Pe­ca­nje u dru­štvu ni­je sa­mo za­bav­ni­je od »so­li­ra­nja« već je po pra­vi­lu i efi­ka­sni­je i za ri­bo­lov­ca ko­ri­sni­je, jer dru­ga­či­ji pri­stu­pi, tj. upo­tre­ba raz­li­či­tih pri­hra­na, ma­ma­ca i pre­zen­ta­ci­ja omo­gu­ća­va­ju da se za kra­će vre­me utvr­di šta je u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji efi­ka­sni­je i da se iz­vu­ku vred­ne po­u­ke za na­red­ne iz­la­ske na isti te­ren. Vi­de­lo se to od­lič­no i ovom pri­li­kom

Na­kon go­di­nu da­na do­go­va­ra­nja s dru­ga­rom Mla­de­nom o za­jed­nič­kom iz­la­sku na vo­du, ko­nač­no su se koc­ki­ce po­klo­pi­le. Po­go­dan ras­po­red po­slov­nih i po­ro­dič­nih oba­ve­za do­zvo­lio je da za vi­kend po­čet­kom apri­la bu­dem nje­gov gost u bač­kom se­lu Srp­ski Mi­le­tić i da pe­ca­mo za­jed­no na pre­le­pom te­re­nu na DTD ka­na­lu, ko­ji pro­ti­če kroz to me­sto.

STI­GAO SAM U SU­BO­TU, A NA­KON krat­kog pre­da­ha smo oti­šli do ka­na­la, da iz­vi­di­mo si­tu­a­ci­ju i po­se­ti­mo nje­go­vog bra­ta Mar­ka, ko­ji je istog da­na sti­gao u Mi­le­tić i svoj kam­per par­ki­rao kraj sa­me vo­de, na­rav­no na de­lu na kom će­mo sva tro­ji­ca na­red­nog da­na pe­ca­ti.

Mla­den je pre mog do­la­ska imao ne­što ba­bu­ški i po­ko­jeg sit­nog ša­ra­na, dok je Mar­ko po pod­ne, ka­da smo nas dvo­ji­ca do­šli »u iz­vid­ni­cu«, imao ri­bu za ri­bom, ali ne od vr­sta ko­je smo že­le­li da lo­vi­mo na­red­nog da­na, jer se to­kom tih sat-dva, ko­li­ko smo pro­ve­li na oba­li ka­na­la, na nje­go­ve mam­ce is­klju­či­vo ja­vljao kru­pan cver­glan (ma­njov), dok od ba­bu­ške, ša­ra­na ili bi­lo ko­je be­le ri­be ni­je bi­lo ni tra­ga. U sva­kom slu­ča­ju, to je me­ni i Mla­de­nu uka­za­lo da će osim pri­vla­če­nja že­lje­nih vr­sta fak­tor uspe­ha bi­ti i iz­be­ga­va­nje cver­gla­na, tj. osmi­šlja­va­nje pri­stu­pa ko­ji nje­mu ne­će bi­ti za­ni­mljiv, pa smo uz me­ze na­pra­vi­li dve raz­li­či­te tak­ti­ke za su­tra­šnje pe­ca­nje i do­go­vo­ri­li se da ne ra­ni­mo pre­vi­še, već da usta­ne­mo u 6 i da ne­što pre 7 č bu­de­mo na vo­di, gde će nas Mar­ko do­če­ka­ti s ka­fom i ča­jem sku­va­nim u svo­joj »po­kret­noj ku­ći«.

JU­TRO JE BI­LO PRO­HLAD­NO, ali su bi­li na­ja­vlje­ni naj­vi­ša dnev­na tem­pe­ra­tu­ra od čak 22 ste­pe­na i slab ve­tar, što je na­go­ve­šta­va­lo vr­lo pri­jat­no vre­me za pe­ca­nje u to­ku da­na, ka­kvo je na kra­ju i bi­lo.

