Plotica se poodavno sasvim odomaćila i u donjem toku Save, u kom je do pre dvadesetak godina bila vrlo redak ulov, a sada se dešava da bude i češća od ostale bele ribe na udicama plovkaroša i fideraša. A da sve u vezi te atraktivne vrste bude još bolje, uz pravilan pristup, opisan u prilogu koji sledi, evidentno je i kod Beograda moguće loviti komade kakvi su se do skora mogli očekivati samo na Drini i Limu!
Iako su zbog male transportne dužine višedelni varaličarci veoma praktični, znatno se manje prodaju od dvodelnih, jer većina ribolovaca smatra da brojni spojevi kvare akciju štapa i čine ga slabijim i manje upotrebljivim. Isprobali smo zato jedan takav model pristupačne cene, namenjen za lako blinkerisanje i prijatno se iznenadili onim što pruža za manje od 5.000 dinara.
Mnoge šarandžije su u poslednjih desetak godina iz raznih razloga pronašle sebe u fideru i potpuno se okrenule toj tehnici. Međutim, sada stvari idu i u drugom pravcu, pa sve više ljubitelja modernog ribolova sa hranilicom i štapovima osetljivih punih vrhova nastoji da ciljano lovi baš »kralja ciprinida«. Evo zanimljive priče jednog od njih.
Često iskusni štukaroši nakon nerealizovanog napada na varalicu ili kedera kažu sebi i drugima: »Baci ponovo na isto mesto, ako se nije ubola na udicu, lako može da udari ponovo! Ako se ubola, promeni mesto, ta neko vreme neće jesti.« Ali i to nepisano ribolovačko pravilo, kao i mnoga druga, često uopšte ne važi, jer gladna i agresivna štuka ne zna za oprez.
U lovu šarana na otvorenim vodama, slažu se mnogi iskusni pecaroši, ne važe ista pravila kao na komercijalnim revirima. Ulovi tu ne stižu na brzinu i ne donosi ih nužno skupa primama - osnovno je kontinuirano hraniti dobro odabrano mesto i što češće pecati na njemu. Takav pristup doneo je rekord Tise i ulov života, koji je vratio u vodu.
