Uve­re­nje da se u zi­mov­ni­ci­ma ri­ba lo­vi kao u rib­nja­ci­ma i da će sa ta­kvog te­re­na i ap­so­lut­ni po­čet­nik sva­ki put oti­ći sa pre­pu­nom ču­var­kom ras­pro­stra­nje­no je me­đu na­šim pe­ca­ro­ši­ma, ali pre sve­ga me­đu oni­ma ko­ji se sa­mi u to­me što im de­lu­je kao su­vi­še jed­no­stav­no ni­su opro­ba­li. Jer da je­su, zna­li bi da se mo­že de­si­ti i ono što se do­go­di­lo na­šem sa­rad­ni­ku – da ne­ki pro­đu mno­go bo­lje od osta­lih, a da i nji­ho­vo pe­ca­nje bu­de mno­go dru­ga­či­je ne­go što su se na­da­li

Ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca iz Be­o­gra­da i oko­li­ne u ovom de­lu go­di­ne naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di na Sa­vi, na­ro­či­to ju­re­ći ra­znu be­lu ri­bu. Ta­kvo pe­ca­nje mo­že da­ti i bo­gat ulov, ali da­le­ko od to­ga da će uvek bi­ti uspe­šno. Ovog pu­ta je naš sa­rad­nik uz do­sta eks­pe­ri­men­ti­sa­nja na­šao do­bit­ni pri­stup, dru­ga­či­ji od onog od kog je naj­vi­še oče­ki­vao

I ove zi­me ve­li­ki deo onih ko­ji pe­ca­ju i u naj­hlad­ni­je do­ba go­di­ne for­si­ra de­lo­ve re­ka i sta­ja­ći­ca na ko­ji­ma se ri­ba oku­plja u ja­ti­ma ka­ko bi sa­če­ka­la po­volj­ni­je uslo­ve za ži­vot i pro­du­že­nje vr­ste. Ni­su, me­đu­tim, ma­lo­broj­ni ni oni ko­ji sma­tra­ju da bi ri­bo­lov u zi­mov­ni­ci­ma tre­ba­lo dru­ga­či­je ure­di­ti, ogra­ni­či­ti na ne­ki na­čin, pa čak i za­bra­ni­ti, premda ima i onih ko­ji is­ti­ču da on ima i bar jed­nu do­bru stra­nu

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma ve­o­ma je po­pu­la­ran kod nas, ali se iz­ne­na­đu­ju­će spo­ro me­nja. I da­nas, sko­ro kao pre 20, 30 ili 50 go­di­na, ve­ći­na štu­ka­ro­ša se dr­ži lep­ti­ra i ka­ši­ka kao udar­nih va­ra­li­ca, ko­je u svim de­lo­vi­ma se­zo­ne ba­ca na istim me­sti­ma i vo­di na isti na­čin. A put do uspe­ha mo­že bi­ti i sa­svim dru­ga­či­ji 

Ban­da­re je u ovom de­lu se­zo­ne na ve­ći­ni vo­da ne­što lak­še pro­na­ći ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, ali se oni i sa­da kre­ću i čak u to­ku sa­mo jed­nog da­na po ne­ko­li­ko pu­ta pro­me­ne i me­sto i sloj vo­de u kom uzi­ma­ju hra­nu. Zbog to­ga mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i vla­da­ti ume­ćem »či­ta­nja« vo­de, ka­ko bi­smo što ma­nje vre­me­na tro­ši­li na tra­že­nje ri­be, a što vi­še na efi­ka­sno pe­ca­nje

Ka­da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de sit­na be­la ri­ba i cver­glan po­sta­nu ma­nje ak­tiv­ni, a ša­ran in­stink­tiv­no ose­ti po­tre­bu za sku­plja­njem ener­gi­je za pred­sto­je­ću zi­mu i mrest ko­ji će na­kon nje usle­di­ti, pra­vo je vre­me da »kra­lju ci­pri­ni­da« po­nu­di­mo jed­nu od nje­go­vih po­sla­sti­ca do ko­je u to­pli­jem de­lu go­di­ne od broj­nih ma­njih kon­ku­re­na­ta ve­o­ma te­ško mo­že da do­đe