Sva­kom iole is­ku­sni­jem ri­bo­lov­cu do­go­di­lo se bar ne­ka­da da ima uti­sak da su svi uslo­vi ide­al­ni, a da ri­ba ra­di znat­no sla­bi­je ne­go što bi se na osno­vu to­ga mo­glo oče­ki­va­ti. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji se ne­ki raz­o­ča­ra­ju i ne tru­de se pre­vi­še, a dru­gi baš ta­da da­ju sve od se­be ne bi li pro­na­šli na­čin da le­po pe­ca­ju, te ne­ret­ko pro­na­đu for­mu­lu uspe­ha

Me­tod fi­der teh­ni­ku ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­ve­zu­je is­klju­či­vo sa pe­ca­njem ša­ra­na i ba­bu­ške na sta­ja­ći­ca­ma ko­mer­ci­jal­nog ti­pa. Ali, taj na­čin pe­ca­nja, uz ma­le mo­di­fi­ka­ci­je, ve­o­ma je pri­men­ljiv i na te­ku­ćim vo­da­ma, na ko­ji­ma u ne­kim uslo­vi­ma mo­že i do­ne­ti znat­no bo­lje re­zul­ta­te ne­go stan­dard­ni fi­der pri­stup

U po­sled­njih de­se­tak go­di­na su gla­vi­nja­re ma­lo po ma­lo po­sta­le naj­ko­ri­šće­ni­je va­ra­li­ce za so­ma na na­šim re­ka­ma. Ali, još ima do­sta onih ko­ji »br­ku« ra­do i uspe­šno lo­ve i dru­gim ve­štač­kim mam­ci­ma, od ko­jih vo­ble­ri sva­ka­ko spa­da­ju u naj­u­po­tre­blji­vi­je i naj­e­fi­ka­sni­je, što po­tvr­đu­je i ova pri­ča vr­snog ni­škog blin­ke­ra­ša

Ma­njak slo­bod­nog vre­me­na, neo­p­hod­nog za sva­ki iole ozbilj­ni­ji ri­bo­lov, ali i sve si­ro­ma­šni­ji ri­blji fond na mno­gim na­šim vo­da­ma, glav­ni su raz­lo­zi što se sve vi­še va­ra­li­ča­ra, od po­čet­ni­ka do onih naj­i­sku­sni­jih, opre­de­lju­je za ul­tra­la­ko i la­ko va­ra­li­ča­re­nje. Oni­ma ko­ji pla­ni­ra­ju da poč­nu da lo­ve na taj na­čin ili se nji­me odsko­ra ba­ve pre­do­ča­va­mo šta to uvek tre­ba ima­ti u vi­du ne bi li ri­bo­lov bio za­ni­mlji­vi­ji i efi­ka­sni­ji 

Svi­ma nam je po­zna­to da u ri­bo­lo­vu eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i od­stu­pa­nje od vla­sti­tih na­vi­ka i ša­blo­na če­sto do­no­si uspeh, ali je ma­lo onih ko­ji su sprem­ni da pro­me­ne pri­stup ko­ji do­no­si so­lid­ne re­zul­ta­te. Evo još jed­nog pri­me­ra ko­ji po­ka­zu­je da i te ­ka­ko vre­di da­ti šan­su no­vo­ta­ri­ja­ma, na­ro­či­to ako se to ra­di sa raz­lo­gom i uz do­bro pla­ni­ra­nje

Lov smu­đa vo­ble­ri­ma, po mra­ku, za mno­ge lju­bi­te­lje te ri­be naj­a­trak­tiv­ni­ji je vid va­ra­li­ča­re­nja. On je po­go­to­vo za­ni­mljiv u ovom pe­ri­o­du, ka­da je pre­ko da­na bo­ra­vak na vo­di ne­pri­ja­tan zbog ve­li­kih vru­ći­na, a naj­če­šće i sa­svim ne­pro­duk­ti­van jer »sta­kle­no­o­ki« u po­tra­gu za hra­nom na pli­ćim me­sti­ma i u po­vr­šin­skom slo­ju vo­de kre­će tek ka­da sun­ce ne­sta­ne sa ho­ri­zon­ta

Ka­da se ri­bo­lo­vac na­vik­nut na to da mo­ra da se po­mu­či za sva­ku iole ve­ću ri­bu na­đe na vo­di u ko­joj ta­kvih je­din­ki ima pre­vi­še, ne­ka­da mo­ra da pre­đe na gru­blji pri­bor i ve­će mam­ce, ali se mo­že de­si­ti da čak ni to ne po­mog­ne, te da mo­ra da poč­ne da ma­šta o ne­če­mu što ni­ka­da ra­ni­je ni­je ni po­smi­slio da će po­že­le­ti

Ka­ko su ov­da­šnjim va­ra­li­ča­ri­ma pre če­tr­de­se­tak go­di­na de­lo­va­le va­ra­li­ce od me­ke gu­me u ob­li­ku zna­ka pi­ta­nja i udi­ce sa is­kri­vlje­nim vr­hom vra­ta, na kom je bi­la na­li­ve­na olov­na ku­gla, te ka­ko su ot­kri­li če­mu to mo­že po­slu­ži­ti

Ba­bu­ška ni­je broj­ča­no do­mi­nant­na vr­sta ci­pri­ni­da u Za­pad­noj Mo­ra­vi, ali ju je na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma mo­gu­će le­po pe­ca­ti čak i u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne. To, me­đu­tim, ne zna­či da je ta­kav ri­bo­lov lak. Na­pro­tiv, po­ne­kad mo­že tra­ži­ti do­sta tur­da i če­sto me­nja­nje pri­stu­pa u to­ku sa­mo jed­nog iz­la­ska na vo­du.

Vi­sok vo­do­staj Du­na­va u gor­njem i sred­njem to­ku kroz na­šu ze­mlju, ko­ji se za­dr­žao to­kom sko­ro ce­le dru­ge po­lo­vi­ne ju­na i u pr­vih de­se­tak da­na ju­la, do­neo je, kao i obič­no, do­bre uslo­ve za lov gra­blji­vi­ca ve­štač­kim mam­ci­ma na de­lu od Go­lup­ca niz­vod­no. Be­o­grad­ske bu­cov­dži­je ta­kvu pri­li­ku ni ovog pu­ta ni­su pro­pu­sti­le