Između pomodnosti i zadrtosti

U ri­bo­lo­vu ve­štač­kim mam­ci­ma pe­ri­o­dič­no se sme­nju­ju ra­zni tren­do­vi, a ta po­ja­va pri­met­na je i na pla­nu du­ži­ne blin­ke­ra­ških šta­po­va. Vi­še de­ce­ni­ja su evrop­ski ri­bo­lov­ci­ za ri­bo­lov sa oba­le da­le­ko najviše ­ko­ristili mo­de­le od 2,7 m i du­že, ali u po­sled­nje vre­me znat­no su po­pu­lar­ni­ji kra­ći va­ra­li­čar­ci. Pri tom se ma­lo ko tru­di da ra­ci­o­nal­no sa­gle­da oso­bi­ne i upo­te­blji­vost ovog de­la pri­bo­ra za­vi­sno od du­ži­ne, i da na osno­vu to­ga iz­vr­ši oda­bir naj­pri­me­re­ni­ji svo­jim po­tre­ba­ma

U sa­vre­me­nom va­ra­li­čar­skom ri­bo­lo­vu po­sled­njih go­di­na krat­ki šta­po­vi su ušli u mo­du i če­sto se mo­že ču­ti da je nji­ma mo­gu­će na pra­vi na­čin od­go­vo­ri­ti na sve zah­te­ve ko­je nam raz­li­či­te si­tu­a­ci­je u ri­bo­lo­vu na­me­ću. Du­gi šta­po­vi se sma­tra­ju pre­va­zi­đe­nim, a ri­bo­lov­ce ko­ji ih ko­ri­ste mno­ge ko­le­ge do­ži­vlja­va­ju kao kru­te tra­di­ci­o­na­li­ste, ko­ji se opi­ru na­pret­ku i bez ra­ci­o­nal­nog raz­lo­ga dr­že ne­kad ste­če­nih na­vi­ka. Da li je tu reč o tren­do­vi­ma ko­ji su po­sle­di­ca no­vih do­stig­nu­ća u teh­no­lo­gi­ji pro­iz­vod­nje ri­bo­lo­vač­kog pri­bo­ra i ko­je for­si­ra­ju pro­iz­vo­đa­či, ili je to po­mo­dar­stvo ko­jim se za­po­sta­vlja­ju stvar­ne po­tre­be i zah­te­vi ko­je nam na­me­ću me­to­di i teh­ni­ke sa­vre­me­nog va­ra­li­čar­skog ri­bo­lo­va? Ko­ja je to teh­no­lo­ška ino­va­ci­ja u toj me­ri una­pre­di­la kra­tak štap te su du­gi po­sta­li su­vi­šni?

DA BI­SMO DO­BI­LI od­go­vo­re na ova pi­ta­nja mo­ra­mo se naj­pre od­re­di­ti ko­li­ki se to va­ra­li­čar­ski štap uop­šte mo­že sma­tra­ti krat­kim od­no­sno du­gim. Ame­ri­kan­ci, ko­ji uglav­nom va­ra­li­ča­re iz čam­ca, sko­ro is­klju­či­vo ko­ri­ste šta­po­ve du­ži­ne od 1,8 m do 2,1 m za slat­ko­vod­ni ri­bo­lov svih kla­sa te­ži­ne (je­di­no za lov lo­so­sa sa oba­le, tj. iz vo­de, ko­ri­ste du­že šta­po­ve, ali to je već ne­ka dru­ga pri­ča, ka­ko zbog teh­ni­ke, ta­ko i zbog ma­ma­ca). Evro­plja­ni pre­te­žno ko­ri­ste šta­po­ve du­ge od 2,1 m do 3,3 m za slat­ko­vod­no va­ra­li­ča­re­nje, što je ra­zu­mlji­vo, jer ne­u­po­re­di­vo ma­sov­ni­je od Ame­ri­ka­na­ca lo­ve ri­bu sa oba­le. U po­re­đe­nju ri­bo­lo­vač­kih na­vi­ka ni­ka­ko ne bi smo sme­li iz­o­sta­vi­ti ni naj­ve­će pro­iz­vo­đa­če šta­po­va – Ki­ne­ze, Ko­rej­ce i Ja­pan­ce, ko­ji su usvo­ji­li ame­rič­ki na­čin ri­bo­lo­va i ko­ji di­zaj­nom i mar­ke­tin­gom svo­jih pro­iz­vo­da ima­ju naj­ve­ći uti­caj na ob­li­ko­va­nje svet­skog ri­bo­lo­vač­kog uku­sa. Na osno­vu na­vi­ka, tra­di­ci­je i stvar­nih po­tre­ba ko­je pred nas po­sta­vlja va­ra­li­čar­ski ri­bo­lov, ne bi bi­lo po­gre­šno krat­kim oka­rak­te­ri­sa­ti šta­po­ve du­ži­ne od 1,8 m do 2,4 m, a du­gim one od 2,4 m do 3,3 m. Šta­po­vi kra­ći od 1,8 m i du­ži od 3,3 m se iz­u­zet­no ret­ko ko­ri­ste, te ne­će bi­ti ana­li­zi­ra­ni u da­ljem tek­stu.

