Ocena korisnika:  5 / 5

Do­la­zak du­go iš­če­ki­va­nog to­pli­jeg vre­me­na i sta­bi­li­za­ci­je vo­do­sta­ja do­neo je bo­lje uslo­ve za lov mno­gih ri­ba, ali ne i ban­da­ra. Na­i­me, ovaj ma­li pre­da­tor to­kom zi­me bo­ra­vi na ka­rak­te­ri­stič­nim lo­ka­ci­ja­ma sa ve­ćom du­bi­nom, uglav­nom pri sa­mom dnu, oda­kle se sa­mo po­vre­me­no po­di­že do sred­njih slo­je­va, ka­ko bi ne­što po­jeo.

Ocena korisnika:  5 / 5

Još nije počelo svitati kada sam, spuštajući se niz padine Manjače, iz pravca Sitnice, stigao na raskrsnicu magistralnog puta Ključ – Mrkonjić Grad, u mjestu Čađavica. Desno su Sanica, Ribnik i Sana, a lijevo Pliva i Janj.

Ocena korisnika:  5 / 5

Na pe­tom ki­lo­me­tru pu­ta od Ni­ša pre­ma Ni­škoj Ba­nji na­la­zi se pri­grad­sko na­se­lje Ni­ko­la Te­sla, mno­go po­zna­ti­je kao na­se­lje Broj 6, a uz nje­go­vu le­vu stra­nu pro­sti­re se ne­ka­da­šnje ko­ri­to Ni­ša­ve.

Ocena korisnika:  4 / 5

Prem­da u svo­joj po­stoj­bi­ni do­sti­že te­ži­nu od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma (va­že­ći IG­FA re­kor­der imao je 3,85 kg), cver­glan ili ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če (Ic­ta­lu­rus ne­bu­lo­sus), po­zna­to i kao »re­gan«, »klin­ton«, »ma­njov« itd, u na­šim vo­da­ma ret­ko pre­ma­ši 150-200 g.

Maslinasta boja je jedna od najviše korišćenih u izradi veštačkih mušica, što je lako shvatljivo kada se ima u vidu da je mnogo insekata priroda baš tako obojila. To važi i za jednodnevke, koje čine bitan deo ishrane riba u salmonidnim vodotocima, a posebno u bosanskih kraškim rekama.

Ume­sto 1. mar­ta, kao što već du­go ra­dim, ove go­di­ne sam se­zo­nu va­ra­li­ča­re­nja pa­strm­ke na sal­mo­nid­nim re­ka­ma ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je otvo­rio tek kra­jem apri­la. A taj pr­vi, de­li­mič­no is­pla­ni­ra­ni iz­la­zak, bio je pri­lič­no neo­bi­čan i za­ni­mljiv.

Imam 24 go­di­ne, a pe­ca­njem se ba­vim mal­te­ne od ka­da sam pro­ho­dao. To i ni­je čud­no, ka­da se ima u vi­du da sam od­ra­stao na spla­vu, na re­ci Sa­vi, gde sam i za­vo­leo pri­ro­du i ri­bo­lov. Da­nas mi je ceo ži­vot ve­zan za vo­du, bu­du­ći da se pro­fe­si­o­nal­no ba­vim va­ter­po­lom – igram za Bar­se­lo­ne­tu, a na­stu­pio sam ne­ko­li­ko pu­ta i za na­šu re­pre­zen­ta­ci­ju.

De­ve­ri­ku mo­že­mo uspje­šno hva­ta­ti ra­znim teh­ni­ka­ma, ali zbog nje­nih ži­vot­nih na­vi­ka i na­či­na na ko­ji uzi­ma hra­nu ri­bo­lov fi­der šta­po­vi­ma i hra­ni­li­ca­ma kao da je iz­mi­šljen baš za nju. De­ve­ri­ka, po­go­to­vo krup­na, ma­mac uglav­nom uzi­ma sa dna, a pri tom je iz­u­zet­no va­žno da je on ne­po­kre­tan.

U da­ni­ma oko pr­vog ma­ja, vo­do­staj Dri­ne je bio ogro­man, a pro­tok kroz ka­pi­je hi­dro­e­lek­tra­ne Ba­ji­na Ba­šta iz­no­sio je pre­ko 1.000 ku­bi­ka u se­kun­di, ta­ko da od mog pla­na da pra­zni­ke pro­ve­dem lo­ve­ći pa­strm­ku niz­vod­no od Pe­ruć­ca ni­je bi­lo ni­šta.

Tog maj­skog po­po­dne­va sam sa sva­ko­dnev­nim oba­ve­za­ma za­vr­šio ne­što ra­ni­je ne­go ina­če, pa sam se upu­tio ka mom omi­lje­nom ka­na­lu Ga­lo­vi­ca. Pri pr­vom po­gle­du na vo­du pro­že­lo me je do­bro po­zna­to uz­bu­đe­nje, ko­je sva­ki istin­ski lju­bi­telj pri­ro­de i sport­ski ri­bo­lo­vac uvek ose­ti pri su­sre­tu sa vo­dom pu­nom iza­zo­va i iz­ne­na­đe­nja.