Ja sam se ovog pu­ta opre­de­lio za kraj­nje jed­no­stav­nu va­ri­jan­tu pri­ma­me, ko­ju sam na­pra­vio od me­ša­vi­ne 1 kg bra­šna­ste hra­ne Cham­pion Feed Spe­e­do i 500 g TTX-a. Kad smo usta­li, TTX sam pre­lio vo­dom i osta­vio da od­sto­ji oko po­la sa­ta ka­ko bih do­bio ma­su po struk­tu­ri naj­slič­ni­ju mle­ve­nom Pla­zma kek­su pre­li­ve­nom mle­kom. Zbog ko­le­ga ko­je ne­ma­ju is­ku­stva s ko­ri­šće­njem ove kom­po­nen­te, na­po­mi­njem da je TTX mle­ve­na, pre­so­va­njem do­bi­je­na i osu­še­na ku­ku­ru­zna po­ga­ča, te da mo­že da »po­pi­je« mno­go vo­de, pa se za­to oba­ve­zno kva­si iz vi­še pu­ta. Ja sam ga ovom pri­li­kom dru­gi put na­vla­žio pet mi­nu­ta pre me­ša­nja sa su­vom hra­nom (ka­da je već bio sa­svim upio onu pr­vu ko­li­či­nu vo­de). Ta­ko sam do­bio ka­šu či­jim sam me­ša­njem s pot­pu­no su­vom bra­šna­stom hra­nom, da­kle bez do­da­va­nja vo­de u sme­su ta dva sa­stoj­ka, do­bio op­ti­mal­no na­kva­še­nu pri­ma­mu.

OD PRI­BO­RA SAM OVOG PU­TA pri­pre­mio 3,2 m dug štap Pre­ston Ascen­sion, te­ži­ne  ba­ca­nja do 30 g, s ma­ši­ni­com Da­i­wa DTR 4000, na či­joj je špul­ni bi­la upre­de­na stru­na preč­ni­ka 0,10 mm, ko­ju sam s naj­lon­skim pred­ve­zom spo­jio pre­ko ko­ma­da fi­der gu­me, či­ja je ulo­ga da amor­ti­zu­je udar­ce ri­be to­kom za­ma­ra­nja, či­me se sma­nju­je mo­guć­nost spa­da­nja ri­be (pre sve­ga be­le) zbog ce­pa­nja nje­nih me­ka­nih usta to­kom va­đe­nja na si­ste­mu ko­ji se naj­ve­ćim de­lom sko­ro uop­šte ne te­gli.

Pre po­čet­ka pe­ca­nja raz­me­rio sam po­mo­ću šip­ki 18 m stru­ne, što mi je na­o­ko de­lo­va­la ta­man za ri­bo­lov to­ga da­na, pa sam je na toj du­ži­ni »za­kli­po­vao« na če­kr­ku, i na kraj si­ste­ma pri­vre­me­no oka­čio olo­vo za son­di­ra­nje ka­ko bih pre­tra­žio te­ren is­pred se­be i na­šao tač­ku u ko­ju ću za­ba­ci­va­ti. To »či­ta­nje« je po­ka­za­lo da je dno na 18 m is­pred me­ne či­sto i tvr­do, s du­bi­nom od oko 2,5 m, a po­vla­če­nje olo­va po dnu po­ka­za­lo je da se du­bi­na od­mah sma­nju­je na oko 2 m i da je na ne­kih 17 m po­jas tra­ve. To je de­lo­va­lo od­lič­no, jer sam bio ube­đen da se ri­ba ko­ju tra­ži­mo kri­je u tra­vi, zbog če­ga je ova po­zi­ci­ja me­tar iza nje bi­la sko­ro ide­al­na, osim što je bi­lo iz­ve­sno da će krup­ni­ja ri­ba, ako se ja­vi, vr­lo ve­ro­vat­no uspe­va­ti da se po­vre­me­no do­ko­pa gu­sti­ša i ta­ko ote­ža va­đe­nje.

NA­KON PRO­SE­JA­VA­NJA HRA­NE, NE­PO­SRED­NO pre pe­ca­nja, na­pu­nio sam ka­ve­znu hra­ni­li­cu s če­ti­ri po­lja i ote­ža­njem od 25 g, u ko­ju sam, uz pri­ma­mu, do kra­ja pe­ca­nja uba­ci­vao sa­mo po zr­no-dva še­ćer­ca i par mr­tvih me­snih cr­vi­ća (uda­vlje­nih u vo­di). Od ma­ma­ca za udi­cu sam spre­mio i ži­ve me­sne cr­ve (be­le i ša­re­ne) i cr­ve­ne gli­ste, a pe­ca­nje sam za­po­čeo s dva mr­tva cr­va na udi­ci Ta­ka­ra AT200 Nic, u ve­li­či­ni 20, na pred­ve­zu od naj­lo­na Stroft, preč­ni­ka 0,12 mm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 635-)