KO­JE SU PRED­NO­STI KRAT­KIH šta­po­va, a ko­je su nji­ho­ve ma­ne? Krat­ki mo­de­li su lak­ši i te­ži­šte im je bli­že ru­ko­hva­tu ne­go du­gim, što im da­je bo­lji ba­lans. Lak­ši su za ru­ko­va­nje, jer se nji­ma uglav­nom za­ba­cu­je jed­nom ru­kom (iz zglo­ba), a krat­ka dr­ška se osla­nja na do­nji deo po­dlak­ti­ce, što ukru­ću­je zglob pri­li­kom za­ma­ra­nja ri­be, te ne do­vo­di do br­zog za­mo­ra ru­ke. Ta­kvi va­ra­li­čar­ci ko­ri­ste se pre­te­žno za ul­tra­la­ko i la­ko va­ra­li­ča­re­nje iz čam­ca ili sa či­ste oba­le, bez pre­pre­ka i ra­sti­nja u pri­o­ba­lju. To su naj­če­šće sa­vi­tlji­vi šta­po­vi ma­njih te­ži­na ba­ca­nja (do ne­kih 30 g). Ako se ko­ri­ste za te­žu kla­su va­ra­li­ča­re­nja, mo­gu ima­ti i ve­ću ba­cač­ku te­ži­nu, te iz­ra­zi­tu br­zi­nu gor­nje tre­ći­ne rad­ne du­ži­ne, ali te ka­rak­te­ri­sti­ke ogra­ni­ča­va­ju ih na upo­tre­bu iz čam­ca. Za ri­bo­lov sa oba­le bi po­ka­za­li niz ne­do­sta­ta­ka, od ma­le da­lji­ne za­ba­ča­ja, pre­ko lo­še kon­tro­le to­nu­ćih i du­bo­ko­za­ra­nja­ju­ćih vo­ble­ra, do ne­e­fi­ka­sne kon­tre na ve­ćim da­lji­na­ma. Krat­ki šta­po­vi iz vi­še kla­se kva­li­te­ta ima­ju od­lič­nu sa­vi­tlji­vost i br­zi­nu pri ma­lim ba­cač­kim te­ži­na­ma, te su sa­vr­še­ni za la­ko va­ra­li­ča­re­nje na ma­njim re­ka­ma, po­to­ci­ma, ka­na­li­ma i ma­njim je­ze­ri­ma, da­kle svu­da gde da­lji­na iz­ba­ča­ja ni­je im­pe­ra­tiv.

KOD KRAT­KOG ŠTA­PA SE MO­RA­MO od­re­ći ve­će da­lji­ne iz­ba­ča­ja. Ma­la du­ži­na rad­nog de­la šta­pa ne­mi­nov­no zna­či ma­li uga­o­ni po­mak, od­no­sno va­ra­li­ca ima ma­lu obim­nu pu­ta­nju pri­li­kom za­ma­ha i ne mo­že joj se za­da­ti ve­ća po­čet­na br­zi­na, bez ko­je ne­ma da­le­kog iz­ba­ča­ja. Ista ta krat­ka obim­na pu­ta­nja vr­ha šta­pa one­mo­gu­ća­va krat­ku i br­zu kon­tru, te je neo­p­hod­na du­ga kon­tra, uz »pi­ru­e­tu« te­lom, ko­ju prak­ti­ku­ju Ame­ri­kan­ci... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 475-)