Teška zemlja i sitna rizla

Te­ren na Du­na­vu pre­ko pu­ta No­vog Sa­da, na kom su u po­sled­njih ne­ko­li­ko ne­de­lja de­se­ti­ne fi­de­ra­ša iz­u­zet­no uspe­šno lo­vi­le krup­nu mre­nu, ve­o­ma je po­go­dan i za ri­bo­lov bo­lo­nje­ze teh­ni­kom. Me­đu­tim, ko­le­ga ko­je uop­šte po­ku­ša­va­ju da tu pe­ca­ju vo­žnjom plov­ka ne­ma mno­go, jer ni­je la­ko po­go­di­ti op­ti­mal­nu zo­nu za hra­nje­nje i pra­vu li­ni­ju pu­šta­nja si­ste­ma, a ni va­di­ti ve­li­ke ri­be fi­nim pri­bo­rom iz ja­ke vo­de  

Ne­gde sre­di­nom le­ta pro­šle go­di­ne, uspe­šno sam pe­cao na Du­na­vu kod No­vog Sa­da. Tu sam se na­šao i po­čet­kom mi­nu­log av­gu­sta, i prem­da sam ta­da sa­mo na­krat­ko svra­tio, u pro­la­zu, opet sam pro­šao ve­o­ma do­bro. Bi­lo je do­sta ulo­va, ali je na me­ne do­bar uti­sak osta­vi­la i ve­li­ka ra­zno­vr­snost ri­be ko­ja se ja­vlja­la. Za sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti imao sam vi­še plo­ti­ca, no­sa­ra, sko­ba­lja, prot­fi­ša i bo­dor­ki, po ne­ko­li­ko ma­njih mre­na i de­ve­ri­ka, pa čak i jed­nog kle­na.

To mi je bi­lo vi­še ne­go do­volj­no da re­šim da po­no­vo odem na isto me­sto, ovo­ga pu­ta bez žur­be. Za­te­kao sam ve­o­ma ni­zak vo­do­staj, ali to, na­rav­no, ni­je bio raz­log da ne pro­bam da pe­cam, pa sam mon­ti­rao bo­lo­njez od 5 m i ba­cio se na pra­vlje­nje pri­ma­me. Nju sam osmi­slio pre­ma is­ho­du pret­hod­nog pe­ca­nja, pa mi je osno­va bi­la ke­sa hra­ne Sen­sas Gros Gar­dons, ko­joj sam do­dao po jed­nu ke­su pri­ma­ma Ri­ver Be­tain 2000 i Ul­ti­ma­te 15 – obe iz do­ma­ćeg pro­gra­ma Ma­gic Ba­it. Taj miks (ukup­no 4 kg su­ve sme­se) obo­ga­tio sam sa 300 g kek­sa u bo­ji, 0,5 l mr­tvih (uda­vlje­nih) cr­vi­ća i 0,5 l ži­vih, a po­tom sve ote­žao do­da­ju­ći 8 kg te­ške ze­mlje, što je bi­lo neo­p­hod­no jer je vo­da, iako ni­ska, na tom de­lu bi­la vr­lo br­za.

Odvo­je­no od pri­ma­me, ule­pio sam 1 l cr­vi­ća sa 3 l sit­ne ri­zle, ko­ju sam pret­hod­no oprao od pra­ši­ne. Pri­ma­mu sam po­tom pre­vla­žio, tj. na­kva­sio ne­što vi­še, ka­ko bih mo­gao da for­mi­ram tvr­de ku­gle, a on­da sam na sa­mom po­čet­ku hra­nje­nja ba­cio 6-7 ku­gli na da­lji­nu od 22 do 25 m, da bih ne­po­sred­no na­kon to­ga na isto me­sto ba­cio i dve ku­gle le­plje­nih cr­vi­ća.

OD­MAH SAM PO­ČEO SA pe­ca­njem, ali pr­va ri­ba ja­vi­la se tek po­sle 20-30 mi­nu­ta. Bio je to prot­fiš, ko­ji je ma­mac uzeo znat­no niz­vod­ni­je od me­sta gde su pa­le ku­gle. Ni­je se ni na­da­lje bog­zna šta de­ša­va­lo, tj. u pr­va dva sa­ta ni­je bi­lo zna­čaj­ni­je ak­tiv­no­sti ri­be. Po­sma­tra­ju­ći je­dan ka­men po­kraj ču­var­ke, pri­me­tio sam da je za to krat­ko vre­me otkad sam do­šao vo­da opa­la za ne­kih 6-7 cm.

Zbog tog pa­da ni­voa i lo­šeg re­a­go­va­nja ri­be na pri­ma­mu, re­šio sam da pot­pu­no pro­me­nim li­ni­ju pe­ca­nja, tj. da iza­đem još da­lje, na ne­kih tri­de­set me­ta­ra, gde je tok još br­ži. Ta­kvi po­te­zi su mi u ne­kim ra­ni­jim pri­li­ka­ma do­ne­li do­bre re­zul­ta­te ka­da je vo­da bi­la u opa­da­nju, pa sam re­šio da to i ovog pu­ta pro­bam. Na no­voj li­ni­ji sam po­no­vio po­čet­no hra­nje­nje, kao da sam do­šao na no­vo me­sto. Već po­sle pr­vog za­ba­ča­ja uvi­deo sam da je plo­vak no­si­vo­sti 4 g, ko­ji sam do ta­da ko­ri­stio, neo­d­go­va­ra­ju­ći, pa sam ga br­zo za­me­nio mo­de­lom istog ob­li­ka ali za dva gra­ma ve­će no­si­vo­sti, ka­ko bih ga bo­lje kon­tro­li­sao.

Ovo­ga pu­ta ri­ba je od­mah re­a­go­va­la, pa sam uhva­tio još ne­ko­li­ko krup­nih prot­fi­ša. Da sam na­pra­vio do­bar po­tez, po­ka­za­li su mi i sve če­šći tr­za­ji, do ko­jih sam do­la­zio če­stom do­hra­nom. Na sva­kih pet­na­e­stak mi­nu­ta ba­cao sam dve-tri ku­gle pri­ma­me i jed­nu ku­glu le­plje­nih cr­vi­ća, a ja­vlja­nje jed­ne ma­le mre­ne, od oko 400 g, na­go­ve­sti­lo je da bi ri­bo­lov mo­gao bi­ti još za­ni­mlji­vi­ji. Ne­du­go po­sle nje, na šta­pu imam ve­li­ku ri­bu, za ko­ju sam po na­či­nu bor­be pret­po­sta­vio da je ta­ko­đe mre­na, bu­du­ći da je u ja­kom to­ku pru­ža­la ve­li­ki ot­por. Ubr­zo je us­pe­la da se oslo­bo­di, tj. da pre­se­če naj­lon, dr­že­ći se sve vre­me dna pre­kri­ve­nog školj­ka­ma oštrih lju­štu­ra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 491-)