Zimska taktika krajem jeseni

Is­ku­sni ri­bo­lov­ci zna­ju da na­gle pro­me­ne vre­me­na u pe­ri­o­di­ma sme­ne go­di­šnjih do­ba če­sto ima­ju ne­ga­ti­van efe­kat na ri­blji ape­tit. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma ni­je la­ko ostva­ri­ti iole bo­lji ulov, ali je to ipak mo­gu­će, uz ma­lo vi­še tru­da, str­plje­nja, pra­vil­no oda­bra­ni pri­stup i smi­re­nost ka­da se ve­ća ri­ba na­đe na udi­ci

Oset­no za­hla­đe­nje, pra­će­no po­vre­me­nom le­de­nom ki­šom, do kog je do­šlo po­čet­kom dru­ge de­ka­de no­vem­bra, a ko­je je do­ne­lo ju­tar­nje ma­gle i pr­ve mra­ze­ve, de­lo­va­lo je kao ide­al­no vre­me za lov smu­đa. A da je on i pro­ra­dio na Du­na­vu, bi­lo mi je ja­sno to­kom krat­ke »iz­vid­ni­ce« u Ko­vin­skoj ma­ri­ni, gde je vi­še ko­le­ga pe­ca­lo ke­de­re za gra­blji­vi­cu. No me­ne je pre­vas­hod­no za­ni­ma­lo da li su tu po­če­li da se ja­vlja­ju krup­ni­ja be­la ri­ba, ba­bu­ška i ša­ran, ko­ji ka­da vo­da kre­ne da se hla­di iz Du­na­va ula­ze u Ko­vin­ski du­na­vac (na či­jem je kra­ju ma­ri­na). Par plov­ka­ro­ša ko­ji su po­ku­ša­va­li da uhva­te ne­ku od tih vr­sta re­klo mi je da im se ja­vlja­la be­la, a uz nju i po­ko­ja ba­bu­ška. To mi je bi­lo sa­svim do­volj­no jer sam bio sko­ro si­gu­ran da će se ako već ima ba­bu­ške tu na­ći i po­ne­ko ša­ran­če.

STO­GA SAM NA­RED­NOG DA­NA od­mah po­sle svi­ta­nja, već u 6,20 č, po hlad­nom i ma­glo­vi­tom vre­me­nu, do­šao na isto me­sto. Po­neo sam naj­ja­če fi­der šta­po­ve ko­je imam – For­max Ele­gan­ce Fe­e­der Pro V2, du­ži­ne 3,9 m i te­ži­ne ba­ca­nja 180 g, i For­max Ri­ver Craft od 3,6 m, t.b. 140 g. Na pr­vom je bi­la ma­ši­ni­ca For­max Fe­e­der Pro V2 5000, a na dru­gom For­max Fe­e­der Pro V1 4500, obe sa na­mo­ta­nim naj­lo­nom For­max  Ele­gan­ce Fe­e­der Pro, de­blji­ne 0,22 mm. Na du­ži štap sam na­mon­ti­rao si­stem sa ka­ve­znom hra­ni­li­com od 100 g, a na kra­ći hra­ni­li­cu me­tod ti­pa, te­šku 80 g.

Po­što sam pla­ni­rao da ju­rim krup­ni­ju ri­bu, spre­mio sam Bor­za Fis­hing Fe­e­der pri­hra­nu svo­je pro­iz­vod­nje, sa aro­mom be­log lu­ka, ko­ja je do­sta krup­ne gra­nu­la­ci­je i uz ko­ju ću u ka­ve­znu hra­ni­li­cu u slo­je­vi­ma do­da­va­ti pe­če­nu pa na­kon to­ga sku­va­nu ko­no­plju, ku­va­no ži­to i ku­va­ni ku­ku­ruz am­ba­rac, a sve to, sa­mo do­bro po­me­ša­no i ja­če steg­nu­to, le­pio sam na hra­ni­li­cu me­tod ti­pa (sa »re­bri­ma« i rav­nim dnom), s tim što sam tu hra­nu i do­dat­no aro­ma­ti­zo­vao SLĐ »ka­palj­kom« (»pre­li­va­čem« za hra­ne me­tod-fi­der ti­pa) sa me­ša­nom aro­mom školj­ke i šlji­ve.

