Lerovanje i kosidba

Iz godine u godinu na većini voda u našoj zemlji postaje sve teže sa obale po izlasku uloviti makar i jednog smuđa u meri. Razloga za to je mnogo, ali jedan smo često skloni da zanemarimo – nedovoljnu spremnost da na svakom pecanju tražimo pristup koji će u konkretnoj situaciji biti najefikasniji

Sa­da ka­da smo već uve­li­ko za­ga­zi­li u je­sen, naj­bo­lje vre­me za ri­bo­lov mno­gih vr­sta, po­go­to­vo onih pre­da­tor­skih, mo­gu da kon­sta­tu­jem da je ukup­no uzev 2025. go­di­na na Du­na­vu kod Sme­de­re­va bi­la lo­ša za va­ra­li­ča­re. Zbog ve­o­ma du­gog pe­ri­o­da eks­trem­no ni­skih vo­do­sta­ja, to po­seb­no va­ži za nas ko­ji pe­ca­mo sa oba­le. Ni ok­to­bar, ko­ji bi po te­o­ri­ji tre­ba­lo da bu­de iz­da­šni­ji od ne­ko­li­ko pret­hod­nih me­se­ci, na­ro­či­to ka­da je reč o lo­vu smu­đa i štu­ke, ni­je u tom smi­slu ve­ći­ni ko­le­ga do­neo po­pra­vlja­nje pro­se­ka, ali je kod ne­kih ipak bi­lo uspe­ha.

BEZ LA­ŽNE SKROM­NO­STI MO­GU re­ći da sam pri­jat­no iz­ne­na­đen svo­jim ulo­vi­ma u po­sled­nje vre­me, jer sam uglav­nom do­bi­jao baš le­pe ri­be. A ako bi tre­ba­lo da sa­žmem »for­mu­lu uspe­ha« u jed­nu re­če­ni­cu, re­kao bih da se moj pri­stup ne za­sni­va na upor­nom po­na­vlja­nju obra­za­ca ko­ji su da­va­li ri­bu ra­ni­jih se­zo­na ne­go pre sve­ga na stal­nim iz­la­sci­ma na vo­du i pra­vlje­nju tak­ti­ke na li­cu me­sta, u skla­du sa kon­kret­nim okol­no­sti­ma. Jer u ri­bo­lo­vu, uve­ren sam u to, ni­su pre­sud­ni ni sre­ća ni kva­li­tet pri­bo­ra, već pr­ven­stve­no kon­cen­tra­ci­ja i br­zi­na ko­jom uoča­va­mo pro­me­ne na vo­di i na­la­zi­mo na­čin da im se pri­la­go­di­mo.

Za­to su ne­ki dru­ga­ri u ša­li ko­men­ta­ri­sa­li da ih ove je­se­ni pod­se­ćam na Bet­me­na, jer u ne­kom tre­nut­ku sa­mo ne­sta­nem u mra­ku i ma­lo ka­sni­je se oda­tle po­ja­vim sa ri­bom u ru­ci. Na­rav­no,  to se ni­je de­ša­va­lo za­to što sam hteo da se sa­kri­jem ka­ko ni­ko ne bi vi­deo šta ra­dim, već sto­ga što sam tra­žio bi­lo ka­kvu ak­tiv­nost be­le ri­be, gle­dao ka­ko sto­je bar­že ve­za­ne za oba­lu, gde se lo­mi vo­da oko pre­pre­ka itd. i on­da pro­ce­nji­vao gde bi tu mo­gle bi­ti i sit­nu­ri­ja i gra­blji­vi­ce ko­je se njom hra­ne. Za to vre­me, mno­gi su gu­bi­li sil­no vre­me na me­sti­ma ko­ja su pro­šle go­di­ne ili čak ra­ni­je bi­la iz­da­šna, ali zbog stal­nih pro­me­na kon­fi­gu­ra­ci­je dna to vi­še ni­su.

MO­JA TAK­TI­KA ZA OVAJ DEO se­zo­ne me­nja se za­vi­sno od tem­pe­ra­tu­re vo­de. Dok je ona ve­ća od 10° C, si­li­kon­ce, na ko­je uglav­nom lo­vim smu­đa, vo­dim do­sta agre­siv­no i br­zo, sa vi­še uza­stop­nih kra­ćih »sko­ko­va« za ko­ji­ma sle­di ili pro­me­na prav­ca ili je­dan du­ži skok, po­sle kog naj­če­šće i usle­di na­pad.

A ka­ko su pre­da­to­ri u ovom pe­ri­o­du u ak­tiv­noj po­tra­zi za hra­nom ra­di pri­pre­me za zi­mu, tra­že ve­ći plen ne­go le­ti, pa ko­ri­stim še­do­ve du­ge od 10 do 14 cm, uz to for­si­ra­ju­ći mo­de­le či­ji rep in­ten­ziv­no vi­bri­ra i dok ma­mac pro­pa­da (tj. to­ne).

SMU­ĐE­VI (A I ŠTU­KE) U OVOM de­lu go­di­ne, po mom is­ku­stvu, ne lu­ta­ju mno­go, a hra­ne se ne­što in­ten­ziv­ni­je uju­tru i pred­ve­če, ali ne­mam uti­sak da ima iz­ra­že­nih krat­kih cu­go­va u tač­no od­re­đe­no vre­me, ko­ji su ti­pič­ni za le­to. Na­rav­no, sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re ak­tiv­nost gra­blji­vi­ca će se po­me­ra­ti ka naj­to­pli­jem de­lu da­na.

No one se već sa­da ne­spor­no uve­li­ko gru­pi­šu ta­mo gde im je glav­ni iz­vor hra­ne, tj. idu za be­lom ri­bom, ko­ja se na re­ka­ma po­ste­pe­no po­me­ra ka du­bljim po­zi­ci­ja­ma sa mir­ni­jom vo­dom, po­go­to­vo oni­ma gde ima i obo­re­nih sta­ba­la, na­go­mi­la­nog gra­nja itd., jer tu su i ra­ko­vi, školj­ke i ra­zni vo­de­ni in­sek­ti, a na tim na­pla­vi­na­ma za­dr­ža­va se i ot­pad ko­ji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 650-)