Fiderom do brodeta

Čak i ka­da ne ko­ri­sti­mo hra­ni­li­ce i pri­ma­mu na mo­ru mo­že­mo pre­ko ce­le go­di­ne, pa i usred le­ta, od­lič­no pe­ca­ti fi­der šta­po­vi­ma i nji­ma od­go­va­ra­ju­ćim ma­ši­ni­ca­ma i naj­lo­nom i lo­vi­ti raz­ne vr­ste ri­ba, te ta­ko da­ti svom od­mo­ru do­dat­ni kva­li­tet i osta­ti u for­mi, pa i usa­vr­ši­ti svo­ju ve­šti­nu

Na­pi­šem li da ri­bo­lov sa mor­ske oba­le zna bi­ti i te ka­ko za­ni­mljiv, ne­ću re­ći ni­šta no­vo, baš kao ni do­dam li to­me da se mo­že oba­vlja­ti svim stan­dard­nim slat­ko­vod­nim pri­bo­rom i si­ste­mi­ma, što zna­či da se mo­že lo­vi­ti na plo­vak, na »grunt« (du­bin­ski), va­ra­li­ča­ri­ti, pa čak i mu­ši­ča­ri­ti. Iz­bor teh­ni­ke je stvar afi­ni­te­ta i mo­guć­no­sti, a ka­ko sma­tram da je fi­der uni­ver­zal­no »oruž­je«, pod­jed­na­ko učin­ko­vi­to na slat­kim i sla­nim vo­da­ma, od ri­bo­lov­nih šta­po­va na lje­to­va­nje če­sto no­sim sa­mo dva fi­de­ra raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka, ka­ko bi se mo­gao pri­la­go­di­ti tre­nut­nim uvje­ti­ma, od­no­sno te­re­nu i vr­sta­ma ri­ba ko­je mi­slim lo­vi­ti. Ja­či i du­ži od njih ima 4,5 m i te­ži­nu ba­ca­nja do 200 g, te je kao iz­mi­šljen za iz­u­zet­no da­le­ke iz­ba­ča­je s mor­ske oba­le i bor­bu sa sna­žnim ri­ba­ma, po­put ve­li­kih ora­da, ko­je su traj­na op­se­si­ja ve­ći­ne pri­o­bal­nih ri­bo­lo­va­ca. Dru­gi štap, du­ga­čak 3,9 m i t.b. do 100 g, na­mi­je­nio sam ne­što kra­ćim iz­ba­ča­ji­ma i sit­ni­joj ri­bi. Pod­ra­zu­mi­je­va se da sva­ki od tih šta­po­va zah­ti­je­va i ko­ri­šte­nje ne­što dru­ga­či­jih si­ste­ma i naj­lo­na raz­li­či­tih de­blji­na, pa sam ta­ko ja­či upa­rio sa ro­lom Shi­ma­no Ba­i­trun­ner 8010, dok je sta­ra Shi­ma­no GT 4000 či­ni­la ide­a­lan spoj sa lak­šim fi­de­rom. Osnov­ni naj­lo­ni su mi pro­mje­ra od 0,35 i 0,30 mm, a pred­ve­zi 0,30 i 0,25 mm. Osim ovog pri­mar­nog pri­bo­ra, u svo­joj tor­bi za mor­ski ri­bo­lov no­sim i ve­ću ko­li­či­nu olo­va ra­znih te­ži­na, ja­kih vr­ti­li­ca i čvr­stih udi­ca ši­ro­kog lu­ka. Sve sam pri­la­go­dio lak­šoj i te­žoj va­ri­jan­ti ri­bo­lo­va na dnu, pa ta­ko za ma­nje da­lji­ne imam okru­gla kli­zna olo­va te­ži­ne 30 i 40 g, dok mi te­žu va­ri­jan­tu po­kri­va­ju olo­va od 80, 100 i 120 g, sva sa vr­ti­li­com. Njih ra­di što ma­njeg pe­tlja­nja pri ba­ca­nju na ve­će da­lji­ne mon­ti­ram na naj­lon po­mo­ću si­gur­no­sne kop­če ka­kva se ko­ri­sti u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu, a da bi si­stem ostao kli­zni, iz­me­đu kop­če i vr­ti­li­ce sta­vljam gu­me­nu per­lu.

