Velike ali zato česte

Odav­no su pro­šla vre­me­na ka­da je ba­bu­ške u mno­gim na­šim vo­da­ma bi­lo to­li­ko da ni­je bi­lo po­treb­no ne­ko po­seb­no ume­će ni­ti ve­li­ki trud da bi se ču­var­ka do­bro na­pu­ni­la tom ri­bom. Da­nas, šta­vi­še, ne­ka­da ni­šta ne po­ma­že da se na­pe­ca­mo »ba­be« ako ona ni­je ras­po­lo­že­na za je­lo ili na­pro­sto do­đe­mo u po­gre­šno vre­me na po­gre­šno me­sto. Ali ka­da se koc­ki­ce le­po sklo­pe a ri­bo­lo­vac zna šta ra­di, mo­že se istin­ski na­u­ži­va­ti

Na sa­mom po­čet­ku av­gu­sta vo­do­staj Du­na­va i ve­ći­ne dru­gih vo­da u oko­li­ni Ko­vi­na, u kom ži­vim, bio je ni­zak, a tem­pe­ra­tu­ra vo­de vi­so­ka, ta­ko da je bi­lo lo­gič­no da ri­ba ne bu­de na­ro­či­to ak­tiv­na. Me­đu­tim, čim sam čuo da je je­dan ko­le­ga upe­cao krup­nu ba­bu­šku na Du­na­vu, na te­re­nu sa šljun­ko­vi­tim dnom, re­šio sam da već na­red­nog ju­tra odem na tu lo­ka­ci­ju i oku­šam sre­ću i ume­će.

ZNA­JU­ĆI ŠTA BI OT­PRI­LI­KE MO­GLO da me sa­če­ka, spre­mio sam dva ja­ča fi­der šta­pa i dva sla­bi­ja, hra­ni­li­ce sa ote­ža­nji­ma u ra­spo­nu od 40 do 100 g, le­plji­vu bra­šna­stu pri­ma­mu i raz­ne mam­ce – ku­ku­ruz še­će­rac, cr­ve­ne gli­ste, me­sne cr­vi­će i ma­le pop-apo­ve u ne­ko­li­ko udar­nih aro­ma, a on­da i osta­li pri­bor i pra­te­ću opre­mu.

Sa dvo­ji­com dru­ga­ra do­go­vo­rio sam se da se na­đe­mo na oba­li, i to vr­lo ra­no ka­ko ne bi­smo osta­li bez me­sta, jer smo bi­li uve­re­ni da će se br­zo pro­ču­ti da se ne­što de­ša­va na tom po­te­su ko­ji je bli­zu Ko­vi­na, a ne obi­lu­je pri­stu­pač­nim iz­gled­nim po­zi­ci­ja­ma. Ja sam do­šao ma­lo pre 4 sa­ta, ka­da na tom te­re­nu još ni­je bi­lo ni­ko­ga, i po­sle krat­kog raz­gle­da­nja po­ten­ci­jal­no iz­gled­nih mi­kro­lo­ka­ci­ja (što je zbog pro­me­na vo­do­sta­ja i ra­znih ra­do­va na oba­li oba­ve­zno, bez ob­zi­ra na to što sva­ke go­di­ne u ovom de­lu se­zo­ne tu pe­cam), opre­de­lio sam se za jed­nu ma­lo skri­ve­nu pla­ži­cu, sa pli­ća­kom u pri­o­ba­lju i do­volj­nom ši­ri­nom da sva tro­ji­ca mo­že­mo na nju da sta­ne­mo.

RE­ŠIO SAM DA NA PO­ČET­KU PRO­BAM da pe­cam na dva lak­ša šta­pa – For­max Sha­dow Fe­e­der od 3,9 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 80 g, i For­max Sha­dow Fe­e­der od 3,6 m, t.b. 70 g, na ko­ji­ma su bi­le For­ma­xo­ve ma­ši­ni­ce Ava­tar i Bla­ze, obe ve­li­či­ne 3000, sa osnov­nim naj­lo­nom preč­ni­ka 0,22 mm.

Pre ne­go što sam na­mon­ti­rao si­ste­me na ko­je ću pe­ca­ti, naj­pre sam na stru­nu na jed­nom šta­pu ve­zao sa­mo olo­vo od 40 g i nji­me »son­di­rao« dno ka­ko bih na osno­vu to­ga od­re­dio ko­li­ko da­le­ko ću pe­ca­ti, gde ću za­ba­ci­va­ti i ko­li­ko te­ške hra­ni­li­ce će mi ot­pri­li­ke bi­ti po­treb­ne. Ma­lo sam se iz­ne­na­dio ka­da sam shva­tio da je vo­da spo­ri­ja ne­go što sam mi­slio, a na oko 25 m od oba­le na­pi­pao sam pre­voj, tj. na­glo po­ve­ća­nje du­bi­ne. Ta­da sam re­šio da je­dan štap za­ba­cu­jem na vrh pod­vod­nog spru­da, a dru­gi u nje­go­vom pod­nož­je.

ZA­ME­ŠAO SAM HRA­NU MO­JE PRO­IZ­VOD­NJE (Bor­za Fis­hing Va­ni­la), a on­da joj ra­di po­ve­ća­nja le­plji­vo­sti do­dao mo­ju ku­va­nu pre­kru­pu ko­ju sam aro­ma­ti­zo­vao SLĐ pre­li­va­či­ma sa aro­ma­ma ku­pi­ne i ja­go­de. Na­kon to­ga sam na­mon­ti­rao si­ste­me na oba šta­pa. Na pr­vi sam po­sta­vio ka­ve­znu hra­ni­li­cu od 50 g i udi­cu ve­li­či­ne 14 sa krat­kim vra­tom, na ko­ju sam pre za­ba­ča­ja na vrh spru­da oka­čio kok­tel-ma­mac sa­sta­vljen od cr­ve­ne gli­ste i be­log me­snog cr­vi­ća. Na dru­gi štap sam oka­čio hra­ni­li­cu sa ote­ža­njem od 50 g, ali me­tod ti­pa; is­pod nje, na tek 10 cm du­gom pred­ve­zu od upre­de­ne stru­ne, bi­la je udi­ca ve­li­či­ne 10 sa »tr­nom«, na ko­ji sam na­ta­kao pop-ap Gi­ca Mix Fluo Smo­ke, preč­ni­ka 8 mm, sa aro­mom ku­ku­ru­za.

Za krat­ko vre­me sam za­ba­cio 3-4 pu­ta, sva­ki put pu­ne­ći hra­ni­li­ce do vr­ha ka­ko bih što pre for­mi­rao hra­ni­li­šta i ko­li­ko-to­li­ko pri­vu­kao ri­bu, a on­da se do­bra­no sa­vio vrh šta­pa sa pop-apom na udi­ci, ko­ji je bio za­ba­čen u pod­nož­je spru­da. Kon­tri­rao sam i ose­tio da na udi­ci imam ri­bu – ni­je pru­ža­la pre­ve­li­ki ot­por, ali sam je po­la­ko va­dio ka­ko ona ili hra­ni­li­ca ne bi za­pe­le ne­gde za pod­vod­ni breg. U me­re­do­vu se ubr­zo na­šla ba­bu­ška te­ška iz­me­đu 200 i 300 g, što ni­je lo­še za po­če­tak, pa sam br­zo za­ba­cio taj štap, a od­mah za­tim još jed­nom i onaj dru­gi, u na­di da ću ta­ko do­dat­no pri­vu­ći ri­bu i pod­sta­ći je na hra­nje­nje... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 643-)