Bolje sporije i bliže nego dalje a brže

Dvo­ji­ca is­ku­snih fi­de­ra­ša neo­če­ki­va­no su do­bro pro­šla u slo­bod­nom ri­bo­lo­vu na te­škoj tak­mi­čar­skoj sta­zi, upr­kos to­me što je vo­do­staj bio iz­u­zet­no vi­sok. Is­po­sta­vi­lo se, na­i­me, da je iz Du­na­va u ka­nal ušlo mno­go ri­be, što se re­dov­no de­ša­va ka­da je vo­da ve­li­ka, ali ni­je bi­lo sa­svim jed­no­stav­no utvr­di­ti ko­ji je pri­stup naj­e­fi­ka­sni­ji u ta­kvim okol­no­sti­ma, ka­da je i vi­so­ka oba­la bi­la de­li­mič­no pre­li­ve­na

Ve­ći­na nas sma­tra da je ve­o­ma le­po ka­da se u ži­vo­tu spo­je po­sao i za­do­volj­stvo. To se, na­rav­no, ret­ko de­ša­va, ali smo moj pri­ja­telj i klup­ski ko­le­ga Ba­ta Đo­kić i ja us­pe­li ne­dav­no u to­me, ma­kar na je­dan dan. Ba­ta ne sa­mo da je od­li­čan ri­bo­lo­vac (što či­ta­o­ci Ri­bo­lo­va mo­gu vi­de­ti u sko­ro sva­kom bro­ju iz nje­go­vih ve­o­ma in­for­ma­tiv­nih i ko­ri­snih tek­sto­va), već je i ve­o­ma pre­ci­zan i od­go­vo­ran ka­da su klup­ske ak­tiv­no­sti u pi­ta­nju, iako se sam ne tak­mi­či. Ovog pu­ta, nas dvo­ji­ca na­šli smo se na za­jed­nič­kom za­dat­ku »sni­ma­nja« sta­ze na ka­na­lu DTD u No­vom Sa­du ra­di pri­pre­me eki­pe Ener­go Ti­ma za pred­sto­je­će tak­mi­če­nje u okvi­ru Srp­ske fi­der li­ge (no­vog ekip­nog nad­me­ta­nja u or­ga­ni­za­ci­ji SSRS, uve­de­nog ume­sto Ku­pa Sr­bi­je). Od na­ših pri­ja­te­lja plov­ka­ro­ša, ko­ji su se tu tak­mi­či­li pret­hod­nog vi­ken­da, do­bi­li smo do­sta in­for­ma­ci­ja, ali smo zna­li da sve to mo­ra­mo pro­ve­ri­ti iz fi­de­ra­škog ugla. Na­ža­lost, ni­ko od čla­no­va tak­mi­čar­ske eki­pe ni­je bio u mo­guć­no­sti da to uči­ni pre­ko ne­de­lje, ali smo Ba­ta i ja is­ko­ri­sti­li po je­dan te­ško za­ra­đen slo­bo­dan dan da oba­vi­mo taj od­go­vo­ran no ipak pri­ja­tan po­sao.

Na pu­tu do No­vog Sa­da do­dat­no smo raz­me­ni­li in­for­ma­ci­je i raz­mo­tri­li šta bi tre­ba­lo da ra­di­mo i ka­ko, a slo­ži­li smo se da je naj­bit­ni­je to da je Du­nav u znat­nom po­ra­stu, zbog če­ga se vo­da ka­na­la pre­li­va na sta­zu, ali je usled ta­kve hi­dro­lo­ške si­tu­a­ci­je pun ri­be, ko­ja u ka­nal be­ži od ja­ke i mut­ne du­nav­ske vo­de. Pu­tem nas je pra­ti­lo iz­u­zet­no oblač­no vre­me, a na sa­mom DTD ka­na­lu sa­če­ka­la gu­sta ma­gla od ko­je se bu­kval­no ni­je vi­de­la dru­ga oba­la.

ODA­BRA­LI SMO PO­ZI­CI­JE i pri­pre­mi­li opre­mu, a za­tim od­ra­di­li te­ško hra­nje­nje isto kao što bi­smo uči­ni­li na tak­mi­če­nju. Ja sam hteo da se po­sve­ti­mo tzv. pa­ra­lel­nom pe­ca­nju (tj. da lo­vi­mo na pot­pu­no is­toj da­lji­ni i istom tak­ti­kom), Ba­ta je pak iz­ra­zio že­lju da is­pi­ta da­lju dis­tan­cu i da mir­ni­jim, spo­ri­jim pe­ca­njem po­ku­ša da se­lek­tu­je ne­što krup­ni­ju ri­bu. Slo­žio sam se sa njim, ma­da sam pret­po­sta­vljao da to ne­će da­ti že­lje­ni re­zul­tat Sma­trao sam da će­mo to što ima­mo na 30-40 m ima­ti i na dva­de­se­tak, a du­že vre­me, po­treb­no za va­đe­nje si­ste­ma i ri­be sa du­plo ve­će da­lji­ne, mo­že na tak­mi­če­nju sku­po da ko­šta.

