Ribolov arhiva

Gr­ke slat­ko­vod­ni ri­bo­lov sko­ro uop­šte ne za­ni­ma, pa u ne­ma­lom bro­ju nji­ho­vih re­ka i je­ze­ra ima ve­o­ma mno­go ri­ba za­ni­mlji­vih za pe­ca­nje, ko­je go­to­vo ni­ko ne uz­ne­mi­ra­va. Na jed­nu ta­kvu ma­lu te­ku­ći­cu na­le­teo je naš sa­rad­nik, a pri­li­ku da se za krat­ko vre­me na­u­ži­va i uhva­ti ne­ko­li­ko vr­lo krup­nih kle­no­va ni­je pro­pu­stio

Ve­li­ka vru­ći­na, ne­po­vo­ljan vo­do­staj i slab pro­tok to­kom ve­ćeg de­la pre­po­dne­va ni­su ovog pu­ta spre­či­li dvo­ji­cu vr­snih fi­de­ra­ša da vre­me pro­ve­de­no na vo­di od­lič­no is­ko­ri­ste i na­pe­ca­ju se ri­be zbog ko­je su i do­šli na ovaj po­pu­lar­ni te­ren, na kom je tih da­na ma­lo ko na­ro­či­to do­bro pro­šao

Bu­du­ći da zbog ve­li­ke nad­mor­ske vi­si­ne (od pre­ko 1.200 m) na ko­joj se Vla­sin­sko je­ze­ro na­la­zi, se­zo­na na nje­mu ma­lo ka­sni u od­no­su na sve osta­le aku­mu­la­ci­je u Sr­bi­ji, po­čet­kom ka­len­dar­skog le­ta bi po te­o­ri­ji za lov ve­li­kih štu­ka već tre­ba­lo da je ka­sno a da som tek pri­vo­di mrest kra­ju i te­ško se lo­vi. U prak­si je ovog pu­ta, me­đu­tim, kad je reč o obe vr­ste, bi­lo pot­pu­no dru­ga­či­je 

U si­tu­a­ci­ji u ko­joj i na naj­ve­ćim rav­ni­čar­skim re­ka­ma ve­ći­na vr­sta lo­še ra­di, is­pr­va je de­lo­va­la iz­ne­na­đu­ju­će in­for­ma­ci­ja da se na plit­koj re­ci spo­rog to­ka, ka­kva je Be­gej, ci­pri­ni­di od­lič­no lo­ve na fi­der. Is­po­sta­vi­lo se, me­đu­tim, da je to pot­pu­no tač­no i naš sa­rad­nik je uži­vao u di­na­mič­nom pe­ca­nju, upr­kos to­me što mu uslo­vi, ukup­no uzev, uop­šte ni­su išli na ru­ku

Pa­kle­ne vru­ći­ne, ni­zak vo­do­staj i još ne­ko­li­ko ne­po­volj­nih fak­to­ra uči­ni­li su šan­se za ulov iole ve­će ri­be go­to­vo sim­bo­lič­nim, pa su dvo­ji­ca ko­le­ga od­lu­či­la da pro­ba­ju da ura­de ne­što ne­sva­ki­da­šnje – da na ve­štač­ke mam­ce uhva­te bar po­ne­ki ko­mad od svih šest vr­sta ri­ba ko­je se mo­gu ci­lja­no lo­vi­ti oko ušća Dri­ne