SME­STIO SAM SE TIK IS­POD še­ta­li­šta, na de­lu sa ka­me­ni­tom oba­lom, oda­kle sam mo­gao da za­ba­cu­jem pod pon­ton za ve­zi­va­nje plo­vi­la, od kog me je de­li­lo še­zde­se­tak me­ta­ra, a on­da sam na do­hvat ru­ke po­sta­vio i mam­ce na ko­je sam pla­ni­rao da pe­cam – me­sne cr­vi­će, dve vr­ste gli­sta (cr­ve­ne i de­be­le be­le), te raz­ne pop-apo­ve i to­nu­će boj­li­je. Plan mi je bio da na jed­nom šta­pu kom­bi­nu­jem me­sne mam­ce, a da na dru­gom na udi­cu ka­čim na­iz­me­nič­no pop-apo­ve i to­nu­će boj­li­je, dok even­tu­al­no ne na­đem šta ri­ba naj­bo­lje uzi­ma.

O tzv. po­čet­nom hra­nje­nju po­mo­ću spe­ci­jal­ne ka­ve­zne hra­ni­li­ce ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta ni­sam raz­mi­šljao, jer sam pro­ce­nio da to ne bi bi­lo ra­ci­o­nal­no s ob­zi­rom na sma­nje­ni ape­tit ri­be u hlad­noj vo­di, ko­ja uz to sto­ji, pa ne­ma opa­sno­sti da će stru­ja deo hra­ne od­ne­ti, već će se sve što ri­ba ne po­je­de sva­ka­ko go­mi­la­ti na pro­sto­ru na ko­ji za­ba­cu­jem, a ne bi va­lja­lo da to­ga bu­de pre­vi­še.

NA UDI­CU NA DU­ŽEM ŠTA­PU, ko­ja je bi­la ve­li­či­ne 14, i na 30 cm du­gom pred­ve­zu od naj­lo­na de­blji­ne 0,18 mm, oka­čio sam cr­ve­nu gli­stu i »za­tvo­rio« je me­snim cr­vi­ćem. Na me­tod si­ste­mu sam imao ja­ku udi­cu krat­kog vra­ta i ve­li­či­ne 12 (sa tr­nom za mon­ti­ra­nje mam­ca), ko­ja je bi­la na sa­mo 8 cm du­gom pred­ve­zu od ple­te­ni­ce, a tu sam kre­nuo sa Pro­mix Mar­ci­pan Pop-upom, ve­li­či­ne 8 mm, ko­ji mi je na ova­kvom si­ste­mu već da­vao ulo­ve na raz­li­či­tim vo­da­ma. Od­me­rio sam na oba šta­pa naj­lon ta­ko da do­ba­cu­jem do sa­mog pon­to­na, a da bi si­stem uvek pa­dao u istu tač­ku, »za­kli­po­vao« sam stru­nu na obe ma­ši­ni­ce. Ka­ko mi je na­me­ra bi­la da pro­bam da iz­beg­nem sit­nu­ri­ju i da če­kam krup­ni­ju ri­bu, ni­sam za­ba­ci­vao če­sto već na sva­kih 15 mi­nu­ta i una­pred sam od­lu­čio da ne po­ku­ša­vam sa naj­sit­ni­jim mam­ci­ma.

PO­SLE 45 MI­NU­TA BEZ TR­ZA­JA na »me­tod«, me­njam na tom šta­pu ma­mac i ume­sto Mar­ci­pa­na sta­vljam upa­dlji­vo žu­to obo­je­ni Gi­ca Mix Ana­nas Fluo Smo­ke od 8 mm. Bu­du­ći da sam na kom­bi­na­ci­ju cr­vi­ća i gli­ste... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 651-)