Koktel mesa i olova

Teh­ni­ka lo­va pre­da­to­ra ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem iz čam­ca ima sve vi­še po­klo­ni­ka kod nas. Ključ­ni raz­log za to, osim nje­ne efi­ka­sno­sti, sva­ka­ko le­ži u jed­no­stav­noj pre­zen­ta­ci­ji, si­ste­mu i la­ko do­stup­nom pri­bo­ru, ko­ji uz to ne mo­ra bi­ti vi­so­ke kla­se. Uz ma­lo upor­nosti i po­zna­va­nje ne­kih osnov­nih pra­vila, sva­ki pro­seč­no vešt ri­bo­lo­vac mo­že ve­o­ma uspe­šno hva­ta­ti smu­đa, štu­ku i so­ma na ovaj na­čin

Iako se bez pre­te­ri­va­nja mo­že re­ći da se­zo­na lo­va pre­da­to­ra po­vla­če­njem mr­tvog ili ži­vog ke­de­ra (ka­u­gle­ra ili ne­ke dru­ge sit­ne ri­be) za­pra­vo ni­ka­da ne pre­sta­je (osim u vre­me lo­vo­sta­ja), ipak je hlad­ni­ji deo go­di­ne, na či­jem smo pra­gu, naj­pro­duk­tiv­ni­ji pe­riod za taj vid ri­bo­lo­va. Vi­di se to le­po i na Du­na­vu oko Groc­ke, Vin­če i Ri­to­pe­ka po­sled­njih ne­de­lja: sa pro­du­ža­va­njem no­ći i pa­dom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de ri­ba po­či­nje ak­tiv­ni­je da se hra­ni i da se lo­vi na ke­de­re, po­nu­đe­ne kod nas sve po­pu­lar­ni­jim ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, ali i odav­no ma­sov­no pri­me­nji­va­nim po­vla­če­njem ri­bi­ce iz usi­dre­nog čam­ca. Za­to smo i re­ši­li da uz ne­ke sli­ke na­pra­vlje­ne pro­šle sed­mi­ce da­mo osnov­ne na­po­me­ne o ovom pri­lič­no jed­no­stav­nom a efi­ka­snom na­či­nu ri­bo­lo­va, ko­ji nam u ovo do­ba mo­že do­ne­ti ulo­ve smu­đa, štu­ke i so­ma, uz po­ne­kog »za­lu­ta­log« bu­co­va.

»VER­TI­KA­LI­SA­NJE« JE TEH­NI­KA re­la­tiv­no no­vi­jeg da­tu­ma na na­šem pod­ne­blju, ko­ja se pre sve­ga pri­me­nju­je na ve­li­kim re­ka­ma, ali se njo­me mo­že lo­vi­ti i na je­ze­ri­ma, ka­da ima ve­tra ili ta­mo gde je do­zvo­lje­na upo­tre­ba elek­trič­nog mo­to­ra za po­kre­ta­nje plo­vi­la (na­rav­no, u ob­zir do­la­ze i ve­sla, ali to već ma­lo kom­pli­ku­je pe­ca­nje onom ko tre­ba da nji­ma ba­ra­ta, pa se ta va­ri­jan­ta ret­ko upra­žnja­va). Osim stan­dard­ne va­ra­li­čar­ske ma­ši­ni­ce sred­nje ve­li­či­ne (3.000– 5.000 po Shi­ma­nu), ko­ja mo­že bi­ti sta­ci­o­nar­nog ti­pa ili mul­ti­pli­ka­tor, u oba slu­ča­ja sa špul­nom na­pu­nje­nom sa bar se­dam­de­se­tak me­ta­ra upre­de­ne stru­ne od­go­va­ra­ju­ćeg preč­ni­ka (ori­jen­ta­ci­o­no 0,15– 0,25 mm) i do­volj­no de­be­log mo­no­fil­nog pred­ve­za ot­por­nog na kr­za­nje, tre­ba­ju nam džig udi­ce u ra­spo­nu te­ži­na od oko 11 do 35 g (za ve­ći­nu te­re­na na ko­ji­ma se ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem lo­ve smuđ i som, ma­da u eks­trem­nim si­tu­a­ci­ja­ma mo­gu za­tre­ba­ti i dži­go­vi od 60-70 g), kao i va­ra­li­čar­ski štap.

Nje­ga smo na­mer­no osta­vi­li za kraj ovog de­la pri­če, jer tu ima i naj­vi­še fi­ne­sa kad je o pri­bo­ru reč. Evrop­ski spe­ci­ja­li­sti ko­ri­ste, sko­ro bez iz­u­zet­ka, na­men­ski pra­vlje­ne šta­po­ve, du­ži­ne od oko 1,8 do 2,1 m, vr­lo la­ga­ne i sra­zmer­no ma­le te­ži­ne ba­ca­nja, ko­ja mo­že bi­ti i jed­na­ka naj­te­žim va­ra­li­ca­ma ko­je upo­tre­blja­va­ju (što je lo­gič­no, jer ne­ma za­ba­ci­va­nja, već se džig spu­šta do dna pro­stim otva­ra­njem pre­klop­ni­ka). Va­žno je da taj štap bu­de vr­lo brz i ose­tljiv ka­ko bi­smo mo­gli da u de­li­ću se­kun­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 490-)