Za mo­der­ni ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com, kao i za sva­ki dru­gi, pro­iz­vo­đa­či nu­de sto­ti­ne šta­po­va raz­li­či­tih du­ži­na, kla­sa sna­ge i ce­na. U tom mno­štvu ni­je uvek la­ko sna­ći se i pra­vil­no oda­bra­ti, pa ni ta­ko for­mi­ra­ti svoj ar­se­nal da nji­me mo­že­mo po­kri­ti sve svo­je po­tre­be, a da isto­vre­me­no ne bu­de pre­ve­li­ki. Evo ka­ko na to gle­da je­dan od na­ših stal­nih sa­rad­ni­ka i vr­sni fi­der ri­bo­lo­vac, ko­ji če­sto pe­ca na vo­da­ma raz­li­či­tih ti­po­va

Ne­dav­ni po­ziv jed­nog od na­ših ko­ri­sni­ka ri­bar­skih pod­ruč­ja ri­bo­lov­ci­ma za­in­te­re­so­va­nim da po­sta­nu ri­bo­ču­va­ri vo­lon­te­ri – da se pri­ja­ve za po­la­ga­nje is­pi­ta ko­je or­ga­ni­zu­je re­sor­no mi­ni­star­stvo – iza­zvao je do­sta in­te­re­so­va­nja ali i iz­ne­na­đu­ju­će mno­go ras­pra­va, pa i su­če­lja­va­nja oštro su­prot­sta­vlje­nih mi­šlje­nja o toj te­mi ko­ja ni­je no­va, ali u mo­ru na pr­vi po­gled ur­gent­ni­jih pro­ble­ma i pi­ta­nja po pra­vi­lu pro­la­zi »is­pod ra­da­ra«

I iz­ra­zi­to hlad­noj vo­di me­ta­bo­li­zam kle­na je uspo­ren, pa on ni­je za­in­te­re­so­van za ve­li­ku jur­nja­vu za po­ten­ci­jal­nim ple­nom. Ali, ipak se hra­ni i mo­gu­će ga je lo­vi­ti i to ne sa­mo na pri­rod­ne mam­ce, već i na va­ra­li­ce, a pre sve­ga na one ko­je iza­zov­no ra­de i pri naj­spo­ri­jem vo­đe­nju pa ih mo­že­mo du­go dr­ža­ti u vid­nom po­lju gla­va­tog sva­što­je­da.

Na da­lji­nu do pe­de­se­tak me­ta­ra si­stem sa hra­ni­li­com po­mo­ću fi­der šta­pa mo­že bez pro­ble­ma da za­ba­ci sko­ro sva­ki ri­bo­lo­vac, pa čak i po­čet­nik. Me­đu­tim, pe­ca­nje na uda­lje­no­sti ve­ćoj od po­me­nu­te pred­sta­vlja ozbi­ljan iza­zov, za ko­ji je osim od­go­va­ra­ju­ćeg pri­bo­ra neo­p­hod­no i do­sta is­ku­stva i ve­žbe. Evo o če­mu sve mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na ka­ko bi­smo bi­li pre­ci­zni i uspe­šni u da­le­ko­met­nom lan­si­ra­nju fi­der si­ste­ma

Ve­ći­na aloh­to­nih vr­sta u na­šim vo­da­ma zna­t­no je po­re­me­ti­la struk­tu­ru ri­bljeg fon­da, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma do ni­voa eko­lo­ške ka­ta­stro­fe. Me­đu­tim, ne­ma na­zna­ka da dr­ža­va i ko­ri­snici o to­me ma­kar sa­mo ozbilj­no raz­mi­šlja­ju, a po­go­to­vo ne da ne­što pred­u­zi­ma­ju da se ta­kvo sta­nje pro­me­ni.

Na Be­lom Ti­mo­ku, na sa­mom obo­du Za­je­ča­ra, po­red pu­ta ko­ji vo­di ka srp­sko-bu­gar­skoj gra­ni­ci na­la­zi se je­dan od dva naj­po­pu­lar­ni­ja re­vi­ra za zim­ski lov sko­ba­lja na toj re­ci. Na­rav­no, ni­je tu sko­balj je­di­ni pri­su­tan – i klen, mre­na i šlji­var ume­ju da se ja­ve, a ima i krup­nih ri­ba svih po­bro­ja­nih vr­sta, od ko­jih naj­ve­će bu­du te­ške i do 1,5 kg