, vo­de se po­ste­pe­no hla­de, a sa­mim tim se i me­ta­bo­li­zam kle­na po­la­ko uspo­ra­va i on pre­la­zi na »zim­ski re­žim«, pa se ne tro­ši pre­vi­še, ju­re­ći plen. Zbog sve­ga to­ga je pri­stup va­ra­li­ča­re­nju te ri­be po­sled­njih da­na no­vem­bra bio ša­ro­lik, a iz mno­štva ra­zno­vr­snih ve­štač­kih ma­ma­ca (vo­ble­ra, ka­ši­či­ca, lep­ti­ra, si­li­ko­na­ca...) po efi­ka­sno­sti su se iz­dvo­ji­le ma­le imi­ta­ci­je gli­sta na­pra­vlje­ne od me­ke gu­me.

SVOJ PR­VI IZ­LA­ZAK na Ra­si­nu kod Kru­šev­ca, po­sle me­sec da­na pa­u­ze, kra­jem no­vem­bra, is­ko­ri­stio sam ka­ko bih se ma­lo bo­lje upo­znao sa tre­nut­nim sta­njem, uvi­deo ka­ko se ri­ba po­na­ša i ko­je de­lo­ve re­ke za­u­zi­ma. Moj pr­vi iz­bor, kao i obič­no, bio je ma­li vo­bler, ko­jim sam če­šljao sve po­zi­ci­je re­dom, od plit­kih raz­li­ve­nih de­lo­va pa sve do du­bo­kih vi­ro­va, ali bez ika­kvog uspe­ha. Po­sle kra­ćeg vre­me­na, re­šio sam da is­pro­bam ne­što sup­til­ni­ji pri­stup i na kop­či­cu sam oka­čio ma­le­nu ka­ši­ku, te­ži­ne 0,9 g, ko­ja ra­di i pri naj­spo­ri­jem po­vla­če­nju. U sle­de­ćih po­la sa­ta sam na nju us­peo da pre­va­rim ne­ko­li­ko klen­či­ća, ali je i da­lje to bi­lo znat­no is­pod mo­jih oče­ki­va­nja. Me­đu­tim, bu­du­ći da sam imao do­sta sit­nih uda­ra­ca, a i da su kle­no­vi, i to le­pi, vr­lo če­sto pra­ti­li mo­ju ka­ši­ku, za­klju­čio sam da tre­ba da do­dat­no uspo­rim  pre­zen­ta­ci­ju ka­ko bih even­tu­al­no us­peo da vi­še ri­ba iza­zo­vem na na­pad ko­ji bi bi­lo mo­gu­će re­a­li­zo­va­ti, pa sam re­šio da pre­đem na ma­le si­li­kon­ce.

PO­U­ČEN IS­KU­STVOM OD pret­hod­ne se­zo­ne, ka­da sam ve­o­ma uspe­šno lo­vio kle­no­ve na ma­le imi­ta­ci­je cr­va i bu­ba u cr­noj bo­ji, mon­ti­ra­ne na ma­li flek­si-džig, te­ži­ne 1 g, sa udi­com Ow­ner S59 ve­li­či­ne 10, na isti si­stem sam oka­čio cr­nog cr­va du­ži­ne 2 cm. Sle­de­ćih še­zde­se­tak mi­nu­ta, uz pu­no po­ve­re­nje u va­ra­li­cu, pro­veo sam »čač­ka­ju­ći« raz­ne de­lo­ve re­ke – od br­za­ka i pre­li­va sve do naj­du­bljih vi­ro­va. Ali na mo­je ve­li­ko ču­đe­nje, ni­je bi­lo ni­ka­kve ak­ci­je.

Raz­mi­šlja­ju­ći o to­me šta bih mo­gao da pro­me­nim ka­ko bih na ne­ki na­čin is­pro­vo­ci­rao glad­ne i evi­dent­no tro­me kle­no­ve, i isto­vre­me­no pre­tu­ra­ju­ći po tor­bi i ku­ti­ja­ma, u jed­nom mo­men­tu na­le­teo sam na ke­si­cu 5 cm du­gih cr­nih gli­sto­li­kih Crazy Fish si­li­ko­na­ca, na­zva­nih Cruel Le­ech... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 494-)