Ribolov arhiva

Mno­ge ša­ran­dži­je su u po­sled­njih de­se­tak go­di­na iz ra­znih raz­lo­ga pro­na­šle se­be u fi­de­ru i pot­pu­no se okre­nu­le toj teh­ni­ci. Me­đu­tim, sa­da stva­ri idu i u dru­gom prav­cu, pa sve vi­še lju­bi­te­lja mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va na­sto­ji da ci­lja­no lo­vi baš »kra­lja ci­pri­ni­da«. Evo za­ni­mlji­ve pri­če jed­nog od njih.

Če­sto is­ku­sni štu­ka­ro­ši na­kon ne­re­a­li­zo­va­nog na­pa­da na va­ra­li­cu ili ke­de­ra ka­žu se­bi i dru­gi­ma: »Ba­ci po­no­vo na isto me­sto, ako se ni­je ubo­la na udi­cu, la­ko mo­že da uda­ri po­no­vo! Ako se ubo­la, pro­me­ni me­sto, ta ne­ko vre­me ne­će je­sti.« Ali i to ne­pi­sa­no ri­bo­lo­vač­ko pra­vi­lo, kao i mno­ga dru­ga, če­sto uop­šte ne va­ži, jer glad­na i agre­siv­na štu­ka ne zna za oprez.

U lo­vu ša­ra­na na otvo­re­nim vo­da­ma, sla­žu se mno­gi is­ku­sni pe­ca­ro­ši, ne va­že ista pra­vi­la kao na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma. Ulo­vi tu ne sti­žu na br­zi­nu i ne do­no­si ih nu­žno sku­pa pri­ma­ma - osnov­no je kon­ti­nu­i­ra­no hra­ni­ti do­bro oda­bra­no me­sto i što če­šće pe­ca­ti na nje­mu. Ta­kav pri­stup do­neo je re­kord Ti­se i ulov ži­vo­ta, ko­ji je vra­tio u vo­du.

Šta tre­ba da se de­si da bi dvo­ji­ca za­gri­že­nih va­ra­li­ča­ra naj­ve­ći deo vre­me­na to­kom bo­rav­ka na mo­ru pro­ve­la sa bo­lo­nje­zi­ma u ru­ka­ma? Pa, naj­kra­će re­če­no, po­treb­no je da na plo­vak i pri­rod­ne ma­mac poč­nu od­lič­no da ra­de raz­ne ve­o­ma bor­be­ne ri­be, od ko­jih su naj­o­zbilj­ni­ji pro­tiv­nik ovog pu­ta bi­li le­pi ci­po­li

Ban­da­ri se svrstavaju u naj­ve­će lu­ta­li­ce me­đu slat­ko­vod­nim ri­ba­ma. Ni­je ret­kost da se se­le­ s me­sta na me­sto i vi­še pu­ta u to­ku sa­mo jed­nog da­na. Za­to ih ni­je uvek la­ko uspe­šno lo­vi­ti ni ta­mo gde ih ima mno­go. Ali ka­da se na­le­ti na ja­to ras­po­lo­že­no za je­lo, uz do­bro oda­bra­ne va­ra­li­ce i la­gan pri­bor ve­li­ko uži­va­nje je za­ga­ran­to­va­no