U ovom de­lu se­zo­ne, ve­ći­na štu­ka­ro­ša ori­jen­ti­še se na ba­re i ka­na­le, dok za­po­sta­vlja­ju re­ke, iako po­sto­ji re­al­na mo­guć­nost da se i na nji­ma ova gra­blji­vi­ca le­po lo­vi ako su hi­dro­lo­ški i vre­men­ski uslo­vi po­volj­ni, a ri­bo­lo­vac spre­man da ig­no­ri­še jur­nja­vu za pre­da­to­ri­ma či­je je pri­su­stvo na iz­gled­nim po­zi­ci­ja­ma uoč­lji­vi­je

Pr­ve ne­de­lje pro­le­ća je­dan su od naj­i­zgled­ni­jih de­lo­va se­zo­ne za lov krup­ne ba­bu­ške. Ali to uop­šte ne zna­či da je ta­kve ri­be la­ko ci­lja­no lo­vi­ti. Po­treb­no je če­sto do­sta tru­da da bi­smo ih pro­na­šli, is­ku­stva i zna­nja – ka­ko bi­smo oda­bra­li naj­bo­lji pri­bor i op­ti­mal­nu pre­zen­ta­ci­ju, a on­da i ma­lo sre­će da se na pra­vom me­stu na­đe­mo u pra­vo vre­me

Ve­o­ma če­sto sklo­ni smo da tra­ži­mo ri­bu ono­li­ko da­le­ko ko­li­ko mo­že­mo da za­ba­ci­mo, ne­ka­ko ve­ru­ju­ći da ona na­sto­ji da se što vi­še od­mak­ne od sva­ke po­zi­ci­je sa ko­je po­ku­ša­va­mo da je ulo­vi­mo. A to je ve­o­ma ret­ko slu­čaj. Če­šće se de­ša­va su­prot­no – da nam ona bu­de prak­tič­no pod no­ga­ma, kao što je u ovom pe­ri­o­du slu­čaj sa ba­bu­škom iz sta­ja­ći­ca

No­vi tren­do­vi u ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma ni­su mi­mo­i­šli ni na­še lju­bi­te­lje lo­va pa­strm­ke. I da­lje se, ukup­no uzev, po­to­ča­ra na na­šim pla­nin­skim te­ku­ći­ca­ma naj­vi­še lo­vi na lep­ti­ra­ste va­ra­li­ce i na ma­le vo­ble­re, ali sve vi­še mla­dih blin­ke­ra­ša svo­jim le­pim ulo­vi­ma sta­ri­jim ko­le­ga­ma po­ka­zu­je ko­li­ko efi­ka­sne mo­gu bi­ti si­li­kon­ske imi­ta­ci­je ra­znih or­ga­ni­za­ma ko­ji­ma se ri­ba hra­ni

Iz ra­znih raz­lo­ga, ša­ra­na ima sve ma­nje u ve­ći­ni na­ših otvo­re­nih vo­da. Za­to ga ni­je la­ko lo­vi­ti ni u naj­pro­duk­tiv­ni­jem de­lu se­zo­ne, od ju­na do no­vem­bra, a po­go­to­vo ne kra­jem zi­me i po­čet­kom pro­le­ća, dok je vo­da hlad­na, a ta ri­ba još uvek tro­ma i ne pre­vi­še za­in­te­re­so­va­na za je­lo. Ipak, for­mu­la uspe­ha po­sto­ji, a su­prot­no uve­re­nji­ma ključ­ ni­je ni ve­li­ka ko­li­či­na vre­me­na ulo­že­nog u če­ka­nje na uda­rac, ni­ti ve­li­ka ko­li­či­na ba­če­ne pri­ma­me

Ba­bu­ška se na Ta­mi­šu, kao i na mno­gim dru­gim na­šim vo­da­ma odav­no ne lo­vi ona­ko obil­no kao do pre de­se­tak go­di­na. Ali po­vre­me­no ume le­po da pro­ra­di, na­ro­či­to oni­ma sprem­nim da ulo­že ma­lo tru­da u tra­že­nje do­brog me­sta, naj­bo­lje pre­zen­ta­ci­je i pra­vog mam­ca

Lov sko­ba­lja, šlji­va­ra i plo­ti­ce na te­ku­ći­ca­ma mren­skog ti­pa zi­mi je vr­lo pro­duk­ti­van uko­li­ko ri­bo­lo­vac zna me­sta na ko­ji­ma se ve­li­ka ja­ta gru­pi­šu. Ali pri kra­ju ovog de­la se­zo­ne stva­ri se kom­pli­ku­ju, jer ri­ba po­či­nje da na­pu­šta me­sta na ko­ji­ma je bo­ra­vi­la to­kom ne­ko­li­ko pret­hod­nih me­se­ci, pa se mo­ra­mo po­tru­di­ti da pro­na­đe­mo i nju, i do­bit­nu pre­zen­ta­ci­ju i pri­ma­mu

U ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma pe­ri­o­dič­no se sme­nju­ju ra­zni tren­do­vi, a ta po­ja­va pri­met­na je i na pla­nu du­ži­ne blin­ke­ra­ških šta­po­va. Vi­še de­ce­ni­ja su evrop­ski ri­bo­lov­ci­ za ri­bo­lov sa oba­le da­le­ko najviše ­ko­ristili mo­de­le od 2,7 m i du­že, ali u po­sled­nje vre­me znat­no su po­pu­lar­ni­ji kra­ći va­ra­li­čar­ci. Pri tom se ma­lo ko tru­di da ra­ci­o­nal­no sa­gle­da oso­bi­ne i upo­te­blji­vost ovog de­la pri­bo­ra za­vi­sno od du­ži­ne, i da na osno­vu to­ga iz­vr­ši oda­bir naj­pri­me­re­ni­ji svo­jim po­tre­ba­ma

Od po­čet­ka ove go­di­ne, be­la ri­ba je du­že vre­me bi­la neo­če­ki­va­no sla­bo ak­tiv­na u do­njem to­ku Sa­ve. Čak su i naj­ve­šti­ji i naj­u­por­ni­ji to­kom ja­nu­a­ra i sko­ro ce­log fe­bru­a­ra mu­ku mu­či­li da do­đu do iole pri­stoj­ni­jeg ulo­va. Si­tu­a­ci­ja se pro­me­ni­la tek u dru­goj po­lo­vi­ni fe­bru­a­ra, što je bio sig­nal i fi­de­ra­ši­ma i plov­ka­ro­ši­ma da ma­sov­no po­hr­le na vo­du

U ri­bo­lo­vu mir­nih vr­sta, hleb je je­dan od najčešće ­ko­ri­šće­nih ma­ma­ca, ali se u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma upotrebljava i za pri­ma­mlji­va­nje, kao je­di­ni sa­sto­jak ili kao deo raz­li­či­tih me­ša­vi­na. Uko­li­ko se njime pra­vil­no služimo, iako je jef­tin i ma­nje ka­lo­rij­ske vred­no­sti od ve­ći­ne dru­gih kom­po­nen­ti, mo­že mno­go do­pri­ne­ti na­šoj uspe­šno­sti