Ve­li­ke osci­la­ci­je vo­do­sta­ja ovog pro­le­ća i po­čet­kom le­ta lo­še su se od­ra­ža­va­le na rad ri­be na Ta­mi­šu, po­go­to­vo na de­lu od To­ma­šev­ca do ušća. Ka­da se na to na­do­ve­žu vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i obi­lje sa­svim sit­ne ri­be, ne­ka­da uop­šte ni­je la­ko na­pe­ca­ti se, upr­kos sa­svim so­lid­nom ri­bljem fon­du za na­še pri­li­ke. Ipak, oni ko­ji­ma ni­je te­ško da eks­pe­ri­men­ti­šu sko­ro uvek za par sa­ti us­pe­ju da na­đu do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju

Iako va­ži za se­lek­ti­van ma­mac, ko­ji omo­gu­ća­va da u ve­li­koj me­ri iz­beg­ne­mo sit­nu ri­bu i pre­vas­hod­no hva­ta­mo ša­ra­ne, boj­li ni­je sve­mo­guć. I na nje­ga se za­le­ću ma­nji ci­pri­ni­di, čak i ka­da je preč­ni­ka pre­ko 20 mm, pa i ka­da su na dla­ci dva ili tri ta­kva. Ali, po­sto­ji ne­ko­li­ko jed­no­stav­nih tri­ko­va ko­ji nam mo­gu po­mo­ći da broj ne­zva­nih go­sti­ju na šta­pu sve­de­mo na mi­ni­mum

Po­če­tak le­ta je pra­vo vre­me za je­dan od naj­a­trak­tiv­ni­jih na­či­na pe­ca­nja kle­na na na­šim te­ku­ći­ca­ma, na plo­vak i ra­zno se­zon­sko vo­će, a po­go­to­vo na sve­žu vi­šnju. To je jed­no­sta­van ri­bo­lov, ali tra­ži od ri­bo­lov­ca ma­lo tru­da, do­sta pre­ci­zno­sti, smi­re­no­sti, a po­ne­kad i str­plje­nja, da bi se do­šlo do vred­nog ulo­va

Koč­ni­ca je je­dan od de­lo­va če­kr­ka ko­ji je naj­re­đe an­ga­žo­van, ali s ob­zi­rom na to da ra­di u mo­men­ti­ma ko­ji su za ri­bo­lov­ca naj­va­žni­ji – dok na šta­pu ima ri­bu – iz­u­zet­no je bit­no da bu­de pou­zda­na, do­volj­no ja­ka i pre­ci­zna. Kod sta­ci­o­na­ra­ca je me­ha­ni­zam dri­la sme­šten na pred­njem ili zad­njem kra­ju, a ri­bo­lov­ci se če­sto spo­re oko to­ga ko­ja je va­ri­jan­ta bo­lja

Dži­go­vi su zbog kom­bi­na­ci­je do­bre lov­no­sti i pri­hva­tlji­ve ce­ne naj­češće ko­ri­šće­ne va­ra­li­ce za smu­đa i ši­rom sve­ta i kod nas. Ali ni mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji ih re­dov­no i uspe­šno upotrebljavaju ne raz­mi­šlja­ju o nji­ho­vim glav­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma i spe­ci­fič­no­sti­ma, ni­ti o to­me ka­ko se one mo­gu naj­bo­lje is­ko­ri­sti­ti

Prak­tič­no u sa­mom cen­tru Be­o­gra­da ri­bo­lov­ci su odav­no pro­na­šli ne­ko­li­ko svo­jih oaza, u ko­ji­ma ih ima ma­nje ili vi­še pre­ko ce­le go­di­ne. Kod sa­mog Bran­ko­vog mo­sta se naj­bo­lje pe­ca u zim­skim me­se­ci­ma, ka­da se ri­ba tu naj­ma­sov­ni­je gru­pi­še, ali to me­sto ume da ob­ra­du­je i to­kom naj­to­pli­jeg pe­ri­o­da