U po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na mno­ge fir­me pe­ri­o­dič­no iz­ba­cu­ju no­ve ver­zi­je po­pu­lar­nih se­ri­ja svo­jih šta­po­va i ve­o­ma če­sto se is­po­sta­vi da su gro­mo­gla­sno na­ja­vlji­va­na po­bolj­ša­nja za­pra­vo mi­ni­mal­na ili ih uop­šte ne­ma. Ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo vam je­dan iz­u­ze­tak, ve­o­ma do­bro pri­hva­ćen i oce­njen od svih ko­ji su ima­li pri­li­ku da nji­me pe­ca­ju, uklju­ču­ju­ći i na­šeg spe­ci­ja­li­stu za fi­der i pr­vog pr­va­ka Sr­bi­je u toj di­sci­pli­ni

Pro­men­lji­vo vre­me i vo­do­sta­ji ko­ji če­sto osci­li­ra­ju ne idu na ru­ku ri­bo­lov­ci­ma. Ali i u ta­kvim uslo­vi­ma mo­gu­će je le­po pe­ca­ti be­lu ri­bu na Ti­si, po­go­to­vo du­bin­skim me­to­dom uz upo­tre­bu hra­ni­li­ce, ko­ji tra­ži znat­no ma­nje pri­ma­me ne­go plov­ka­re­nje, a omo­gu­ća­va mak­si­mal­no pre­ci­znu pre­zen­ta­ci­ju

Pro­leć­ni lov smu­đa ve­li­ki je iza­zov, jer tra­ži od ri­bo­lov­ca po­sve­će­nost, ali i zna­nje i in­tu­i­ci­ju ko­ji će po­mo­ći da se u broj­nim sa­mo na­iz­gled slič­nim a za­pra­vo vr­lo raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma sna­đe i oda­be­re pra­vo me­sto, vre­me, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju

Pro­vod­ni­ke stru­ne ima­ju sko­ro svi šta­po­vi na­me­nje­ni za ri­bo­lov sa ma­ši­ni­com. Taj bi­tan deo opreme blan­ka uvek ima istu funk­ci­ju, ali mo­že bi­ti na­pra­vljen od ra­znih ma­te­ri­ja­la, a raz­li­ku­je se i po ve­li­či­ni, te­ži­ni, ot­por­no­sti na abra­zi­ju itd. Ko­je su naj­va­žni­je oso­bi­na vo­đi­ca i na šta tre­ba obra­ti­ti pa­žnju?

Ne­ka­da, ka­da su pro­kli­za­va­ju­će koč­ni­ce ri­bo­lo­vač­kih če­kr­ka bi­le mno­go ma­nje pre­ci­zne, a kao osnov­na stru­na u va­ra­li­ča­re­nju ko­ri­stio se naj­lon, če­sto su se mo­gli vi­de­ti ri­bo­lov­ci ka­ko tzv. dvo­smer­nu koč­ni­cu dr­že otvo­re­nom i ri­bu za­ma­ra­ju po­vre­me­no okre­ću­ći ru­či­cu una­zad. Ima li ta­kvo po­na­ša­nje smi­sla i da­nas, ka­da su ma­ši­ni­ce ne­u­po­re­di­vo pre­ci­zni­je, a uglav­nom se pe­ca na upre­de­nu stru­nu?

Sav­sko je­ze­ro po­zna­to je kao ću­dlji­va vo­da, na ko­joj ne­ka­da i nje­ni naj­bo­lji po­zna­va­o­ci mu­ku mu­če da ostva­re iole ve­ći ulov. To se ovo­ga pu­ta ni­je de­si­lo, jer je ri­ba do­bro ra­di­la (do­du­še ne ona oče­ki­va­na), ali su dvo­ji­ca vr­snih tak­mi­ča­ra, pe­ca­ju­ći je­dan kraj dru­gog, do kra­ja osta­la u ne­do­u­mi­ci – za­što su isti ma­mac, uz istu hra­nu i si­stem, na de­se­tak me­ta­ra uda­lje­no­sti, uzi­ma­le raz­li­či­te ri­be?