Ve­ći­na is­ku­snih ri­bo­lo­va­ca na­sto­ji da u sva­koj si­tu­a­ci­ji oda­be­re pri­stup ko­ji je isto­vre­me­no pri­me­ren kon­kret­nim uslo­vi­ma i efi­ka­san, pri tom naj­če­šće pra­ve­ći ma­nji ili ve­ći kom­pro­mis. Me­đu­tim, ima i onih ko­ji ne­ka­da na­mer­no iza­be­ru na­čin ko­ji ni­je naj­lak­ši, jer baš u nje­go­voj pri­me­ni vi­de po­se­ban iza­zov ili šan­su da ostva­re bo­lji ulov od osta­lih. Ovo je pri­ča o jed­nom ta­kvom ri­bo­lo­vu

Mno­gi štu­ka­ro­ši ko­ji pe­ca­ju na ži­vog ke­de­ra i plo­vak upo­tre­blja­va­ju ku­pov­ne mon­ta­že ko­je ma­nje ili vi­še efi­ka­sno spre­ča­va­ju da ri­bi­ca oka­če­na na udi­cu upe­tlja pred­vez oko glav­ne stru­ne, te da se sa­kri­je u tra­vi ili ne­kom dru­gom za­klo­nu. A je­dan is­ku­sni lju­bi­te­lja ta­kvog ri­bo­lo­va do sa­vr­šen­stva je do­veo si­stem ko­ji je pr­vi put is­pro­bao pre de­se­tak go­di­na

Sa­jam­ske ma­ni­fe­sta­ci­je ši­rom sve­ta po­sled­njih go­di­na su uglav­nom u kri­zi, ne sa­mo u obla­sti ri­bo­lo­va, već i u mno­gim dru­gim domenima. Sma­nju­ju se broj iz­la­ga­ča, pro­stor ko­ji za­u­zi­ma­ju, po­nu­da ro­be i pra­te­ćih sa­dr­ža­ja. U toj ne­ve­se­loj si­tu­a­ci­ji, me­đu­tim, ima i iz­u­ze­ta­ka, tj. sa­svim dru­ga­či­jih pri­me­ra

Ri­bo­lo­vač­ke ras­pra­ve o to­me ko­ji čvor tre­ba ko­ri­sti­ti u da­toj si­tu­a­ci­ji i ko­ji je od mno­štva ne­ret­ko slič­nih i po no­si­vo­sti i po slo­že­no­sti ve­zi­va­nja naj­bo­lji ne­će ni­ka­da do­bi­ti ko­nač­ne od­go­vo­re. Ali ima ne­kih čvo­ro­va o či­joj ve­li­koj sna­zi uop­šte ne­ma spo­ra me­đu znal­ci­ma. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam dva ta­kva

Ne­bro­je­no mno­go pu­ta is­ti­ca­li smo da ri­bo­lov na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma na pr­vi po­gled je­ste mno­go lak­ši ne­go na otvo­re­nim vo­da­ma, zbog ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je ri­be na ma­lom pro­sto­ru. Ali sva­ko ko je vi­še pu­ta pe­cao na ta­kvim je­ze­ri­ma zna ko­li­ko ša­ra­ni, ba­bu­ške i dru­ga ri­ba ko­ja ih nast­anju­je ume­ju da bu­du opre­zni i iz­bir­lji­vi i ko­li­ko te­ško mo­že bi­ti pro­na­ći na­čin da ih lo­vi­mo u ve­ćem bro­ju. I ovo is­ku­stvo upra­vo to po­tvr­đu­je

Kao što je Si­ni­ša Mi­haj­lo­vić svo­je­vre­me­no go­vo­rio u re­kla­mi za jed­no do­ma­će pi­vo: »Ne­ke stva­ri se ne me­nja­ju, one osta­ju uvek iste. Stvar­no naj­bo­lje...«. Jed­na od ta­kvih stva­ri je i naj­po­pu­lar­ni­ji ri­blji zi­mov­nik na Sa­vi u na­šem glav­nom gra­du, u kom se po­sled­njih ne­de­lja po­vre­me­no od­lič­no pe­ca­lo, pa ni uobi­ča­je­ne gu­žve ni­su iz­o­sta­le