Mrene na početku, skobalji na kraju

Hlad­ni­ji deo se­zo­ne po­sled­njih me­se­ci ni­je do­neo do­bre uslo­ve na ve­ći­ni na­ših re­ka mren­skog ti­pa, pa ni na Za­pad­noj Mo­ra­vi. Ipak, oni ko­ji su bi­li sprem­ni na stal­no pri­la­go­đa­va­nje, eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i tra­že­nje ri­be i naj­bo­ljeg na­či­na da je pre­va­re, uspe­šno su pe­ca­li dve naj­po­pu­lar­ni­je i naj­broj­ni­je ci­pri­nid­ne vr­ste

Za nas ko­ji pe­ca­mo be­lu ri­bu na Za­pad­noj Mo­ra­vi i dru­gim re­ka­ma mren­skog ti­pa za­vr­šni­ca je­se­ni i zi­ma su naj­pro­duk­tiv­ni­ji pe­riod, pre sve­ga zbog to­ga što se u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne na ta­kvim te­ku­ći­ca­ma od­lič­no lo­ve dve naj­broj­ni­je od na­ma naj­a­trak­tiv­ni­jih vr­sta – mre­na i sko­balj. Ali uz to va­lja zna­ti da jed­no od pra­vi­la ko­je sta­ri ri­bo­lov­ci s raz­lo­gom po­na­vlja­ju gla­si da u go­di­na­ma sa ma­lom ko­li­či­nom pa­da­vi­na u je­se­nje-zim­skom pe­ri­o­du no­vem­bar i de­cem­bar obič­no bo­lje da­ju mre­nu, dok fe­bru­ar i pr­vi deo mar­ta po pra­vi­lu od­lič­no da­ju sko­ba­lja, ko­ji ta­da in­ten­ziv­no je­de, pri­pre­ma­ju­ći se za pred­sto­je­ći mrest.

MI­NU­LE JE­SE­NI SMO IMA­LI baš taj »škol­ski« slu­čaj«, tj. ma­lo ki­ša i ni­zak vo­do­staj u no­vem­bru i to­kom pr­ve po­lo­vi­ne de­cem­bra. Ta­da, dok su tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha bi­le iz­nad nu­le, vr­lo sam uspe­šno hva­tao mre­nu fi­der teh­ni­kom. Ali hlad­ni pe­riod, sa tem­pe­ra­tu­ra­ma u do­brom mi­nu­su kra­jem de­cem­bra, »pre­se­kao« je ri­bu, a pr­ven­stve­no mre­nu, ko­ja na za­hla­đe­nje pr­va re­a­gu­je ta­ko što se po­vla­či u zi­mov­ni­ke i ve­o­ma sla­bo hra­ni, tj. za­pa­da u sta­nje vr­lo slič­no hi­ber­na­ci­ji. Ja­nu­ar je ta­ko­đe bio hla­dan, sa ve­o­ma ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma i sne­gom, pa je u hlad­noj vo­di, uz to ni­skoj i bi­stroj, bi­lo ve­o­ma te­ško pre­va­ri­ti opre­znog i lu­ka­vog sko­ba­lja, ko­ji je ce­njen pro­tiv­nik i za­to što je u sta­nju da na raz­ne na­či­ne iz­lu­di i ve­šte ri­bo­lov­ce, iz­me­đu osta­log i ta­ko što dva­de­se­tak pu­ta za­re­dom uzme cr­va u usta, a mi ga dva­de­set pu­ta pro­ma­ši­mo, ko­li­ko god br­zo da re­a­gu­je­mo.

PO­ČE­TAK FE­BRU­A­RA je do­neo vi­še tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha, što je pro­u­zro­ko­va­lo to­plje­nje sne­ga, a sa­mim tim i po­ve­ća­nje vo­do­sta­ja, ko­je smo mi sko­ba­lja­ši to­li­ko želj­no me­se­ci­ma iš­če­ki­va­li. Obič­no, čim pro­đe pr­vi ta­las, sa iz­ra­zi­to mut­nom vo­dom i za 1,5-2 me­tra vi­šom od do­ta­da­šnje, ve­o­ma br­zo po­či­nje pad na oko me­tar vi­ši ni­vo od pret­hod­nog ni­skog, a za lov sko­ba­lja na fi­der, tj. ta­ko­zva­nim pa­siv­nim mam­cem (ko­ji leb­di u me­stu) na­stu­pa ide­al­no vre­me ka­da se vo­da u stag­na­ci­ji de­li­mič­no iz­bi­stri, tj. bu­de »su­ri­ka­va« (sve­tlo­braon), što mo­že po­tra­ja­ti i dve ne­de­lje, dok se ne »oce­di« sva mut­na vo­da, ko­ja po­ti­če od to­plje­nja sne­ga (jed­na­ko do­bar rad sko­ba­lja mo­že­mo oče­ki­va­ti i to­kom ki­šnih je­se­ni, ka­da re­ku mu­ti ki­šni­ca ko­ja se u nju sli­va). pri­bor, po­go­to­vo u te­škim uslo­vi­ma, ka­da je vo­do­staj ni­zak, a vo­da bi­stra. Po­želj­no je da sve, od šta­pa pa do udi­ce, bu­de što je ne­žni­je mo­gu­će, ali opet mo­ra bi­ti i do­bro uklo­plje­no i do­volj­no ja­ko da mo­že iz­dr­ža­ti sva is­ku­še­nja bor­be sa krup­nim ko­ma­di­ma.

Moj osnov­ni re­kvi­zit za lov te ri­be fi­der teh­ni­kom već ne­ko­li­ko go­di­na je štap Col­mic Gold Lion, ži­la­vi 60-gra­mac du­ži­ne 3,6 m, jed­no­stav­no re­če­no naj­bo­lji štap ko­jim sam se do sa­da slu­žio i ko­ji je upo­tre­bljiv u sko­ro svim si­tu­a­ci­ja­ma u ko­ji­ma sko­ba­lja pe­cam... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 474-)