Po­sle pri­mar­nog pri­hra­nji­va­nja sa po de­set za­ba­ča­ja pu­nih AS Spod XL hra­ni­li­ca da­li smo se na pe­ca­nje. Na­kon pr­vih de­se­tak za­ba­ča­ja po­če­li smo da va­di­mo udi­ce sa »sa­žva­ka­nim« mam­ci­ma, ta­ko da sam od­mah shva­tio da ne­mam sig­na­li­za­ci­ju jer mi naj­lon na­le­že na pre­laz (špor, ka­me­njar i tra­vu) ili ri­ba uzi­ma u pro­pa­da­nju. Mo­men­tal­no sam ko­ri­go­vao po­lo­žaj šta­pa, ali i br­zi­nu za­te­za­nja naj­lo­na, te istog ča­sa imao re­a­li­za­ci­ju i iz­va­dio pr­vu de­ve­ri­ku od tri­sto­ti­nak gra­ma. Ali upr­kos pre­do­stro­žno­sti de­ša­va­lo mi se i da­lje da mam­ci bu­du to­tal­no isi­sa­ni ili čak ski­nu­ti sa udi­ce bez udar­ca. Za­to sam na­sto­jao da još pa­žlji­vi­je pe­cam i još vi­še sam na­te­zao si­stem, što je uči­ni­lo da re­gi­stru­jem ve­ći broj sit­nih »čvr­ka­nja« u na­stav­ku ri­bo­lo­va.

TO­KOM PR­VOG SA­TA imao sam de­se­tak le­pih ri­ba i bio sam pre­za­do­vo­ljan, ali se Ba­ta pri­lič­no mu­čio, pa smo se do­go­vo­ri­li da ras­klo­pi još je­dan štap i po­ku­ša da lo­vi isto­vre­me­no na obe da­lji­ne (svo­joj do­ta­da­šnjoj i onoj na ko­joj sam ja pe­cao). Za raz­li­ku od do­brog bro­ja tak­mi­ča­ra ko­jim sam tre­ner, što u klu­bu što u re­pre­zen­ta­ci­ji, Ba­ta di­sci­pli­no­va­no ra­di po do­go­vo­ru i već u dru­gom ili tre­ćem za­ba­ča­ja do­bi­ja ri­bu, ta­ko­đe jed­nu le­pu­ška­stu de­ve­ri­ku, a za­tim ula­zi u sa­svim so­lid­nu se­ri­ju no­sa­ra. Na ve­ćoj dis­tan­ci udar­ci i re­a­li­za­ci­ja su bi­li ve­o­ma ret­ki, kao i u pr­vom sa­tu, ali je Ba­ta to is­pra­tio do kra­ja i ta­ko smo do­šli do de­fi­ni­tiv­ne kon­sta­ta­ci­je da ri­be ima, ali da ipak ni­je su­vi­še da­le­ko.

S ob­zi­rom na to da smo ovom pe­ca­nju pri­stu­pi­li kao vr­lo ozbilj­nom tre­nin­gu, ko­ri­sti­li smo pro­ve­re­nu kom­bi­na­ci­ju hra­ne, a na­sto­ja­li smo da ko­li­ko god je to mo­gu­će pro­ve­ri­mo ka­ko ri­ba re­a­gu­je na raz­ne od­no­se ko­li­či­ne bra­šna­ste pri­ma­me i ze­mlje, što je va­žno na sva­kom ka­na­lu, a na DTD-u čak i vi­še ne­go mno­go gde dru­gde. U od­re­đe­nom pe­ri­o­du ri­ba je, na­i­me, ak­tiv­ni­ja ka­da se pri­ma­mlju­je ze­mljom sa ma­lim do­dat­kom pri­hra­ne, dok u ne­kim mo­men­ti­ma zah­te­va či­stu hra­nu. To se me­nja ne sa­mo iz da­na u dan, već ne­ka­da i iz sa­ta u sat (to­kom tre­nin­ga ili tak­mi­če­nja), a mi smo is­pro­ba­li raz­li­či­te pri­stu­pe i naj­vi­še uda­ra­ca i ulo­va krup­ni­jih de­ve­ri­ka ima­li ko­ri­ste­ći sme­su na­pra­vlje­nu u od­no­su 2:1 (2 kg pri­hra­ne i 1 kg ze­mlje). Is­pr­va smo bi­li u di­le­mi da li da ko­ri­sti­mo la­ku ze­mlju, te­šku ili kom­bi­na­ci­ju jed­ne i dru­ge... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 482-)