JED­NO OD MO­JIH PR­VIH is­ku­sta­va u ri­bo­lo­vu ta­kvim si­ste­mi­ma i fi­der šta­po­vi­ma sa mor­ske oba­le bi­lo je to­li­ko fru­stri­ra­ju­će da sam bio na ko­rak od pre­da­je. Ni­sam pred­vi­dio, a tre­ba­lo je, bu­du­ći da sam do­la­zio na ne­po­zna­ti te­ri­to­rij, mo­guć­nost gu­blje­nja iz­nim­no ve­li­ke ko­li­či­ne sit­nog pri­bo­ra. U pr­vih ne­ko­li­ko da­na osta­vio sam 70% olo­va i vr­ti­li­ca ko­ji­ma sam ras­po­la­gao, te ve­ći­nu udi­ca. Kud god bih se po­mak­nuo, kud god za­ba­cio, na­i­la­zio bih na dnu na ka­me­ne gro­ma­de ili po­ne­gdje na gu­stu tra­vu, po­go­to­vo na ve­ćim uda­lje­no­sti­ma. A kad god bih za­ba­cio i po­sli­je ne­kog vre­me­na iz­va­dio ci­je­li si­stem, bio bih sre­tan. Prem­da sam bio na ru­bu slo­ma, ni­sam od­u­stao, ali sam ja­či štap i te­že si­ste­me po­sve osta­vio po stra­ni i po­sve­tio se pre­tra­ži­va­nju uskog pri­o­bal­nog pod­ruč­ja.

Na­po­kon sam is­pred jed­nog rta pro­na­šao re­la­tiv­no či­sti te­ren na da­lji­ni ne ve­ćoj od dva­de­set me­ta­ra. Osta­vljao bih i tu na dnu po­ne­ku udi­cu ili či­ta­vi si­stem, ali sad u znat­no ma­njoj ko­li­či­ni. U lo­kal­noj pro­da­va­o­ni­ci ri­bo­lov­nog pri­bo­ra na­ba­vio sam do­dat­nih okru­glih kli­znih olo­va, i to još lak­ših, od 10 i 20 g, te udi­ca Sa­sa­me Ise­a­ma ve­li­či­ne 6 i 8. Tu sam us­put do­znao i da se ora­di ne tre­ba pre­vi­še na­da­ti, jer to ni­je baš nje­no pod­ruč­je, ali da se sit­ni­je kva­li­tet­ne ri­be da ulo­vi­ti. Ona­ko, za do­bar bru­det. I kre­nuo sam u lov na bru­det...

ODA­BRAO SAM NAJ­FI­NI­JI vrh, onaj od jed­ne un­ce, a si­stem slo­žio ta­ko što sam is­pod naj­lak­šeg okru­glog kli­znog olo­va ko­je mi je dr­ža­lo dno (ne­kad je to bi­lo 10 g, a u dru­gom sam slu­ča­ju, opet, zbog va­lo­va i stru­ja­nja mo­rao po­ve­ća­ti i na 40 g), na­vu­kao gu­me­nu per­li­cu, da ono ne bi uda­ra­lo po čvo­ru, pa ve­zao ma­lu ali ja­ku vr­ti­li­cu i na kra­ju pred­vez pro­mje­ra 0,25 mm, du­ga­čak tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra – naj­ve­ća kla­si­ka za ri­bo­lov na dnu ko­ju po­zna­jem, ali uvi­jek učin­ko­vi­ta. Ni­ka­kva »ke­mi­ja­nja« sa olo­vom do­lje, pred­ve­zi­ma sa stra­ne, vi­še udi­ca... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 487-)