Decenijama Bosut važi za jednu od babuškom najbogatijih manjih ravničarskih reka u našoj zemlji, ali i za vodu na kojoj nije uvek lako dobro proći. Ovog puta je naš saradnik našao i dobro mesto i dobar pristup, a posle malo eksperimentisanja i jedan mamac koji je bio mnogo efikasniji od svih ostalih koje je isprobao
Pred sam kraj lovostaja na većinu krupnijih vrsta bele ribe rešio sam da probam da pecam babušku metod varijantom fider tehnike, i to ne na nekom komercijalnom reviru nego na »divljoj« vodi. Posle konsultovanja s jednim prijateljem, opredelio sam se za Bosut kod pograničnog sremskog sela Morović, na ušću Studve u ovu lepu reku (koja je desna pritoka Save). Raspitujući se o trenutnoj situaciji, saznao sam da se cverglan aktivirao, pa sam lako odlučio da ovog puta uopšte ne nosim mesne mamce (crviće, pinkije i gliste) već da probam da »babu« pecam na razne male vaftere (to su zapravo plivajući bojliji, ali tako balansirani da lebde malo iznad dna a da pritom s njega ne podižu udicu ispod koje visi »trn« na koji su nataknuti).
PRETPOSTAVLJAJUĆI DA RIBA NEĆE udarati baš svaki čas, bar ne od samog početka, odlučio sam da pecam na dva štapa, i to na različitim daljinama i primenjujući donekle različite pristupe. Na 3,6 m dugi Preston Ascension, težine bacanja 60 g, na kom je bila mašinica Preston Extremity 620, s najlonom prečnika 0,25 mm, namontirao sam klasični klizni metod sistem (osnovni najlon prolazi kroz hranilicu, a na njegovom kraju je kopča za brzu izmenu predveza, ovog puta debelog 0,16 mm i dugog 10-12 cm, s udicom veličine 10, ispod koje je »trn«). Hranilica ravnog dna (»metod« tipa) bila je veličine L (velika) i s otežanjem od 45 g, jer sam procenio da ću tako, uprkos jakom vetru, imati dobar kontakt sa sistemom na daljini od 30 m, na koju sam ovim štapom zabacivao. Za punjenje te hranilice koristio sam pelete od 2 mm, a mamac su bili vaftersi prečnika 10 mm, kojima sam želeo da probam da selektujem krupniju ribu.
DRUGI ŠTAP BIO JE Preston Ascension, dužine 3,2 m i težine bacanja 30 g, uparen s mašinicom Daiwa TDR 4000, na čijoj je špulni bio osnovni najlon prečnika 0,25 mm. Sistem je bio po postavci isti, ali s mini-hranilicom težine 30 g, pošto sam ovim štapom pecao na daljini od 24 m. Nju sam punio praškastom primamom, a za mamac sam koristio manje vaftere nego na prvom štapu, prečnika 8 mm, i to kačene na »trn« ispod udice veličine 12 (na oba štapa bile su udice Takara AT 650 RIN, napravljene od tanke ali ne preslabe žice, i s okcetom koje omogućava lako formiranje predveza s »trnom«).
Hranilicu na štapu kojim sam pecao na većoj daljini punio sam Champion Feed Sticky peletima od 2 mm, crvene i braon boje, te slatko-ljute arome (»Sweet spicy«), a drugom sam plasirao praškastu Timar Method Mix hranu s aromom marcipana, zelene boje i sitne granulacije, ali sa manjim sadržajem i nešto krupnijeg peleta, koji kao konkretan zalogaj zadržava duže ribu na hranilištu.
NA MESTO NA KOM ĆU PECATI stigao sam nešto posle 5 č, a dok sam se još raspakivao, lokalni ribolovci su počeli da pristižu i raspoređuju se po obali oko mene, što je bio najbolji dokaz ispravnosti odluke da dođem tako rano, jer je izvesno da bih samo malo kasnije imao znatno manje izglednih mesta za biranje. Posle raspremanja opreme, mešanja hrana i snimanja uvoda za izveštaj s ovog pecanja (koji možete pogledati na mom Jutjub kanalu Fishing Adventures), »zaklipovao« sam najlone na daljinu od 30 m na jednom štapu i 24 m na drugom i počeo s pecanjem.
NA PRVI UDARAC ČEKAO SAM nekih 45 minuta i dočekao ga na bliže zabačenom štapu. Posle kratke borbe izvadio sam prvu babušku, a odmah potom sam na isti štap dobio i njenu »bliznakinju«, što je ukazivalo da je riba prišla na tu poziciju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 638-)
